Ripititor
Pre skoro četiri godine bio sam jedan od poslednjih koji je pisao o prvom albumu Repetitora. S obzirom da je ovaj, novi album izašao za eks-Dan republike prošle godine, lako moguće da ću se i o njemu izlanuti nakon svih ostalih. Nažalost, ne znam šta su ti, ostali, rekli na temu. Sem da je Sharon Stone srpske rok žurnalistike na Popboksu album formatirala kao izraz "onih koji više nisu deca, već su očvrsli od poraza". Sa čime bih mogao da se složim. Jedino što o kvalitetu tog izraza ja mislim sasvim suprotno od nje (8/10).
Nemam utisak da smo od 2008. (kada je izašao Sve što vidim je prvi put) pa do danas dobili nešto bolju, ako i ikakvu rok scenu. Novi bendovi i dalje stižu kao derivati Obojenog Programa, usput manje ili više stilski naklonjeniji Darkwoodima ili Jarbolima. Naravno, mi možemo da preskočimo očigledne srpske reference i govorimo o njihovoj muzici kao sasvim usklađenoj sa i dalje vitalnim svetskim retro-trendovima koji od sirovog garažnog zvuka prave audio Kate Moss. Ty Segall mi pada na pamet. Screaming Females. Deap Vally. Rani The Horrors... Sve to može. Naročito ako ste dvaput mlađi od mene.
Moj problem sa Dobrodošli na okean jeste- šta će mi? Čemu? Ako sam prvi album voleo zato što je bio mlad i lud, divalj, sirov, emocionalan i apstraktan, onda bih ovaj voleo da je mlađi, luđi, divljiji, siroviji, emocionalniji i apstraktniji. Ili da je drugačiji. Ako ne skroz, onda malo više.
Dobrodošli na okean producirali su "slovenci" u evidentno boljim tehničkim uslovima nego što su to srpske prilike omogućavale na prvom albumu. Ako mene pitate- to je sve što nije trebalo da se desi. Ako svirate garažni rok, imate taj mračnjikavi samorefleksivni ton, vidite sebe u post-panku (tamo negde sa Wire ili Husker Du) onda produkcija koja ide u smeru filtriranja prljavštine, boljeg isticanja onog što se iovako čuje, jasnijeg, čistijeg zvuka nije pravac kojim vi treba da idete. Najviše zbog toga što od vas traži da na uštrb intuicije, emocije, entuzijazma morate da se bavite osluškivanjem "tehnološkog". I to je učinilo da Dobrodošli na okean praktično zvuči kao bilo koji od poslednji(ji)h albuma Obojenog Programa, i da bude u senci čak i pohabane Kebrine lirike.
Repetitor su odrasli. Ali sve zapravo izgleda samo kao da su sada zreliji, spremniji i adekvatnije opremljeni da rade ono što su već radili. A na tom terenu ulaze u konkurenciju sa Šarlom, Stooges, Mudhoney, Hives, Blood Brothers, (vi insertujte sami primere iz vaših privatnih garažnih/nojz arhiva) i tu Repetitor, osim u slučaju nežnih i nenaslušanih godina (koje su u ovakvu muziku ušle baš sa njima) nemaju čime da se izbore za naše vreme.
Repetitor su morali da odu u Somaliju i snime ovaj album tamo. Govorim i bukvalno i metaforično.
Repetitor su morali da uđu u studio sa namerom da snime svoju verziju rege albuma. Ili esid haus albuma.
Repetitor su morali da zapale sve albume Jarbola. Baš kao što su KLF spalili milion funti.
Repetitor su morali da sebi zabrane da zvuče kao Repetitor.
Repetitor su mogli toliko toga, i bez mojih saveta.
Samo ovo ne.
