Nema ovde ničeg novog anti-crnogorskog što do sada niste čuli u šalama i vicevima naših naroda i narodnosti. Novo je samo to što je sve "antologijski" sabrano
NAPOMENA PRVA:
Mali Budo našao se na programu ovogodišnjeg FEST-a 2. marta u 12h u Dvorani Kulturnog centra. To napominjem za ove pedantne gnjavatore koji će se eventualno pitati kako je do ove recenzije sada došlo.
NAPOMENA DRUGA:
Dimitrije Vojnov je dugogodišnji prijatelj i saradnik MMG. To napominjem za ove pedantne gnjavatore koji će se eventualno pitati zašto se o ovom filmu piše sa skoro pola godine zakašnjenja. I ovako. I kakvu ulogu imaju nepotizam i "burazerstvo"?
Istina je da dok je film igrao redovno u bioskopima Žozefina i ja nismo postigli. I nema druge istine.
Krenimo redom. Trejler za ovaj film, u slučaju da ste gledali samo to "od filma", je fenomenalan i isto toliko brutalno pogrešan. Fenomenalan je, jer slika koju ćete na osnovu njega steći o filmu nimalo ne odgovara onome što ćete gledati u široj verziji, a brutalno je pogrešan, jer će možda baš tom pogrešnom predstavom mnoge odvratiti od gledanja. Što bi bila prava šteta, jer Mali Budo je mnogo bolji i zabavniji film nego što to: a) trejler sugeriše, b) sam ja to mislio i c) srpske komedije poslednjih godina to umeju i mogu.
Mali Budo uopšte nije komedija "o Crnogorcu koji je došao u Beograd". To nije omladinsko-burazerovska-kul verzija nečega što, recimo, Seth Rogen & ekipa furaju poslednju deceniju u Holivudu sa solidnim uspehom. Iako liči. Iako bi mogla da bude. Iako je vrlo dobro adaptirana verzija toga za srpsko(-crnogorsko) područje. Autori su, očigledno, imali solidno autorstvo nad materijalom i ono nije upropašteno željama i mogućnostima neinformisanih i "vidi-da-ti-kažem" srpskih producenata koji i dalje maštaju o četvrtom nastavku Tesne kože.
Mali Budo je brutalno surova satira modernih (evo i pod navodnicima "modernih") Crnogoraca i njihovog crnogoronašenja po svojoj domovini i drugoj im domovini. Gledajući ovaj film mogli biste da pomislite da je ovo najanticrnogorskiji film ikada, da u svim tim šalama na njihov račun nema taman tolicno istine da dopustite da šali ima mesta i isto toliko crnohumornog preterivanja da je sve to, zapravo, skoro neverovatno, i dopustivo nemoguće. Za sve nas ostale još je bolnije to što sve rečeno i prikazano za Crnogorce, važi i za nas Srbe, njihove domaćine.
Pored vrlo neprijatne i isto toliko urnebesne satire koja češlja Crnogorce i kao zatucane, i kao nepotizmu odane, beskrupolozne, mizogene, amoralne "plemiće" (od reči "pleme"), Mali Budo uspeva da, sa pristojnom količinom emocija, prikaže i da su oni sami i najveće i to vrlo ozbiljne žrtve takvog načina života. A "mali Budo" je, nesvestan toga do samog kraja, najbolji primer za sve to.
Ono što visoko cenim u ovom filmu jeste što je prepakujući mitove, legende i viceve o Crnogorcima uspeo da plasira jedan vrlo mejnstrim-frendli materijal u etar koji u isto vreme šalje i vrlo (ali, vrlo!) cinične društvene komentare na račun opšteg društvenog funkcionisanja, pre svega u Srbiji. Kriminogene veze protežu se po svim vertikalama, a horizontalno sežu i do mitskog stradanja naših naroda u logorima Golog otoka. Vojnov i (reditelj) Danilo Bećković nemaju pardona ni prema čemu, njih jedino zanima "sreća" malog Bude.
Sećam se kada je priča o Malom Budi lansirana kroz (još uvek živ) Tviter akaunt Buda Đurovića. Namazani i naivni Crnogorac, odan Milu, koji ne jebe živu silu i aktivno misli samo na sebe, zadržao se i u liku Buda Đurovića, ali Petar Strugar ga je vrhunski unapredio u jednoj od najboljih uloga novijeg srpskog filma. Ostroga mi! Za naše (srpsko-crnogorske) glumce, koje jedino zanima da u povereni im lik sa što manje napora uguraju svoj ućebani manirizam, Petar Strugar je pokazao sa koliko spontanosti i lakoće glumac može da se preda liku. Njegov Budo večito balansira na liniji namazanog bezobraznika i naivnog retarda koji ima više sreće nego pameti, tek povremeno izvirujući iza tog oklopa sa nekom stidljivom empatijom. Sergej (koji igra inspektora Miša) je mogao puno od njega da nauči, da je hteo. O većem, "starijem" delu ekipe da i ne govorim. A pretpostavljam da tu nešto krivice leži i na debitantstvu mladog Bećkovića.
