Jedan od onih filmova kakvih treba da se plašite kada vam neko kaže "interesantan festivalski/ autorski film"
Morvern Callar (u Carrie izvedbi Samanthe Morton) je devojka čiji se dečko ubio i ostavio joj svoj tek završeni roman da ga pošalje izdavaču. Film prati Morverin izlazak u grad nakon njegove smrti, na uobičajeni "engleski način", a potom i njen odlazak na "odmor" u Španiju sa svojom najboljom prijateljicom. Otuda je francuski naziv "Putovanje Morvern Callar" bliži radnji i smislu filma, nego njeno namerno neizgovorljivo ime (što će Lynn Ramsay u više navrata da nam napomene).
Morvern Callar se možda bavi identitetom. Snažnom tragedijom koja jedan identitet zamenjuje drugim, koji je neočekivano moralno fleksibilan i pragmatičan. U tom kontekstu putovanje Morvern Callar je put od jednog identiteta do drugog, odnosno jedan dugačak kratki spoj koji se desio u njenoj ličnosti.
Možda vam sve to zvuči zanimljivo ovako opisano, ali nakon "klasično" razvijenog Ratcatcher i u susret fantastičnom baroku We Need To Talk About Kevin, Morvern Callar je zapravo neočekivano slab i bolujući od svih mogućih "autorskih" klišea.
Prvo, psihološki je potpuno neuverljiv, osim ako vaša životna filozofija nije "anything goes". Stvari koje Morvern uradi bez mnogo dvoumljenja ili objašnjenja mogu se protumačiti kao neka vrsta "odbrambene osvete" svemu što joj se desilo tj činjenici da ju je momak tako surovo "ostavio", ali pragmatičnost koja potom sledi tera nas da o njoj ne mislimo baš mnogo dobro (sličano kao i o Mattu Damonu u Talented Mr. Ripley, recimo). Prizori poput Morvern koja kapetanu teretnjaka koji prolazi pored obale pokazuje svoje gaće noć nakon samoubistva njenog momka svakako ne doprinose "hvatanju konaca", ali doprinose akumulaciji autorske magluštine.
Ako je za Morvern smrt momka bila neočekivana prilika za sticanje (pre svega materijalne) slobode pripisivanjem njegovog romana sebi i potonjim izdašnim izdavačkim čekom, onda je privju te slobode dat kroz "španski vikend" zapravo kombinacija poznatih šablona, počevši od viška seksualne energije, susreta sa lokalnom etno kulturom, zaticanja u netaknutoj prirodi- sve to vrvi od praznine kojoj Ramsay nije našla baš pravu namenu. A i nije ni mnogo zanimljivo, da budem iskreniji.
Morvern Callar je, baš kao i izgovaranje njenog imena, jedna komplikovana osoba čija potraga za novim ili pravim identitetom zahteva mnogo više razumevanja za intuitivno nego što ja to kod filma volim. Možda je to ona razlika zbog koje vama ono "interesantan" iz podnaslova ovog teksta neće zazvučati ironično kao meni.
SELEKTAH: 3/ 10
No comments:
Post a Comment