O tome kako ni imati sreće nije povod za radovanje
Radu Jude je poslednji u nizu rumunskih reditelj čije filmove baš volim da gledam. O njegovom poslednjem ostvarenju, Everybody In Our Family, sam vam već hvalospevao, a sada ću to da činim i o njegovom debitantskom ostvarenju iz 2009. godine.
Sa dva, od tri (s tim što je ovo treće ostvarenje, izgleda, neka eksperimentalna TV drama), odgledana filma čini mi se da već može da se govori o tipskim i Judeovskim karakteristikama njegove režije tj "njegovog filma". Suvi realizam je tu, satiričnost možda toplija nego u drugim ostvarenjima modernog, rumunskog filma, sklonost ka esploataciji jedne lokacije i jedne dramske premise kod Judea je, evo, i drugi put dovedena skoro do perfekcije.
Šesnaestogodišnja Dalija dobila je u nagradnoj igri lokalnog proizvođača gaziranih sokova novu Dačiju Logan (poslala je samo tri nalepnice). Zajedno sa svojim roditeljima ona putuje u Bukurešt da preuzme nagradu, ali i da snimi TV spot. Marketinška agencija koja radi kampanju smislila je pobednik, kao "stvarna ličnost" bude promoter soka i da tom prilikom izgovori sledeći tekst: "Ja sam Dalija i ja sam najsrećnija, najveselija devojka na svetu, jer sam osvojila ovu čudesnu Dačiju Logan." Onda pije (i pije i pije i pije i pije) sok, i potom poziva i druge gledaoce da piju i učestvuju.
Film prati njeno stizanje, pripreme za snimanje, ekipu koja radi, prepoznatljivu satanolikost marketinških radnika i brend menadžera, ali i mini-dramu koja se razvija između nje i njenih roditelja kada Dalija odluči, iako je prvobitno pristala na to, da ne proda svoju nagradu i ne pomogne na taj način biznis svojih roditelja. S jedne strane čekaju nas suze curice koja očigledno u životu nikada nije imala sve što joj treba, koja nije naročito privlačna i kojoj je ovo možda jedina lepa stvar koja će joj se desiti u životu, a sa druge imamo roditelje čija argumentacija o isplativom ulaganju ima smisla, naročito zato što će i cura vremenom profitirati na tome. Ali mladost hoće odmah. I Jude tu zna kako da nam krcka srce dok nam govori da nemamo kuda da pobegnemo.
Da sve ne bi bio go čemer (kao, recimo, u srpskom filmu) potrudila se ekipa koja snima spot kroz čije priče, prozivke, upadice, komentare dišemo Rumuniju i, kao da smo na mestu mlade Dalije, učimo važne životne lekcije o tome kako je život kao snimanje reklame- nešto što mora da se završi po svaku cenu na način na koji to drugima (a ne smislu) odgovara, skoro pa sasvim lišen bilo kakve umetničke vrednosti.
Jude ne dozvoljava da njegova junakinja ne ostane sa bar malo od te sreće koju je zaslužila. I to je lepo od njega. Daje nadu i njoj i nama.
SELEKTAH: 8plus/ 10
Radu Jude je poslednji u nizu rumunskih reditelj čije filmove baš volim da gledam. O njegovom poslednjem ostvarenju, Everybody In Our Family, sam vam već hvalospevao, a sada ću to da činim i o njegovom debitantskom ostvarenju iz 2009. godine.
Sa dva, od tri (s tim što je ovo treće ostvarenje, izgleda, neka eksperimentalna TV drama), odgledana filma čini mi se da već može da se govori o tipskim i Judeovskim karakteristikama njegove režije tj "njegovog filma". Suvi realizam je tu, satiričnost možda toplija nego u drugim ostvarenjima modernog, rumunskog filma, sklonost ka esploataciji jedne lokacije i jedne dramske premise kod Judea je, evo, i drugi put dovedena skoro do perfekcije.
Šesnaestogodišnja Dalija dobila je u nagradnoj igri lokalnog proizvođača gaziranih sokova novu Dačiju Logan (poslala je samo tri nalepnice). Zajedno sa svojim roditeljima ona putuje u Bukurešt da preuzme nagradu, ali i da snimi TV spot. Marketinška agencija koja radi kampanju smislila je pobednik, kao "stvarna ličnost" bude promoter soka i da tom prilikom izgovori sledeći tekst: "Ja sam Dalija i ja sam najsrećnija, najveselija devojka na svetu, jer sam osvojila ovu čudesnu Dačiju Logan." Onda pije (i pije i pije i pije i pije) sok, i potom poziva i druge gledaoce da piju i učestvuju.
Film prati njeno stizanje, pripreme za snimanje, ekipu koja radi, prepoznatljivu satanolikost marketinških radnika i brend menadžera, ali i mini-dramu koja se razvija između nje i njenih roditelja kada Dalija odluči, iako je prvobitno pristala na to, da ne proda svoju nagradu i ne pomogne na taj način biznis svojih roditelja. S jedne strane čekaju nas suze curice koja očigledno u životu nikada nije imala sve što joj treba, koja nije naročito privlačna i kojoj je ovo možda jedina lepa stvar koja će joj se desiti u životu, a sa druge imamo roditelje čija argumentacija o isplativom ulaganju ima smisla, naročito zato što će i cura vremenom profitirati na tome. Ali mladost hoće odmah. I Jude tu zna kako da nam krcka srce dok nam govori da nemamo kuda da pobegnemo.
Da sve ne bi bio go čemer (kao, recimo, u srpskom filmu) potrudila se ekipa koja snima spot kroz čije priče, prozivke, upadice, komentare dišemo Rumuniju i, kao da smo na mestu mlade Dalije, učimo važne životne lekcije o tome kako je život kao snimanje reklame- nešto što mora da se završi po svaku cenu na način na koji to drugima (a ne smislu) odgovara, skoro pa sasvim lišen bilo kakve umetničke vrednosti.
Jude ne dozvoljava da njegova junakinja ne ostane sa bar malo od te sreće koju je zaslužila. I to je lepo od njega. Daje nadu i njoj i nama.
SELEKTAH: 8plus/ 10
No comments:
Post a Comment