Zadržavati se posebno na pesmama ovog albuma bilo bi kao merkati po čemu se razlikuju rezanci u supi. Ona stvar u kojoj se baca hejt na Oktobarski salon (i sve što on podrazumeva) mi jedina zapne za uvo. Sve ostalo mi je kao da neki tinejdžer besni zbog #shit života u Srbiji i to čini na isti način već pet godina. Umesto da promeni sebe, spase čirlidersicu i spasi svet.
SELEKTAH: 3/ 10
Pre skoro četiri godine bio sam jedan od poslednjih koji je pisao o prvom albumu Repetitora. S obzirom da je ovaj, novi album izašao za eks-Dan republike prošle godine, lako moguće da ću se i o njemu izlanuti nakon svih ostalih. Nažalost, ne znam šta su ti, ostali, rekli na temu. Sem da je Sharon Stone srpske rok žurnalistike na Popboksu album formatirala kao izraz "onih koji više nisu deca, već su očvrsli od poraza". Sa čime bih mogao da se složim. Jedino što o kvalitetu tog izraza ja mislim sasvim suprotno od nje (8/10).
Nemam utisak da smo od 2008. (kada je izašao Sve što vidim je prvi put) pa do danas dobili nešto bolju, ako i ikakvu rok scenu. Novi bendovi i dalje stižu kao derivati Obojenog Programa, usput manje ili više stilski naklonjeniji Darkwoodima ili Jarbolima. Naravno, mi možemo da preskočimo očigledne srpske reference i govorimo o njihovoj muzici kao sasvim usklađenoj sa i dalje vitalnim svetskim retro-trendovima koji od sirovog garažnog zvuka prave audio Kate Moss. Ty Segall mi pada na pamet. Screaming Females. Deap Vally. Rani The Horrors... Sve to može. Naročito ako ste dvaput mlađi od mene.
Moj problem sa Dobrodošli na okean jeste- šta će mi? Čemu? Ako sam prvi album voleo zato što je bio mlad i lud, divalj, sirov, emocionalan i apstraktan, onda bih ovaj voleo da je mlađi, luđi, divljiji, siroviji, emocionalniji i apstraktniji. Ili da je drugačiji. Ako ne skroz, onda malo više.
Dobrodošli na okean producirali su "slovenci" u evidentno boljim tehničkim uslovima nego što su to srpske prilike omogućavale na prvom albumu. Ako mene pitate- to je sve što nije trebalo da se desi. Ako svirate garažni rok, imate taj mračnjikavi samorefleksivni ton, vidite sebe u post-panku (tamo negde sa Wire ili Husker Du) onda produkcija koja ide u smeru filtriranja prljavštine, boljeg isticanja onog što se iovako čuje, jasnijeg, čistijeg zvuka nije pravac kojim vi treba da idete. Najviše zbog toga što od vas traži da na uštrb intuicije, emocije, entuzijazma morate da se bavite osluškivanjem "tehnološkog". I to je učinilo da Dobrodošli na okean praktično zvuči kao bilo koji od poslednji(ji)h albuma Obojenog Programa, i da bude u senci čak i pohabane Kebrine lirike.
Repetitor su odrasli. Ali sve zapravo izgleda samo kao da su sada zreliji, spremniji i adekvatnije opremljeni da rade ono što su već radili. A na tom terenu ulaze u konkurenciju sa Šarlom, Stooges, Mudhoney, Hives, Blood Brothers, (vi insertujte sami primere iz vaših privatnih garažnih/nojz arhiva) i tu Repetitor, osim u slučaju nežnih i nenaslušanih godina (koje su u ovakvu muziku ušle baš sa njima) nemaju čime da se izbore za naše vreme.
Repetitor su morali da odu u Somaliju i snime ovaj album tamo. Govorim i bukvalno i metaforično.
Repetitor su morali da uđu u studio sa namerom da snime svoju verziju rege albuma. Ili esid haus albuma.
Repetitor su morali da zapale sve albume Jarbola. Baš kao što su KLF spalili milion funti.
