Što se mene tiče, ja bih Annistonovoj za ovo dao Oskara
Slede hevi spojleri!
Jennifer Anniston igra Claire, ženu koja je izgubila dete u saobraćajnoj nesreći. Pored neizbrisivog bola u srcu, i njen brak se, kako to već statistike u takvim slučajevima prognoziraju, raspao, a ona sama ostala je sa ne toliko neprimetnim ožiljcima po licu i ozbilnjim i vrlo bolnim problemima sa kičmom. Sve to zajedno učinilo ju je zavisnicom od lekova protiv bola, anti-depresanata i generalno svih ostalih lekova. Učinilo ju je i ciničnom, sklonom crnom humorom i grubim komentarima. Dakle, sve one stvari koje Annistonova već godinama radi odlično.
Daniel Barnz (čiji sam solidni Phoebe In Wonderland još jedino gledao iz njegovog opusa) ne otkriva sve odjednom, već nas pušta da prvo osetimo miris i ukus (nove) Claire, a da tek potom saznamo i potencijalne razloge za njeno ponašanje i njene muke. Pored toga, njegov film žanrovski jeste (još jedna) "oskarovska drama" bazirana na tragičnoj premisi, ali i duhovita satira istog žanra, bazirana na ustavnom amandmanu da svako ima pravo da žali kako on misli da treba.
Sad sledi spojler i najbitnija stvar koju želim da vam kažem.
Nakon raznoraznih peripetija, u kojima se Claire sprijateljila sa mužem žene iz njene terapeutske grupe koja se nedavno ubila (okosnicu filma čini Clairein oštar imaginarni odnos sa njom, odnosno sa pokušajem da se razume tuđa tragedija kako bi se sebi pomoglo, ili otežalo), nakon neuspelih pokušaja da se izbori sa fizičkim bolovima, kao i sa činjenicom da život više nema apsolutno nikakvog smisla, ona odlazi u drive-in bioskop sa svojom vernom sluškinjom, Meksikankom Silvanom. I dok film traje, Claire se iskrade po kokice, a zapravo odšeta do obližnje pruge, legne na prugu i čeka voz. I dok čeka, duh žene koja se ubila (britka Anna Kendrick) pita je šta će biti poslednja stvar koju je pomislila. I Claire izgovara: bila sam dobra majka.
U tom trenutku sam pomislio- ako sad naiđe voz i ubije je i to bude kraj filma, ovo je jebeno genijalan i hrabar film koji bez trunke bulšita daje svoj doprinos ekranizaciji jedne od najstrašnijih tragedija koja nekoga može da zadesi. To je ono što će ovaj film iz malog indi filma gurnuti u veliki, čudesni.
Ali, to se ne desi. Život, baš kao i "oskarovska drama", moraju da se dočepaju kakvog-takvog optimizma i pokažu da i najgora splačina ima više smisla od praznog (ili razbijenog) tanjira. Pravo niotkuda pojavljuje se mlada tinejdžerka koja "dolazi u Elej i želi da postane glumica", i Claire joj pruža privremeno utočište. I odjednom se taj motiv torte, kao simbola "normalnog", neprekinutog života, nade, baš kao i ova tinejdžerka, pojavljuje pravo niotkuda... Ali sladak ukus čokolade ne uspeva da nadjača oporost prikazanog, već samo prikazuje da Barnz nije imao muda da surva svoj film tamo gde mu je mesto- u najmračniji strah svojih gledalaca.
Nisam bio spreman da mu to oprostim. Uprkos Annistonovoj koja šije sve nominovane kandidatkinje za Oskara. Zdrave i obolele.
SELEKTAH: 5minus/ 10
Slede hevi spojleri!
Jennifer Anniston igra Claire, ženu koja je izgubila dete u saobraćajnoj nesreći. Pored neizbrisivog bola u srcu, i njen brak se, kako to već statistike u takvim slučajevima prognoziraju, raspao, a ona sama ostala je sa ne toliko neprimetnim ožiljcima po licu i ozbilnjim i vrlo bolnim problemima sa kičmom. Sve to zajedno učinilo ju je zavisnicom od lekova protiv bola, anti-depresanata i generalno svih ostalih lekova. Učinilo ju je i ciničnom, sklonom crnom humorom i grubim komentarima. Dakle, sve one stvari koje Annistonova već godinama radi odlično.
Daniel Barnz (čiji sam solidni Phoebe In Wonderland još jedino gledao iz njegovog opusa) ne otkriva sve odjednom, već nas pušta da prvo osetimo miris i ukus (nove) Claire, a da tek potom saznamo i potencijalne razloge za njeno ponašanje i njene muke. Pored toga, njegov film žanrovski jeste (još jedna) "oskarovska drama" bazirana na tragičnoj premisi, ali i duhovita satira istog žanra, bazirana na ustavnom amandmanu da svako ima pravo da žali kako on misli da treba.
Sad sledi spojler i najbitnija stvar koju želim da vam kažem.
Nakon raznoraznih peripetija, u kojima se Claire sprijateljila sa mužem žene iz njene terapeutske grupe koja se nedavno ubila (okosnicu filma čini Clairein oštar imaginarni odnos sa njom, odnosno sa pokušajem da se razume tuđa tragedija kako bi se sebi pomoglo, ili otežalo), nakon neuspelih pokušaja da se izbori sa fizičkim bolovima, kao i sa činjenicom da život više nema apsolutno nikakvog smisla, ona odlazi u drive-in bioskop sa svojom vernom sluškinjom, Meksikankom Silvanom. I dok film traje, Claire se iskrade po kokice, a zapravo odšeta do obližnje pruge, legne na prugu i čeka voz. I dok čeka, duh žene koja se ubila (britka Anna Kendrick) pita je šta će biti poslednja stvar koju je pomislila. I Claire izgovara: bila sam dobra majka.
U tom trenutku sam pomislio- ako sad naiđe voz i ubije je i to bude kraj filma, ovo je jebeno genijalan i hrabar film koji bez trunke bulšita daje svoj doprinos ekranizaciji jedne od najstrašnijih tragedija koja nekoga može da zadesi. To je ono što će ovaj film iz malog indi filma gurnuti u veliki, čudesni.
Ali, to se ne desi. Život, baš kao i "oskarovska drama", moraju da se dočepaju kakvog-takvog optimizma i pokažu da i najgora splačina ima više smisla od praznog (ili razbijenog) tanjira. Pravo niotkuda pojavljuje se mlada tinejdžerka koja "dolazi u Elej i želi da postane glumica", i Claire joj pruža privremeno utočište. I odjednom se taj motiv torte, kao simbola "normalnog", neprekinutog života, nade, baš kao i ova tinejdžerka, pojavljuje pravo niotkuda... Ali sladak ukus čokolade ne uspeva da nadjača oporost prikazanog, već samo prikazuje da Barnz nije imao muda da surva svoj film tamo gde mu je mesto- u najmračniji strah svojih gledalaca.
Nisam bio spreman da mu to oprostim. Uprkos Annistonovoj koja šije sve nominovane kandidatkinje za Oskara. Zdrave i obolele.
SELEKTAH: 5minus/ 10
No comments:
Post a Comment