I najmanja crna tačkica u vašoj duši pravi od nje jin-jang sklop
Ten Kens su iz najvećeg srpskog grada van Srbije i Čikaga.
Ovo im je treći album.
Prethodni su objavili za diskografsku kuću Fat Cat (to treba nešto da vam znači!) nakon mini-ratu koji su diskografi poveli oko njih (navodno je bilo tako).
Blafakinbla.
To je sve što treba da vas zanima o njima i "od pre".
Njihov novi album mi je zapeo za uvo.
Kada se previše albuma ukrcava u vašu Nojevu harddisk barku i policu sa pločama onda vreme počinje da misli na sebe i da radi za vas. Blic preslušavanja u stanju su da za pet minuta gurnu u risajklbin ponor isto toliko albuma. Ono što zapne za uvo gura se u stranu i ostavlja za kasnije. Ponekad i neoprostivo mnogo kasnije.
Ten Kens su ostavljeni u stranu i uzeti odmah po završetku postrojavanja.
Post-rok kontinuirano izbacuje impresivna izdanja. Hardcore Will Never Die But You Will jedno je od poslednjih veličanstvenih. Ako u taj koš ubacujete i Mount Eerie, onda ste ove godine već dobili dva fantastična. Namesake je treće.
Za razliku od Mount Eerie Kanađani ne eksperimentišu previše i trude se samo da u tvrde temelje žanra ubace emocije kao vezivno tkivo. Atmosfera je, a to je za ovaj žanr najbitnije, jedinstvena, kompaktna, efektna i sveprožimajuća. Ovo je muzika koja ispraća ratnike u smrt i dočekuje njihova iskasapljena tela. Namesake je epski. Muški. Sa pravilno raspoređenim srcem i mudima.
Namesake nije loudquietloud materijal. Pre bih rekao da su ovo folk pesme zatočene u preteške oklope postroka. Tinjajućeg besa ima, roptajućeg ritma koji pljuje krv, takođe, ali ovo nisu Godspeed grdosije. Najduža pesma aka "mama, kako je bilo u klanici?" (Death In The Family) traje 7.24minuta, što je pop format za standarde žanra. Ten Kens su crnometalci zarobljeni u tela kanadskih adolescenata (primećujete da ovde učitavam dosta "zarobljenosti"?). I sudeći po frimetaldžez finalu Mousetrap imaju ambicije da budu veći od samih sebe, što je za ovaj žanr neophodno koliko i Kristal za bavljenje hip hopom.
The Field Around Your Van mi je u ovom trenutku najdraža. Šugejzing se šiba sa Mogwai gruvom i sve podseća na 90 Day Men (najbolji post rok bend ikada?). A neke stvari (Bliss, When A Door Opens) u "mirinijim" delovima poseduju istu gotsku paranoju kao (sjajni i zaboravljeni bend sa Nude etiekte) Strangelove. Ten Kens ne zanemaruju melodramu, njenu potrebu za jasno izdvojenom melodijom koja treba da se izlije iz svih tih stena i kuljajuće lave. Oni nisu tu samo da vas zatrpaju, već i da vas ušuškaju. The Calm of The Car je predivan Lynchovski autoput sa duhovima namesto znakova pored puta, sa bas linijom u kojoj je pohranjena jeza svih pobačaja Kim Deal. Da, upravo sam to tako napisao. A neke (German Purity) se ne zovu samo kao, nego i zvuče, da su ih napravili Swans (2k). Naslovna tema s druge strane na početku melodijom gitare pravi omaž The Unforgiven. Ono što sledi bolje je od većine stvari koje je Metallica napravila nakon toga. A sudeći po finalu Gently Used i mnogi pošteni det metalci mogu da im izađu na crtu. I loše se provedu.
Pišu drugi da je ovo "thinking man's stoner rock".
Ja bih pre rekao da ovaj zvuk čuju u svojoj glavi degenerična deca rođena u incestuoznim rednek zajednicama.
SELEKTAH: 9/ 10
Ten Kens su iz najvećeg srpskog grada van Srbije i Čikaga.
Ovo im je treći album.
Prethodni su objavili za diskografsku kuću Fat Cat (to treba nešto da vam znači!) nakon mini-ratu koji su diskografi poveli oko njih (navodno je bilo tako).
Blafakinbla.
To je sve što treba da vas zanima o njima i "od pre".
Njihov novi album mi je zapeo za uvo.
Kada se previše albuma ukrcava u vašu Nojevu harddisk barku i policu sa pločama onda vreme počinje da misli na sebe i da radi za vas. Blic preslušavanja u stanju su da za pet minuta gurnu u risajklbin ponor isto toliko albuma. Ono što zapne za uvo gura se u stranu i ostavlja za kasnije. Ponekad i neoprostivo mnogo kasnije.