Repetitor su morali da sebi zabrane da zvuče kao Repetitor.
Repetitor su mogli toliko toga, i bez mojih saveta.
Samo ovo ne.
Zadržavati se posebno na pesmama ovog albuma bilo bi kao merkati po čemu se razlikuju rezanci u supi. Ona stvar u kojoj se baca hejt na Oktobarski salon (i sve što on podrazumeva) mi jedina zapne za uvo. Sve ostalo mi je kao da neki tinejdžer besni zbog #shit života u Srbiji i to čini na isti način već pet godina. Umesto da promeni sebe, spase čirlidersicu i spasi svet.
SELEKTAH: 3/ 10
Nisam znao da je sad kul da se hetja okt. salon. New level hipsters, Devendra u novcaniku
ReplyDeletemožda je to samo moja interpretacija.
Deletei možda nije kul, ali je ok.
e da, vratih s ovom recenzijom na onu prvog albuma, pa zatekoh tamo obećanje da ćeš živopisati i nežni dalibor. nešto se ne sećam da si to radio, a zanima me u kom pravcu bi otišlo to pisanije... stoga, dalibori, dva albuma, formirano mišljenje, kakvo je, kakvi su (ti)? hvala na odgovoru, zaista me zanima.
ReplyDeletemislim da nisam pisao o ND posle. a ni pre. ako nisam to je zato što su mi oni bili najslabiji od ekipe, pa sam nakon oduševljenja sa repetitor i petrol batalio želju da kvarim nekima sreću.
Deletedrugi album nisam ni znao da imaju. mea culpa.
normalan život se zove, preperučujem tvojoj pažnji. da ne smaram previše i udaljavam se od teme, šeron stoun srpske rok žurnalistike spakovala je korisne linkove, a album imaš svuda za skinuti (exit label, npr): http://www.mtv.rs/recenzije/albumi/nezni-dalibor-normalan-zivot
Deletepozdrav!
šeron, ako si ovo stvarno ti, treba to i da napišeš. i sliku da okačiš.
Deletehuh, iako bih zbog tebe i u omanju vatru, nisam siguran da ću u naručje dalibora. možda nije fer, ali daleko sam ja od želje da mi se takva muzika dopadne.
u cemu je fazon sa okt. salon? ne kapiram, ja sam iz okoline.
ReplyDeletea dogma vlada svetom, ne diraj Goribor, ne diraj Radiohead, ne diraj Repe(r)(k)titor, klanjaj na Black Keys, pa m b v :)... sve hajpić do hajpića.
milism npr. da, roditelji imaju drugi ugao posmatranja od neroditelja. Apropo "Umesto da promeni sebe,"
merijem,
Deleteja mislim da nema fazona sa oktobarskim salonom. to je manifestacija koju neki ljudi posećuju, a neki ne. kad si mlad i lud imaš pravo da ti smeta ili da se prezentuješ na njoj. tvoj izbor.
što se dogmi koje pominješ tiče nisam upoznat ni sa jednom. barem od kada je interneta.
neroditelji imaju više uglova posmatranja od roditelja. to sam do sada shvatio.
onda mislim da si prestrog prema Repetitorima, sudim po sebi kad sam bio njihovih godina.
Deletezavidim ti na blogu, "freedom" u pravom smislu reci. ja ne posedujem tu snagu. prilagodjavam se kako/gde stignem i umem.
sva poenta moje recenzije je- brate, ti si meni obećao mnogo više, a ne ovo! jedino ima smisla biti strog prema onima koji vrede.
