"Od pisca 28 Days Later"
Ali i od pisca romana The Beach i scenarija za Sunshine, Never Let Me Go i Dredd
Recimo prvo ono najvažnije- ovo je mnogo bolji i zanimljiviji film od Under The Skin, iako je vrlo verovatno da ćete ga najčešće naći preporučenog u grupici sa njim. Ili sličnim. Pametnim hipsteričnim naučno-fantastičnim filmovima.
Priča je vrlo jednostavna. Zaposleni programer u jednoj "od onih" tehno kompanija biva izvučen u internoj nagradnoj igri i kao nagradu dobija priliku da poseti šefa lično, u njegovoj kući-istraživačkoj jedinici na skrivenom ostrvu. Po pristizanju, zaposleni saznaje da će tokom boravka imati priliku da testira šefovu ličnu kreaciju- robota sa veštačkom inteligencijom. Zaposleni brzo potpada pod šarm ćelavog robota sa ekstremitetima providnog tipa.
Da bi vrlo brzo shvatio da ništa nije kao što mu se čini.
Rediteljski debi Alexa Garlanda (spisatelja stvarno svega pobrojanog u podnaslovu) je pedantno, disciplinovano, kristalno čisto ostvarenje skoro robotski preciznog ritma. Kao i većina naučno-fantastičnih filmova koja se bavi mogućnošću ne-humane inteligencije ili oblika postojanja, i ovaj se zapravo bavi onim što nas zaista čini ljudima. Ova istraga uvijena je u sofisticirani triler, ali i ljubavni trougao koji naizmenično čine šef korporacije, robotica Ava, ali i robotica Kyoko. Naš zaposleni biće uvučen u igru koja će njegovog šefa prikazati kao okrutnog tiranina, a Avu kao sirotu zarobljenicu.
Da bi vrlo brzo shatili da ništa nije kao što nam se čini.
Ex-Machina lukavo intrigira svojim "pulpy" zapletom koji neprekidno pravi pauze da nas podseti da je sam film zapravo i "pametna" studija ili doprinos kanonu, koji pre svega insistira na tome da su naši intuitivni doživljaji sveta ono što nas pre svega čini ljudima, zatim naša potreba za slobodom i konačno- naša spremnost da zajebemo druge ljude da bi ostvarili svoje ciljeve. Otuda je ovo "ex-machina" iz naslova i deo maksime "deus ex machina", jer tvist na kraju dejstvuje iz te sfere neočekivanog, ali u isto vreme implicira i "božansku prirodu" onoga što nam je stiglo "iz mašine".
Poseban doprinos specifičnoj atmosferi dao je Oscar Isaac (kao šef) koji zaista deluje kao da u njemu čuči nešto neprijatno i maliciozno, čak i zlo. Kroz toplo-hladan odnos sa zaposlenim on je odlično dočarao svoj preki temperament, krckavi ego, nesigurnost i ljubomoru. Završavajući na kraju kao žrtva svog frankenštajnovskog eksperimenta.
Ne znam zašto ovaj tekst zvuči tako ravnodušno, film mi je prijao znatno više.
SELEKTAH: 8minus/ 10
Ali i od pisca romana The Beach i scenarija za Sunshine, Never Let Me Go i Dredd
Recimo prvo ono najvažnije- ovo je mnogo bolji i zanimljiviji film od Under The Skin, iako je vrlo verovatno da ćete ga najčešće naći preporučenog u grupici sa njim. Ili sličnim. Pametnim hipsteričnim naučno-fantastičnim filmovima.
Priča je vrlo jednostavna. Zaposleni programer u jednoj "od onih" tehno kompanija biva izvučen u internoj nagradnoj igri i kao nagradu dobija priliku da poseti šefa lično, u njegovoj kući-istraživačkoj jedinici na skrivenom ostrvu. Po pristizanju, zaposleni saznaje da će tokom boravka imati priliku da testira šefovu ličnu kreaciju- robota sa veštačkom inteligencijom. Zaposleni brzo potpada pod šarm ćelavog robota sa ekstremitetima providnog tipa.
Da bi vrlo brzo shvatio da ništa nije kao što mu se čini.
Rediteljski debi Alexa Garlanda (spisatelja stvarno svega pobrojanog u podnaslovu) je pedantno, disciplinovano, kristalno čisto ostvarenje skoro robotski preciznog ritma. Kao i većina naučno-fantastičnih filmova koja se bavi mogućnošću ne-humane inteligencije ili oblika postojanja, i ovaj se zapravo bavi onim što nas zaista čini ljudima. Ova istraga uvijena je u sofisticirani triler, ali i ljubavni trougao koji naizmenično čine šef korporacije, robotica Ava, ali i robotica Kyoko. Naš zaposleni biće uvučen u igru koja će njegovog šefa prikazati kao okrutnog tiranina, a Avu kao sirotu zarobljenicu.
