PHASE 7

Nije baš najjasnije šta je ovo trebalo da bude

Film Phase 7 preporučio mi je Suad Pejić sledećim tvitom: Fridome, pogledaj "Phase 7", argentinsku postapokaliptičnu dramu, nešto kao "Rec" meets "La Comunidad".

Nisam gledao La Comunidad (ali hoću čim prije), ali umesto tog filma moglo je da piše i Sekula se ženi transdženderom, već ono Rec je bilo dovoljno da Phase 7 nađe čeono mesto na plejlisti filmova za gledanje.

Suade, tebi hvala na preporuci, a nadam se da ćeš imati razumevanja za moj nemio doživljaj ovog filma.

Svaka sličnost sa Rec prestaje onog trenutka kada konstatujemo da se i Phase 7 dešava u jednoj zgradi koja je stavljena pod karantin. Zombija, nažalost, nema. Samo komšija.

Film prati par nedelja koje bračni par (supruga trudna...) provodi "zarobljen" u svom stanu odn. zgradi dok napolju (širom sveta) hara Soderberghovski osmišljen virus od koga ljudi prvo dobiju prehladu, zatim malo pomute umom (nažalost, ništa nasilno) i potom umru. U zgradi pored njih živi još nekoliko porodica (od kojih je jedna kineska, sad vam zvuči možda glupo što to napominjem, ali kad odgledate film videćete ko se poslednji smeje), a među njima i Horacio koji je pojavu virusa dočekao više nego spremno. Sva sreća pa je on prijatelj para.

Nicolas Goldbart, kome je ovo prva režija, priču započinje solidno, skoro slackerski tretirajući par koji je zaokupljen sopstvenim banalnim problemima dok svuda oko njih, na putu od supermarketa, ljudi panično jurcaju naokolo dok se ukazuju prvi znaci apokalipse, na način na koji nas je Holivud i do sada pripremao za nju. Međutim, posle dolaska u zgradu Goldbart počinje da luta ne znajući da li da Phase 7 tretira kao crnu komediju o tome kako prava apokalipsa preti "iznutra" tj od ubrzano menjajućih psihologija stanara ili kao psihološku studiju ljudi okruženih apokalipsom čije ponašanje sve ozbiljnije zadire u apsurd. U prvom slučaju, rekao bih da nije bilo dovoljno humora, kao i da likovi (naročito Horacio) nisu bili dovoljno uvrnuti da bi iščašili samu priču. Radnja Phase 7 je poprilično linearna i predvidljiva, a još popriličnije spora i repetativna. Kao psihološka studija, Phase 7 ozbiljno manjka uverljivo postavljenim likovima. Iako njen momak svaki put kada se vrati u stan dolazi sve krvaviji i krvaviji, iako je zarobljena u stanu već nedeljama, iako se non-stop čuju pucnji u ulazu, trudnica tek jednom izgubi nerve i to intenzitetom kao da je besna što joj je momak pogledao drugu u parku. Konačno, ni glavni junak iz svog "big lebowski" sklopa ne uspeva da nam približi ozbiljnost situacije iako mu život biva sve poplavljeniji leševima.

S obzirom da nam se sa Horacijeve video-kasete, koja govori o virusu kao konspiraciji, u više navrata obraća George Bush stariji sa pričom o Novom svetskom poretku koji je kaverap za redukciju populacije na Zemlji, Phase 7 može da se tumači i kao levičarska satira (ipak je ovo argentinski film) na početke i ideju globalizacije. Bedak je što je za njen maksimalan efekt ovo, ipak, morao da bude film sa junacima sa kojima ćemo direktnije i čvršće razviti odnos kako bi mogli da strepimo za njihovu tj našu sudbinu.

SELEKTAH: 4minus/10