Neću mnogo da vam otkrivam o radnji samog filma i putešestvijima malog Buda, ali film najvećim delom prati dešavanja tokom jedne noći i dana u životu Buda Đurovića koji je zbog greške svog oca, hirurga, prinuđen da se "skloni" u Beograd od potencijalne krvne osvete...
Veći budžet, više rediteljskog iskustva i disciplinovaniji glumački tim značajno su mogli da unaprede doživljaj ove priče i učine je jednom od srpskih komedija koja puca na visoko društvo sa filmovima poput Varljivo leto '68. i sličnima. Jer, za razliku od niza drugih srpskih filmova, a naročito komedija, Mali Budo i duhom i temom stoji u vezi sa gledaocem u publici. Za srpski film, a naročito komediju, najbitnije je da je u stanju da u isto vreme može i ume da gleda samu sebe. Mali Budo uspeva u stvaranju te "autogledalačke distance".
Nema opravdanja za onoliko ružnu i neutralnu špicu i onoliko pasivnu odjavnu špicu. Sedeo sam do poslednjeg sekunda nadajući se da će mali Budo nešto da mi dobaci.
Dimitrije, Danilo, sad imam velika očekivanja. Godspeed!
SELEKTAH: 8/ 10
NAPOMENA PRVA:
Mali Budo našao se na programu ovogodišnjeg FEST-a 2. marta u 12h u Dvorani Kulturnog centra. To napominjem za ove pedantne gnjavatore koji će se eventualno pitati kako je do ove recenzije sada došlo.
NAPOMENA DRUGA:
Dimitrije Vojnov je dugogodišnji prijatelj i saradnik MMG. To napominjem za ove pedantne gnjavatore koji će se eventualno pitati zašto se o ovom filmu piše sa skoro pola godine zakašnjenja. I ovako. I kakvu ulogu imaju nepotizam i "burazerstvo"?
Istina je da dok je film igrao redovno u bioskopima Žozefina i ja nismo postigli. I nema druge istine.
Krenimo redom. Trejler za ovaj film, u slučaju da ste gledali samo to "od filma", je fenomenalan i isto toliko brutalno pogrešan. Fenomenalan je, jer slika koju ćete na osnovu njega steći o filmu nimalo ne odgovara onome što ćete gledati u široj verziji, a brutalno je pogrešan, jer će možda baš tom pogrešnom predstavom mnoge odvratiti od gledanja. Što bi bila prava šteta, jer Mali Budo je mnogo bolji i zabavniji film nego što to: a) trejler sugeriše, b) sam ja to mislio i c) srpske komedije poslednjih godina to umeju i mogu.
Mali Budo uopšte nije komedija "o Crnogorcu koji je došao u Beograd". To nije omladinsko-burazerovska-kul verzija nečega što, recimo, Seth Rogen & ekipa furaju poslednju deceniju u Holivudu sa solidnim uspehom. Iako liči. Iako bi mogla da bude. Iako je vrlo dobro adaptirana verzija toga za srpsko(-crnogorsko) područje. Autori su, očigledno, imali solidno autorstvo nad materijalom i ono nije upropašteno željama i mogućnostima neinformisanih i "vidi-da-ti-kažem" srpskih producenata koji i dalje maštaju o četvrtom nastavku Tesne kože.
Mali Budo je brutalno surova satira modernih (evo i pod navodnicima "modernih") Crnogoraca i njihovog crnogoronašenja po svojoj domovini i drugoj im domovini. Gledajući ovaj film mogli biste da pomislite da je ovo najanticrnogorskiji film ikada, da u svim tim šalama na njihov račun nema taman tolicno istine da dopustite da šali ima mesta i isto toliko crnohumornog preterivanja da je sve to, zapravo, skoro neverovatno, i dopustivo nemoguće. Za sve nas ostale još je bolnije to što sve rečeno i prikazano za Crnogorce, važi i za nas Srbe, njihove domaćine.
Pored vrlo neprijatne i isto toliko urnebesne satire koja češlja Crnogorce i kao zatucane, i kao nepotizmu odane, beskrupolozne, mizogene, amoralne "plemiće" (od reči "pleme"), Mali Budo uspeva da, sa pristojnom količinom emocija, prikaže i da su oni sami i najveće i to vrlo ozbiljne žrtve takvog načina života. A "mali Budo" je, nesvestan toga do samog kraja, najbolji primer za sve to.
