Aloha.Ha.Ha.
Možda me je Emma Stone prevarila. Jer od prve njene pojave i očiglednog ripa Katharine Hepburn ja sam očekivao da će Aloha biti nostalgična kombinacija screwball komedije i nevinih sentimenata na koje su nas Havaji u crno-belim filmovima obično asocirali.
Nije slučaj.
Usudiću se da pogađam nepogodivo i da kažem da samo bog zna o čemu se (zapravo) radi u Aloha. Jer nema šanse da Cameron Crowe sa filmom koji nam je ponudio o tome ima pojma.
Za početak, tu ni nema nekog filma. Ima nekoliko raspada sistema koje na okupu drži koliko to može, sa onakvim očima i onim idiotskim osmehom, Bradley Cooper. Rachel Adams je, sasvim sigurno, tokom svih scena u ovom filmu verovatno provežbavala replike za True Detective, a Emma Stone zadovoljila se time da bude Zvoničica u nekoliko različitih kompleta uniformi i da obleće oko Coopera dok ovaj muku muči da li da Havaje ostavi ili ne ostavi rajskim Neverlandom.
Moje interesovanje za Aloha počelo je vestima o tome da je Croweu oštro zamereno što se usudio da liku koji igra Emma Stone dopiše nešto od azijskog porekla u biografiju. Dobro je što u tom trenutku nisam znao da se radi samo o "jednoj četvrtini azijskog", jer bih verovatno i umro od smeha. Ali, takvom ustrojstvu sveta nedvosmisleno su vodile i sve pobune egipatskih robova i Francuska revolucija.
To me je, dakle, iznerviralo koliko i demokratski lola zvani Partyć, i odlučio sam da Aloha odgledam prvom prilikom i zavolim ga svim srcem.
Ovo prvo sam uradio, ovo drugo mi nikako, sve do poslednjeg minuta filma, nije pošlo za rukom.
U Aloha jednostavno fali film! Bradley Cooper igra ratnog veterana koji sada radi kao potrčko za sve koji bi da ga plate. Isprva, Crowe učini da mislimo da je on pilot koji će pilotirati za nekog privatnog prevoznika, zatim učini da je on pregovarač koji će pregovarati za nekog privatnog biznismena, zatim u ključnom trenutku Cooper odradi posao kao haker-kompjuteraš i mi se uhvatimo za glavu što nismo odmah shvatili da je on haker-kompjuteraš. Ali onda film završi i mi nismo sigurni ni da je Cooper to.
Skrubolovski njega u stopu tokom celog filma prati Emma Stone. Za koju ne znamo da li je njegov potčinjeni, poslovna pratnja (ali bukvalno), špijunčica ili andrmoljak koji podjednako nervira i njega i nas. Ali ništa nas neće iznenaditi kao trenutak kad se njih dvoje smuvaju, jer se na licima glumaca lepo vidi da ni oni sami to nisu očekivali.
Nažalost, Cameron ne želi da ovo bude romantična komedija sa eko/anti-war nostalgičnom propagandom u kojoj jedna cica jednog plaćenika kazablanovski preobrati u dobrog i poštenog čoveka i tom prilikom spase svet odnosno postavljanje privatnog satelita iznad Havaja koji je u stanju da nosi nuklearnu bombu, što i ne bi baš bio korak ka miru u svetu... Ne, Cameron u priču uvede i Cooperovu bivšu, koju ovaj, ako sam dobro odradio matematiku, nije video 13 godina, ali kad se sretnu sve deluje kao da je prošlo samo 13 meseci. Ona je sada udata za nekog vojnika, koji iz nekog Lynchovskog razloga malo priča/ mnogo ćuti/ razgovara pogledima što je neobičnost toliko velika u ovom filmu da mislim da se niko ničim drugim u njemu neće baviti. Kako god, bivša ima dvoje dece od kojih starije ima 13 godina, pa vi vidite...
Bill Murray igra privatnog biznismena koji na mufte želi da se ubaci među vladare sveta. I čini to sa toliko kurcobolje da ćete na trenutke pomisliti da gledate film Wesa Andersona.
Srećom tu je Alec Baldwin sa i dalje jakim vratnim problemima zbog kojih izgleda kao debeli suri orao u generalskoj uniformi. Ništa od šarma Jacka Donaghy-ja, I'm afraid.
Sve ove ljude Crowe ne uspeva da nam približi svojom trejdmark šarmantnom-sentimentalnošću i čini da Aloha većim delom izgleda kao sopstvena astralna projekcija, koja posmatra dešavanje van svog tela. Moralna dilema junaka Coopera, koja je okosnica filma, nigde ne rezonuje kao takva i pre deluje kao gaženje odluke da se više neće kupovati u WallMartu. Time pada u vodu i čitanje Aloha kao "prvog civilizovanog gesta belog čoveka" spram domorodaca i eventualni tretman teme u pravcu "zajedno smo jači" protiv "zajedničkog neprijatelja". Jer ovo što je Crowe ponudio na tu temu nije čak ni kliše. To je skica klišea. Na koju je potom nakalemljeno par bizarnih scenarističko/rediteljskih rešenja, jedan soup-opera tvist i Bill Murray. I pomisao da sve to može sakriti prazninu kojom ovaj film zrači.
Kako je ovako nešto uopšte grinlajtovano ostaje najveća misterija.
SELEKTAH: 1/ 10
Možda me je Emma Stone prevarila. Jer od prve njene pojave i očiglednog ripa Katharine Hepburn ja sam očekivao da će Aloha biti nostalgična kombinacija screwball komedije i nevinih sentimenata na koje su nas Havaji u crno-belim filmovima obično asocirali.
Nije slučaj.
