19 June 2015

U BIOSKOPIMA: ŠPIJUN (SPY)

Ispod velikih očekivanja


Iako me je prethodna saradnja Paul Feiga i Melisse McCarthy, The Heat, poprilično razočarala, ljubav prema (njihovom prvom zajedničkom filmu) Bridesmaids i McCarthy-jevoj učinila je da Spy praktično čekam kao da udara "vreline" u međuvremenu nije ni bilo. Kastovanje Judea Lawa, ispostaviće se s pravom, je ta očekivanja u startu zaljuljalo, ali početak filma sačekao sam vedar kao nahranjena beba.

Feig i dalje feministički krči put ženskim glumicama u muške materijale, opravdano insistirajući da tu i za jedne i za (naročito ove) druge treba da bude podjednako mesta. Ovaj put, Melissa koja je svoj komičarski uspon započela kao deveruša (iako je bolji termin "wedding crashress"), nastavila kao detektivka, ovaj put pokazuje da od agenta "sekretarizovanog" u centrali može da se napravi odličan i uspešan "terenac", po uzoru na najčuveniji (i dalje samo) muški model.

Melissa u prvom delu filma navođenjem, poput najčuvenije pozadinke Chloe O'Brian, pomaže Lawu da negde u Bugarskoj otkrije gde se nalazi oteta nuklearna bomba, koju bugarski bos želi da proda teroristima. U sledećoj misiji Law će stradati (i nije neki spojler, trust me, kao ni njegov vaskrs na kraju filma), što će, nakon razotkrivanja identiteta preostalih agenata, otvoriti put da Melissa krene u akciju. Prvo u Pariz, pa Rim, pa u Budimpeštu.

Snimaući po Evropi Feig je dodatno pojačao svoj napad na Bondov teren (od špice do Lawovog izgleda i ponašanja), a vrhunac parodičnog kiča verovatno je pariski koncert ukrajinske evrovizijske takmičarke Verke Serduchke, za čiji će kemp šarm, verovatno cela američka publika ostati uskraćena.

Melissa je odlična, ali bojim se da su ona i Feig ovde u najvećoj meri samo reprizirali sve komičarske potencijale McCarthy-jeve nego što su ih proširili ili čelendžovali, a nisam siguran ni da je Feig iz svih situacija izvukao maksimum (kao u sceni sa Verkom kada se McCarthy-jeva prihvati mikrofona i...). Da budem iskren nisam naročito poverovao ni u njenu hemiju sa Lawom, ali tu pre krivim njega. Law jednostavno nije "stilizovan" za ovu vrstu komedije. On ne ume sebe da liši "uptight" fazona i da se sroza koliko treba kao McCarthy-jeva. Nešto što je Jason Statham neočekivano uspeo i napravio jednu od boljih uloga u karijeri (barem što se tiče ono malo filmova u kojima sam ga gledao).

Najveća zvezda ovog filma jeste Rose Byrne koja igra razmaženu, možda i retardiranu, ćerku bugarskog mafijaša. Njena sposobnost i spremnost da se savije kako god to nalaže Feigovo žanrovsko šetanje (od akcione komedije do Naked Gun parodičnosti) učinila je da ovaj film kreira neku posebnu aromu (skoro Pythonovske apsurdnosti). Ona i McCarthy su savršen par i razmišljam koliko bi The Heat bio bolji sa njom, nego sa Bullockovom.

Pretpostavljam da sa Kingsmanom iza sebe Feigov film nema ni teoretske šanse da se nametne kao akciona komedija godine i, zapravo, sem u prostoru koji je otvorio za Melissu i Rose, on deluje čak i pomalo retrogradno hendlovanjem i postavkom osnovne priče, izborom negativaca, pa i lokacijama. Kao da se obračunava sa Bondom devedesetih, a ne ovim novim.

SELEKTAH: 6/ 10

No comments:

Post a Comment