10 July 2014

FLU

Tamo gde bi Ameri stali...


Epidemija fatalnog gripa izbija u predgrađu Seula. Donose je izbeglice iz Kine. U fokusu naše priče je jedan vatrogasac, jedna doktorka i njena ćerka.
I još par ljudi, a potom i par stotina hiljada njih.

Iako će nekim epizodama, karakterističnim za azijsku kinematografiju koja nema problema sa žanrovskim koktelima,  "evropskog" gledaoca odvratiti od ideje da se radi o vrlo ozbiljnom filmu, Flu zapravo sa istim entuzijazmom i simpatijom prikazuje "život u miru" kao i onaj kada on iz "po-ratnog" stanja pređe u čist pakao. Scene spaljivanja leševa na stadionu spadaju među neke od najužasnijih na filmu ikada. A u koje sam uspeo da poverujem.

Kim Sung-Su (prethodni opus mi nepoznat) od početka do kraja sve junake i sve odnose među njima gradi kroz različite varijacije akcionog filma, tako da njegov film nijednog trena ne miruje. Čak su i vratolomni momenti melodrame dati sa dobranom konceptualnom pozajmicom od Johna Wooa (recimo). Minus beli golubovi.
A kada devojčica zaplače "Ne pucajte na moju mamu!..." srce će vam se pocepati i shvatićete koliko će još puta Oskar otići u pogrešne ruke.

Ima još anti-američkih momenata.

SELEKTAH: 9minus/ 10


No comments:

Post a Comment