FOREST SWORDS – Engravings (Tri Angle)

'Ajmo u iskon, još mlada je noć

 piše: powerty 

Da ga jebeš, te 2010. nisam čuo bolji album od Dagger Paths, debitantskog extended playa Forest Swords, objavljenog u režiji tada vrlo aktivne a potom posustale bruklinske etikete Olde English Spelling Bee. Prosto, u životu nisam čuo ništa slično. Bilo je tu i duba i hip hopa i RnB-a, i slatke melanholične ali ne i raspadačke psihodelije, i ukusno smeštenih gitarica, a opet  je sve u paketu bilo potpuno nesvodivo na nešto drugo.

Jasno, Tobacco je dve godine ranije objasnio kako instrumentalni hip hop može da bude kiseo, otrovan i osvežavajući istovremeno, finskom luđaku Heroin and Your Veins je od 2007. polazilo za rukom da notama zamrzne samoću baš kao da je na filmskom platnu i od nje satka dirljivu scenu uz oporu žestinu i neizbežnu nikotinsku maglu. Nešto kasnije, James Ferraro i How To Dress Well su osvežili distantno RnB sećanje, prodajući nostalgiju koje kao da se nisu ni sećali. I sada, pune tri godine kasnije, Dagger Paths zvuči kao sve navedeno, a opet ima dodatnu prijemčivost, neizrecivi kvalitet više samim tim što nema rok trajanja.

Zato su očekivanja od “stvarnog” prvenca bila viša nego što je to uobičajeno, kada ih uglavnom ni nema(de). I momak koji se krije iza ove množine, Matthew Barnes, inače Englez sa adresom na poluostrvcu Wirral, na Engravings, fala nebesima, ne skreće sa ucrtane maršrute, već je produbljuje, odgonetajući usput tajnu lepote svojih muzičkih avantura koje potiču iz Zemljine utrobe, umesto standardnog lebdenja po atmosferi (ovo je u teoriji dubstep postulat, nažalost, sa suviše ledenim ishodima u praksi). Konzistentnost vizije kakva se nije mogla čuti još od suverenih Trickyjevih početaka ili lepljivog košmara Amona Tobina na blistavoj Bricolage razglednici iz prašume, dok sama savremena vanvremenost ponuđenih tema najviše podseća na onaj neizbrisivi kvalitet najvažnije, najjače, najspiritualnije, najtvrđe i najzajebanije instrumentalne hip hop ploče svih vremena – tako je, upirem prstom na ultimativni debi DJ Shadowa (a Paul's Boutique? Pre nego što su ga BB kidnapovali - pita Vujanović).

Uz Engravings ne može da se đuska, eventualno da se lenjo skankuje poput crnopute prodavačice džoin(a?)ta u praznom amsterdamskom podrumu, niti može da se radi nešto drugo, već samo da se sluša, sluša, sluša... Jer Forest Swords potpisuje muziku za koju vam uopšte nije bitno ni kad ni kako je nastala niti kako je krštena (dub hop? folk beats? whatever...), dokle god postoji, takva kakva je - otkinuta od večnosti, kao grumen zemlje sa puteva svile koji vode pravo do srca svih stvari, na ramenima bogova iz davno zakopanih panteona jer je, brate, u svojoj biti čista i anđeoski nevina (baš onakvi kakvi ni ti ni ja nikada nećemo biti u svim svojim banalno-patetičnim pravednostima).

Pali se pljuga, slede najmanje tri kocke leda, minimum dva prsta škotskog zlata i do vrha crna šećerna voda. Curi znoj s lica, nedaleko je Plava grobnica; delom od vrućine, a delom i zbog spoznaje da je nepravda što će mi Dagger Paths intimno uvek biti draži, iako je veeliko pitanje da li je i objektivno vredniji. Ali znate kako to već ide: kada je dete malo, čvršće vam je u naručju, kraj srca; čim prohoda, krene i samo da se snalazi. Ne ustručavajte se da mu otvorite vrata. 

SLKTH: 8.75/10