Trinaesti po redu
Ovo je prvi EXIT za koji sam pravo na akreditaciju ostvario ovim blogom.
Verovatno ima vas (mada sumnjam) koji misle da to nisam zaslužio. Sva sreća internet pamti.
2013: ovde
2012: ovde
2011: ovde i ovde i ovde
2010: ovde i ovde
2009: ovde i ovde i ovde
2008: prilično sam siguran da sam bio na The Streets ("hajde da čučnemo!") i na Primal Scream (dno) i The Gossip (umereno seksi) te godine, ali nemam pojma da li sam i gde o tome pisao
2007: ovde
2006: ovde i ovde i ovde i ovde
2005: definitvno bio na The White Stripes (odlični), Ladytron (najs), Slayer (razočarali), Ianu Brownu (kad je gađao saundmena mikrofonom, imam negde i fotku sa njim), ali ne znam da li sam i gde pisao
2004: ovde (skrolujte malo)
2003: ovde (skrolujte malo)
2002: ovde i ovde (skrolujte do kraja)
2001: ovde
2000: neprisutan
Mrzi me da čitam ponovo sve te tekstove i vidim koliko sam puta sam sebi skočio u usta i/ili dao pogrešne prognoze. Jedino iza čega (i na ne-ponovo pročitano) stojim jesu sudovi o samim koncertima. Bilo je baš kako napisah.
Ovaj novi EXIT, trinaesti... pa, ne znam. Iskreno, čini mi se kao da je već dvadeseti, tj kao da je više nebitno i koji je. Da ne brojimo?...
Neke stvari ne razumem koliko ni duplo (i više) mlađe od mene, koliko ni kako izgleda svet koji se neprekidno fotografiše i o kome se neprekidno nešto tekstuje ili postuje. Ne bih baš sad da trčim pred rudu i insistiram na tome kako me je pregazilo vreme. Jer nije. Tek kad umrem, navijači. Ali ja imam 38 (I DALJE!) godina i malo dete i baš bi bilo glupo da mi se odnos prema EXIT-u nije promenio, ili sasvim promenio.
Cimanje do Novog Sada sada mi je cimanje. Jedan odlazak je bolji nego dva, ili, čak tri! Nisam siguran ni da li bih više voleo da nastupe gledam na nekom velikom bimu, sedeći, pre nego ovako. Što ne znači da se ne obradujem (u sebi) kao malo dete kada uživo bude super. Jedino što ne navijam više iz sve snage da bude super. Niti insistiram da mora da bude super.
I dalje mislim da je dobro da EXIT postoji i da je strava da postoji, i nadam se da sad već ima jedna pozamšna količina generacija koja je odrasla uz/ pored EXIT-a i koja podrazumeva da on mora da postoji. I sve što ide uz njega. Njima je on sad kao odlazak na more. Nešto što se "odradi" na početku jula. I drago mi je što to za njih nije "slet", "Akademija" ili "radio B92". I nadam se da je i njima drago.
Ne razumem Gloriu Gaynor. Ali, opet, i ja sam možda nekom toliko mator da ne razume (ni) Pet Shop Boys. Ali, svejedno- ne razumem Gloriu Gaynor, kao što nisam ni Nile Rodgersa.
Nisam siguran ni da je Damon Albarn (sudeći po ovoj solo-ploči koju promoviše) festivalski materijal. I tu verovatno mnogi misle na Blur ili Gorillaz dok spominju njegovo ime i valjda se neće razočarati. Ja, lično, ne bih umeo da kažem kome je namenjen njegovom nastup sem onih vatrenih 50 fanova Blur (zna ih @ciossa). Isto važi i za Hurts koji nam stižu sa par godina zakašnjenja. Ali to je valjda posledica prilično osiromašene ponude na glavnoj sceni. Ili je Skrillex tu da pokrpi sve rupe i zapuši sva usta. Onaj snimak sa Glastonbury-ja obećava. Mladima. Meni je i par minuta na You Tubeu bilo dovoljno.
NARAVNO da se radujem Suede.
NARAVNO da ću pokušati da uhvatim AfghanWhigs pre Pet Shop Boys.
Ovaj Huawei stejdž deluje kao EXIT (nekad) u malom. Nažalost, ne mogu da kažem da je to baš najbolja stvar. Možda jeste nužna, ali nije najbolja.
Dance Arena je i dalje za mene nepoznanica.
Sve je skromno. Vrlo skromno. Mislim da ne bi trebalo da se uvrede ni ako bi im neko prebacio da je "preskromno". Ali takva je i zemlja u kojoj živimo. Ni za jedno ni za drugo ne bih baš rekao da postoji neka "uređivačka politika", više neki "self-help program" za spasavanje onoga što se može. Dok ne prođe oluja (ako je do oluje).
Ako ne bude blato do kolena overiću kako EXIT stoji sa van-muzičkim aktivnostima. Ja odavno mislim (i sugerišem) da bi taj segment entertejnmenta mogao višestruko da oboji i koristi festivalu. Ali, da budem iskren, tako sam jednom mislio i da jednoj "alternativnoj" (TV) stanici treba intervju sa Željkom Samardžićem, jer ne možete uvek na isti način da provocirate ljude. A zapravo sam anticipirao na kom mestu će Makedonska da se ukrsti sa Bulevarom.
Ali, neki pametan vašar. Jackass vašar. Monthy Python vašar. Udobno blesavljenje. Za to navijam. I da nam fudkort bude gojazniji.
Ko ne dođe na Pet Shop Boys- pička.
Ovo je prvi EXIT za koji sam pravo na akreditaciju ostvario ovim blogom.