Ten Kens su ostavljeni u stranu i uzeti odmah po završetku postrojavanja.
Post-rok kontinuirano izbacuje impresivna izdanja. Hardcore Will Never Die But You Will jedno je od poslednjih veličanstvenih. Ako u taj koš ubacujete i Mount Eerie, onda ste ove godine već dobili dva fantastična. Namesake je treće.
Za razliku od Mount Eerie Kanađani ne eksperimentišu previše i trude se samo da u tvrde temelje žanra ubace emocije kao vezivno tkivo. Atmosfera je, a to je za ovaj žanr najbitnije, jedinstvena, kompaktna, efektna i sveprožimajuća. Ovo je muzika koja ispraća ratnike u smrt i dočekuje njihova iskasapljena tela. Namesake je epski. Muški. Sa pravilno raspoređenim srcem i mudima.
Namesake nije loudquietloud materijal. Pre bih rekao da su ovo folk pesme zatočene u preteške oklope postroka. Tinjajućeg besa ima, roptajućeg ritma koji pljuje krv, takođe, ali ovo nisu Godspeed grdosije. Najduža pesma aka "mama, kako je bilo u klanici?" (Death In The Family) traje 7.24minuta, što je pop format za standarde žanra. Ten Kens su crnometalci zarobljeni u tela kanadskih adolescenata (primećujete da ovde učitavam dosta "zarobljenosti"?). I sudeći po frimetaldžez finalu Mousetrap imaju ambicije da budu veći od samih sebe, što je za ovaj žanr neophodno koliko i Kristal za bavljenje hip hopom.
The Field Around Your Van mi je u ovom trenutku najdraža. Šugejzing se šiba sa Mogwai gruvom i sve podseća na 90 Day Men (najbolji post rok bend ikada?). A neke stvari (Bliss, When A Door Opens) u "mirinijim" delovima poseduju istu gotsku paranoju kao (sjajni i zaboravljeni bend sa Nude etiekte) Strangelove. Ten Kens ne zanemaruju melodramu, njenu potrebu za jasno izdvojenom melodijom koja treba da se izlije iz svih tih stena i kuljajuće lave. Oni nisu tu samo da vas zatrpaju, već i da vas ušuškaju. The Calm of The Car je predivan Lynchovski autoput sa duhovima namesto znakova pored puta, sa bas linijom u kojoj je pohranjena jeza svih pobačaja Kim Deal. Da, upravo sam to tako napisao. A neke (German Purity) se ne zovu samo kao, nego i zvuče, da su ih napravili Swans (2k). Naslovna tema s druge strane na početku melodijom gitare pravi omaž The Unforgiven. Ono što sledi bolje je od većine stvari koje je Metallica napravila nakon toga. A sudeći po finalu Gently Used i mnogi pošteni det metalci mogu da im izađu na crtu. I loše se provedu.
Pišu drugi da je ovo "thinking man's stoner rock".
Ja bih pre rekao da ovaj zvuk čuju u svojoj glavi degenerična deca rođena u incestuoznim rednek zajednicama.
SELEKTAH: 9/ 10
pozz.
ReplyDeleteinteresantan pogled na ten kens , upravo slusam 1. put pa ne mogu ocijeniti , cutim da ima tu materijala a posto sam bio odusevljen njihovim prvim albumom a posebno video spotovima , drugi je bio ponavljanje bez one fine poante,,, ovaj mi izgleda na prvo uho kao ten kens susrece tame inpala na njunjav nacin :)
pozdrav iz juzinom okupanog splita i poseban pozdrav klinki , raste...:)
@debotoijusto
ReplyDeletemeni je ipak bitnije od svega recenog da sam dobacio do splita. klinka je bila tamo kad je imala minus četiri meseca i rekao bih da joj se dopalo.
što se namesake tiče, probaj da uloviš negde krkonose od mountain men anonymous (ako već nisi). ovo je meni razvlačenje te linije.
sve najbolje
he he... jesi
ReplyDeletemreza je cudo jedno , ma ja pratim film a glazbu slusam samo 20-ak sati dnevno :D pa kako imamo slican ukus ali drugaciji dozivljaj cesto svratim ali ne pisem komentare...
a ovo gore pomenuto nisam slusao ali evo posudim u virtualnoj glazbenoteci na mrezi
linkujem drugi put kad budem pisao komentar nekog filma na forumu ako budes i ti pisao o njemu , neka ljudi prate razne izvore , pozz.