Usudiću se da pogađam nepogodivo i da kažem da samo bog zna o čemu se (zapravo) radi u Aloha. Jer nema šanse da Cameron Crowe sa filmom koji nam je ponudio o tome ima pojma.
Za početak, tu ni nema nekog filma. Ima nekoliko raspada sistema koje na okupu drži koliko to može, sa onakvim očima i onim idiotskim osmehom, Bradley Cooper. Rachel Adams je, sasvim sigurno, tokom svih scena u ovom filmu verovatno provežbavala replike za True Detective, a Emma Stone zadovoljila se time da bude Zvoničica u nekoliko različitih kompleta uniformi i da obleće oko Coopera dok ovaj muku muči da li da Havaje ostavi ili ne ostavi rajskim Neverlandom.
Moje interesovanje za Aloha počelo je vestima o tome da je Croweu oštro zamereno što se usudio da liku koji igra Emma Stone dopiše nešto od azijskog porekla u biografiju. Dobro je što u tom trenutku nisam znao da se radi samo o "jednoj četvrtini azijskog", jer bih verovatno i umro od smeha. Ali, takvom ustrojstvu sveta nedvosmisleno su vodile i sve pobune egipatskih robova i Francuska revolucija.
To me je, dakle, iznerviralo koliko i demokratski lola zvani Partyć, i odlučio sam da Aloha odgledam prvom prilikom i zavolim ga svim srcem.
Ovo prvo sam uradio, ovo drugo mi nikako, sve do poslednjeg minuta filma, nije pošlo za rukom.
U Aloha jednostavno fali film! Bradley Cooper igra ratnog veterana koji sada radi kao potrčko za sve koji bi da ga plate. Isprva, Crowe učini da mislimo da je on pilot koji će pilotirati za nekog privatnog prevoznika, zatim učini da je on pregovarač koji će pregovarati za nekog privatnog biznismena, zatim u ključnom trenutku Cooper odradi posao kao haker-kompjuteraš i mi se uhvatimo za glavu što nismo odmah shvatili da je on haker-kompjuteraš. Ali onda film završi i mi nismo sigurni ni da je Cooper to.
Skrubolovski njega u stopu tokom celog filma prati Emma Stone. Za koju ne znamo da li je njegov potčinjeni, poslovna pratnja (ali bukvalno), špijunčica ili andrmoljak koji podjednako nervira i njega i nas. Ali ništa nas neće iznenaditi kao trenutak kad se njih dvoje smuvaju, jer se na licima glumaca lepo vidi da ni oni sami to nisu očekivali.
Nažalost, Cameron ne želi da ovo bude romantična komedija sa eko/anti-war nostalgičnom propagandom u kojoj jedna cica jednog plaćenika kazablanovski preobrati u dobrog i poštenog čoveka i tom prilikom spase svet odnosno postavljanje privatnog satelita iznad Havaja koji je u stanju da nosi nuklearnu bombu, što i ne bi baš bio korak ka miru u svetu... Ne, Cameron u priču uvede i Cooperovu bivšu, koju ovaj, ako sam dobro odradio matematiku, nije video 13 godina, ali kad se sretnu sve deluje kao da je prošlo samo 13 meseci. Ona je sada udata za nekog vojnika, koji iz nekog Lynchovskog razloga malo priča/ mnogo ćuti/ razgovara pogledima što je neobičnost toliko velika u ovom filmu da mislim da se niko ničim drugim u njemu neće baviti. Kako god, bivša ima dvoje dece od kojih starije ima 13 godina, pa vi vidite...
Bill Murray igra privatnog biznismena koji na mufte želi da se ubaci među vladare sveta. I čini to sa toliko kurcobolje da ćete na trenutke pomisliti da gledate film Wesa Andersona.
Srećom tu je Alec Baldwin sa i dalje jakim vratnim problemima zbog kojih izgleda kao debeli suri orao u generalskoj uniformi. Ništa od šarma Jacka Donaghy-ja, I'm afraid.
Sve ove ljude Crowe ne uspeva da nam približi svojom trejdmark šarmantnom-sentimentalnošću i čini da Aloha većim delom izgleda kao sopstvena astralna projekcija, koja posmatra dešavanje van svog tela. Moralna dilema junaka Coopera, koja je okosnica filma, nigde ne rezonuje kao takva i pre deluje kao gaženje odluke da se više neće kupovati u WallMartu. Time pada u vodu i čitanje Aloha kao "prvog civilizovanog gesta belog čoveka" spram domorodaca i eventualni tretman teme u pravcu "zajedno smo jači" protiv "zajedničkog neprijatelja". Jer ovo što je Crowe ponudio na tu temu nije čak ni kliše. To je skica klišea. Na koju je potom nakalemljeno par bizarnih scenarističko/rediteljskih rešenja, jedan soup-opera tvist i Bill Murray. I pomisao da sve to može sakriti prazninu kojom ovaj film zrači.
Kako je ovako nešto uopšte grinlajtovano ostaje najveća misterija.
SELEKTAH: 1/ 10
iz opisa zvuči kao nešto čemu bruce campbell fali da bi bilo burn notice.
ReplyDeletenisam gledao i necu jer verujem kritici, vec me elizabethtown iznervirao, covek ne ume vise da sedne i napise nesto smisleno sto ima pocetak i kraj i sredinu. ali verovatno je saundtrek odlican??
ReplyDeleteelizabethtown je remek-delo.
DeleteJedan od najdosadnijih i najprecenjenijih rezisera (ako je uopste i cenjen) danasnjice, koji ocigledno, iz nekog cudnog razloga, i dalje ima svoju publiku. Jedan od onih cije filmove gledam jedino kad ih Pink pusti a mene mrzi da prebacim nesto bolje na flash.
ReplyDeleteja na pinku gledam samo vesti.
Delete