Verovatno ima vas (mada sumnjam) koji misle da to nisam zaslužio. Sva sreća internet pamti.
2013: ovde
2012: ovde
2011: ovde i ovde i ovde
2010: ovde i ovde
2009: ovde i ovde i ovde
2008: prilično sam siguran da sam bio na The Streets ("hajde da čučnemo!") i na Primal Scream (dno) i The Gossip (umereno seksi) te godine, ali nemam pojma da li sam i gde o tome pisao
2007: ovde
2006: ovde i ovde i ovde i ovde
2005: definitvno bio na The White Stripes (odlični), Ladytron (najs), Slayer (razočarali), Ianu Brownu (kad je gađao saundmena mikrofonom, imam negde i fotku sa njim), ali ne znam da li sam i gde pisao
2004: ovde (skrolujte malo)
2003: ovde (skrolujte malo)
2002: ovde i ovde (skrolujte do kraja)
2001: ovde
2000: neprisutan
Mrzi me da čitam ponovo sve te tekstove i vidim koliko sam puta sam sebi skočio u usta i/ili dao pogrešne prognoze. Jedino iza čega (i na ne-ponovo pročitano) stojim jesu sudovi o samim koncertima. Bilo je baš kako napisah.
Ovaj novi EXIT, trinaesti... pa, ne znam. Iskreno, čini mi se kao da je već dvadeseti, tj kao da je više nebitno i koji je. Da ne brojimo?...
Neke stvari ne razumem koliko ni duplo (i više) mlađe od mene, koliko ni kako izgleda svet koji se neprekidno fotografiše i o kome se neprekidno nešto tekstuje ili postuje. Ne bih baš sad da trčim pred rudu i insistiram na tome kako me je pregazilo vreme. Jer nije. Tek kad umrem, navijači. Ali ja imam 38 (I DALJE!) godina i malo dete i baš bi bilo glupo da mi se odnos prema EXIT-u nije promenio, ili sasvim promenio.
Cimanje do Novog Sada sada mi je cimanje. Jedan odlazak je bolji nego dva, ili, čak tri! Nisam siguran ni da li bih više voleo da nastupe gledam na nekom velikom bimu, sedeći, pre nego ovako. Što ne znači da se ne obradujem (u sebi) kao malo dete kada uživo bude super. Jedino što ne navijam više iz sve snage da bude super. Niti insistiram da mora da bude super.
I dalje mislim da je dobro da EXIT postoji i da je strava da postoji, i nadam se da sad već ima jedna pozamšna količina generacija koja je odrasla uz/ pored EXIT-a i koja podrazumeva da on mora da postoji. I sve što ide uz njega. Njima je on sad kao odlazak na more. Nešto što se "odradi" na početku jula. I drago mi je što to za njih nije "slet", "Akademija" ili "radio B92". I nadam se da je i njima drago.
Ne razumem Gloriu Gaynor. Ali, opet, i ja sam možda nekom toliko mator da ne razume (ni) Pet Shop Boys. Ali, svejedno- ne razumem Gloriu Gaynor, kao što nisam ni Nile Rodgersa.
Nisam siguran ni da je Damon Albarn (sudeći po ovoj solo-ploči koju promoviše) festivalski materijal. I tu verovatno mnogi misle na Blur ili Gorillaz dok spominju njegovo ime i valjda se neće razočarati. Ja, lično, ne bih umeo da kažem kome je namenjen njegovom nastup sem onih vatrenih 50 fanova Blur (zna ih @ciossa). Isto važi i za Hurts koji nam stižu sa par godina zakašnjenja. Ali to je valjda posledica prilično osiromašene ponude na glavnoj sceni. Ili je Skrillex tu da pokrpi sve rupe i zapuši sva usta. Onaj snimak sa Glastonbury-ja obećava. Mladima. Meni je i par minuta na You Tubeu bilo dovoljno.
NARAVNO da se radujem Suede.
NARAVNO da ću pokušati da uhvatim AfghanWhigs pre Pet Shop Boys.
Ovaj Huawei stejdž deluje kao EXIT (nekad) u malom. Nažalost, ne mogu da kažem da je to baš najbolja stvar. Možda jeste nužna, ali nije najbolja.
Dance Arena je i dalje za mene nepoznanica.
Sve je skromno. Vrlo skromno. Mislim da ne bi trebalo da se uvrede ni ako bi im neko prebacio da je "preskromno". Ali takva je i zemlja u kojoj živimo. Ni za jedno ni za drugo ne bih baš rekao da postoji neka "uređivačka politika", više neki "self-help program" za spasavanje onoga što se može. Dok ne prođe oluja (ako je do oluje).
Ako ne bude blato do kolena overiću kako EXIT stoji sa van-muzičkim aktivnostima. Ja odavno mislim (i sugerišem) da bi taj segment entertejnmenta mogao višestruko da oboji i koristi festivalu. Ali, da budem iskren, tako sam jednom mislio i da jednoj "alternativnoj" (TV) stanici treba intervju sa Željkom Samardžićem, jer ne možete uvek na isti način da provocirate ljude. A zapravo sam anticipirao na kom mestu će Makedonska da se ukrsti sa Bulevarom.
Ali, neki pametan vašar. Jackass vašar. Monthy Python vašar. Udobno blesavljenje. Za to navijam. I da nam fudkort bude gojazniji.
Ko ne dođe na Pet Shop Boys- pička.
Problem ovogodišnjeg Exita je besramna reklama najbolji evropski festival a da na mainu sem Suede nemaš više ni jednog stranog benda. Od očekivanog The black keys dobiješ Van Gog (jebao ih Đule sve) i (Negativ by City records) to je zajeb par ekselans.
ReplyDelete