THE SKIN I LIVE IN

Ispred genijalne premise isprečio se neinspirisani Almodovar

Ja sve nešto imam utisak da je Pedro od Live Flesh na ovamo snimio tonu filmova i da su mi svi oni podjednako bez veze. A zapravo nije tako. Ima ih tek par.

2009. Broken Embraces

2006. Volver

2004. Bad Education

2002. Talk To Her

1999. All About My Mother

I svi su bezveze. Guglujte, mislim da sam pisao sve najgore o par njih.

The Skin I Live In je film sa "drugom Almodovarovom zvezdom", Antoniom Banderasom. Banderas igra estetskog hirurga koji u svojoj vili ima neobičnog zatvorenika, na čijem fizičkom oporavku radi već godinama. Pored Antonija u vili sa njim živi još jedino sluškinja Marilia (još jedna Pedrova vedeta- Marisa Paredes, na auto-pilotu). Kombinujući flešbekove sa aktuelnim događajima Almodovar nam (a on bi voleo da je tako) hičkokovski razotkriva mračnu tajnu o hirurgu, njegovoj stradaloj ženi i ćerki... Voleo bih da vam otkrijem sve, ali mislim da ovaj film, poput stravične nesreće na auto-putu, zaslužuje da sami bacite pogled na njega.

Vizuelno, film me je podsetio na nekakvu Almodovarovu verziju Hammer horora, naročito u segmentu tajnih laboratorija skrivenih u podrumu vile, kao i u načinu na koji je priča započeta mekgafinovskim motivom o presađivanju kože sa svinje na čoveka. U prvoj polovini filma čini nam se da bi The Skin I Live In mogla da bude uvrnuta, kronenbergovski pigmalijonska, melodrama o čoveku koji pokušava da rekonstruiše svoju pokojnu ljubav. Međutim, onda pravo niotkuda imamo flešbek na okolnosti smrti njegove ćerke i to rašomonski dat iz dve apsolutno nepotrebne perspektive. Nakon toga jedan genijalno zamišljen triler osvete preuzima radnju, ali Pedro i njega razreševa u svom soupopera maniru.

The Skin I Live In pati od loše postavljene priče kojoj je barem trećina (dolazak Marilinog sina i ceo bekgraund naučnikove žrtve) bila potpuno nepotrebna. Pri tome, mislim da se Pedro nije najbolje snašao ni u žanrovskom profilisanju priče, pa veći deo filma nije jasno da li bi on da pravi ozbiljan, žanrovski film sa "malo sebe" ili pokušava da jednoj sumanutoj premisi nađe odgovarajući i njegovoj, prevashodno ženskoj, publici pitak tretman. Oba pristupa smatram neuspelim. Naučnik koji je okosnica priče, u tumačenju Banderasa, ostao je zapravo najtanji što je tako komplikovanu i podmuklu osvetu učinilo više bizarnim tripom, nego psihološki opravdanim ishodom. Osim ako ne uvedete reč ludilo.

SELEKTAH: 4/ 10