Ono što visoko cenim u ovom filmu jeste što je prepakujući mitove, legende i viceve o Crnogorcima uspeo da plasira jedan vrlo mejnstrim-frendli materijal u etar koji u isto vreme šalje i vrlo (ali, vrlo!) cinične društvene komentare na račun opšteg društvenog funkcionisanja, pre svega u Srbiji. Kriminogene veze protežu se po svim vertikalama, a horizontalno sežu i do mitskog stradanja naših naroda u logorima Golog otoka. Vojnov i (reditelj) Danilo Bećković nemaju pardona ni prema čemu, njih jedino zanima "sreća" malog Bude.
Sećam se kada je priča o Malom Budi lansirana kroz (još uvek živ) Tviter akaunt Buda Đurovića. Namazani i naivni Crnogorac, odan Milu, koji ne jebe živu silu i aktivno misli samo na sebe, zadržao se i u liku Buda Đurovića, ali Petar Strugar ga je vrhunski unapredio u jednoj od najboljih uloga novijeg srpskog filma. Ostroga mi! Za naše (srpsko-crnogorske) glumce, koje jedino zanima da u povereni im lik sa što manje napora uguraju svoj ućebani manirizam, Petar Strugar je pokazao sa koliko spontanosti i lakoće glumac može da se preda liku. Njegov Budo večito balansira na liniji namazanog bezobraznika i naivnog retarda koji ima više sreće nego pameti, tek povremeno izvirujući iza tog oklopa sa nekom stidljivom empatijom. Sergej (koji igra inspektora Miša) je mogao puno od njega da nauči, da je hteo. O većem, "starijem" delu ekipe da i ne govorim. A pretpostavljam da tu nešto krivice leži i na debitantstvu mladog Bećkovića.
Neću mnogo da vam otkrivam o radnji samog filma i putešestvijima malog Buda, ali film najvećim delom prati dešavanja tokom jedne noći i dana u životu Buda Đurovića koji je zbog greške svog oca, hirurga, prinuđen da se "skloni" u Beograd od potencijalne krvne osvete...
Veći budžet, više rediteljskog iskustva i disciplinovaniji glumački tim značajno su mogli da unaprede doživljaj ove priče i učine je jednom od srpskih komedija koja puca na visoko društvo sa filmovima poput Varljivo leto '68. i sličnima. Jer, za razliku od niza drugih srpskih filmova, a naročito komedija, Mali Budo i duhom i temom stoji u vezi sa gledaocem u publici. Za srpski film, a naročito komediju, najbitnije je da je u stanju da u isto vreme može i ume da gleda samu sebe. Mali Budo uspeva u stvaranju te "autogledalačke distance".
Nema opravdanja za onoliko ružnu i neutralnu špicu i onoliko pasivnu odjavnu špicu. Sedeo sam do poslednjeg sekunda nadajući se da će mali Budo nešto da mi dobaci.
Dimitrije, Danilo, sad imam velika očekivanja. Godspeed!
SELEKTAH: 8/ 10
Skroz gotivna komedija. Osveženje. Crnogorce razvalio. Za to mu dajem najviše poena.
ReplyDeleteodavno ne vidjeh ovako los film , stereotipi prenaglaseni a nije trash , montaza katastrofa ( ne znam dal do montazera ili nije bilo korisna materijajla ) ...moguce da vama koji poznajete duh/odnose/karakter likova ovo zabavno no meni na momente neugodno od gledanja ovog diletantizma...steta , vuk mi bio bas dobar N/B filmic...
ReplyDeleteDivim ti se kako balansiras izmedju prijatelja i sopstvenih stavova. Zapravo nisi uvredio Dimitrija a fljusno si mu pitu ipak u lice, tj. Danilu. Film zapravo i nije toliko los (namerno "nije toliko dobar"), ali da se "Montevideo" humor uvukao u danasnju/ovdasnju produkciju, u to zaista nema sumnje.
ReplyDeleteI dalje sam pristalica Andricevih komedija, Munje i Kengur i posle cele decenije, ne deluju dosadno kako ce Budo da deluju dogodine vec, nazalost. "Za srpski film, a naročito komediju, najbitnije je da je u stanju da u isto vreme može i ume da gleda samu sebe. " ovu misao bi primenio na sve zanrove i kao glavnu prepreku za ostvarivanje cilja, da ne kazem uspesnog i rado repriziranog filma.
moram da se slozim sa anonimnim gospodinom ..da, montevideo humor dominira nasim filmovima i serijama, da rasa andric zna da napravi film koji moze i posle 10 godina da se pogleda i bude zabavan, ne ovo nije slektah 8/10 (5 +potapš po ramenu/10).
Deletepita u facu i ' da čika sloba osmicu (bonu)' , jako me je zabavilo!
hajde da ih ne tapsemo po ramenu, i kazemo zaista sta mislimo, ali finim tonom, onako iskreno : )