Deletešto se "freedoma" tiče, nekad misliš kako ti hoćeš, nekad se to poklapi sa onim kako svet misli. ništa novo pod kapom nebeskom.
entuzijazam. to je nešto drugo.
jos jedan rivju, slicno razmisljanje :D http://www.hellycherry.com/2013/01/repetitor-dobrodosli-na-okean.html
ReplyDeleteSlobo, citam ovaj ludi blog i toliko masis u ovim recenzijama, i posebno muzickim poredjenjima grupa da vec dugo imam zelju da nesto napisem, a ovo je konacno prilika jer Repetitor mnogo volim i ne volim kad neko ovoliko gresi. Kada radis recenziju nekog albuma, ako se ne potrudis makar da saznas osnovne faktografske podatke onda i zakljucke donosis na osnovu netacnih stvari i citava recenzija pada niz vodu.
ReplyDeleteAlbum Repetitora nisu producirali slovenci, nego srbi, tacnije Goran Crevar u Beogradu. Radjen je u kući u Vrbasu, dakle daleko od profi studija i uslova koje su imali na prvom albumu. Nema intervjua u kome to pitanje nije postavljeno. A upravo je prvi album preproduciran i ne zvuči kao Repetitor uživo jer su ga snimali u profi studijima. Na prvo slusanje je ocigledno da je produkcija na prvom albumu cistija, skolski odradjena, sterilnija u svakom slucaju od ovog prljavog i nepreproduciranog koji je mnogo tvrdji i blizi zvuku uzivo. Kriticar je neozbiljan ako ne vlada cinjenicama vezanim za ono sto kritikuje, posebno kad je ovako ostar.
draga emilija,
Deleteprvo hvala ti što čitaš moj blog uprkos očiglednim manama.
MMG je blog gde ja pišem o onome što mi padne napamet na način na koji mi odgovara u trenutku pisanja. ovo nisu kritičarske recenzije koje pretenduju na ikakvu objektivnost. iako bi poznavanje činjenica bilo zgodno, ono nije esencijalno.
evo, ja sam sada pokušao da izguglujem stranicu koja me je dezinformisala da je album produciran u sloveniji i ne mogu da je nadjem, a sigurn sam da to nisam izmislio, jer ne vidim što bih.
ali, evo, čak i sad kada je to jasno, moj utisak se ne menja. goran crevar u vrbasu je snimio repetitor napucano i čisto kako ja zamišljam da bi ih ugostio neki dobar slovenački studio. zvuk na prvom albumu je meni delovao prljavije i sirovije nego ovde i stil je podržavao sadržaj. sada mi sve zvuči napucanije i/ali ne uspeva da sakrije ispraznost (ne)rečenog.
no, ne gubi nadu. ljudi su i za m b v pisali da je sranje, pa gledaj danas- nema poštenog domaćinstva bez istog!
našao sam. vazda pouzdana wikipedija na stranici o ovom albumu http://en.wikipedia.org/wiki/Dobrodošli_na_okean daje informacije koje su me mogle zavesti, naročito pod rubrikom mesto snimanja i producer.
Deleteizvinjenje tebi, čitaocima i bendu.
Ok, jedno je utisak, drugo su cinjenice, zato sam i reagovala. Meni ovaj prljaviji od prvog i manje su pateticni tekstovi, ali to je samo zato sto ja inace slusam muziku koja je bliza ovom drugom albumu koji je vise heavy. Sta da radim kad sam pnkerka i metalka u dusi, odrasla medju ostalog i na motorheadu (sram te bilo da znas samo Ace of spades :)) pa mi ovo draze a nisam nikad skapirala te indie bendove.
DeleteThis comment has been removed by the author.
ReplyDeleteda, i meni je ovaj album mnogo mnogo bolji od neslušljivog prvog danka jarbolovštini, repetitor počinje da vredi tek kada ga se tzv. kosmopolitski beograd provincijalno odriče. ova palanka maskirana u grad ionako nikad nije davala svojoj deci da odrastu.
ReplyDeleteovu recenziju čitam kao poslanicu sopstvenoj prljavoj savesti, i nije prijatna. čudno, sharon stone je pobedila michaela douglasa "srpske rok žurnalistike" (smeh se čuo do prizrena) u ovoj epizodi "niskih strasti".