Da bi vrlo brzo shatili da ništa nije kao što nam se čini.
Ex-Machina lukavo intrigira svojim "pulpy" zapletom koji neprekidno pravi pauze da nas podseti da je sam film zapravo i "pametna" studija ili doprinos kanonu, koji pre svega insistira na tome da su naši intuitivni doživljaji sveta ono što nas pre svega čini ljudima, zatim naša potreba za slobodom i konačno- naša spremnost da zajebemo druge ljude da bi ostvarili svoje ciljeve. Otuda je ovo "ex-machina" iz naslova i deo maksime "deus ex machina", jer tvist na kraju dejstvuje iz te sfere neočekivanog, ali u isto vreme implicira i "božansku prirodu" onoga što nam je stiglo "iz mašine".
Poseban doprinos specifičnoj atmosferi dao je Oscar Isaac (kao šef) koji zaista deluje kao da u njemu čuči nešto neprijatno i maliciozno, čak i zlo. Kroz toplo-hladan odnos sa zaposlenim on je odlično dočarao svoj preki temperament, krckavi ego, nesigurnost i ljubomoru. Završavajući na kraju kao žrtva svog frankenštajnovskog eksperimenta.
Ne znam zašto ovaj tekst zvuči tako ravnodušno, film mi je prijao znatno više.
SELEKTAH: 8minus/ 10
Budući geek za naučnu fantastiku, pogledao sam ovaj film čim mi se pojavio na radaru - i zaspao na pola. OK, daću mu još jednu šansu.
ReplyDeleteeto još jednog zanimljivog primjera kako dramaturzi padnu na priču koja je totalno neplauzibilna, i ne zaslužuje ni da se nazove SF-om, prosto jer takvu mašinu nije moguće konstruisati. I kad progutamo to nestvarno i nemoguće, suspendujemo gomilu nevjerice, onda kao treba da procjenjujemo film koji je samo sto puta viđen triler obavijen kvazinaučnim oblandama
ReplyDeleteUnder the skin nam je Skarlet bar bacio s Marsa, pa nije morao da se bruka s objašnjenjem kako je stvorena. A Ex Machina se bruka i sa prilično prostijom slikom žeskog pola, koja hoda po ivici šovinizma. Skarletin lik je drastično kompleksniji. I to još govorim kao neko kome se UtS nije ni dopao.
This comment has been removed by the author.
Deletezoon,
Deletene znam kako da sad razvijamo polemiku, ako ja, "kao dramturg", u ostvarenju uživam kao delu fikcije ne sporeći mu stvari koje ti činiš, a koje ja držim nebuloznim. kakve veze ima što je takvu mašinu iz današnje perspektive (pretpostavljam nauci) nemoguće da konstruiše. pa zato i stoji ovo "fantastika".
za triler mogu delimično da se složim, ali zato postoji ono "kako" nasuprot onom "šta", pa ne gledamo uvek iste filmove.
mislim da su obe junakinje izvojevale žensku pobedu. i pobedile neke od stvari koje navodiš.
jedino što je meni ex-machina više držala pažnju i više mi je prijala od ovog video rada. otuda valjda i sličnost uts sa najdosadnijim kjubrikovim filmom.
ali, htedoh reći, ti ovde imaš pravo, čak se i radujem, da pišeš šta želiš, ali mislite mojom glavom jasno daje uputstvo za upotrebu ovog sajta. i objašnjava moje potonje odsustvo želje za diskusijom, sem u slučajevim gde mi teme ili kontra-argumenti jesu posebno zanimljivi. što sada nije slučaj. no hard feelings.
ps obrisao sam prethodni komentar, jer sam napravio par tajpoa i logičkih grešaka. a možda će neko iste naći i u ovom komentar. hebiga.
nadam se da još neko sem nas dvojice čita ovaj sajt, tako da ovo i nije neki poziv na direktnu diskusiju, što ne bi stajalo i drugačije viđenje, bez dalje polemike, valjda to nije u suprotnosti s uputstvom za upotrebu sajta
Deletemeni itekako ima veze to što je mašina naučna neplauzibilna, što ju je nemoguće konstruisati. Štaviše, taj tehno-entuzijazam se rasprostire po planeti kao nekad antisemitizam u Njemačkoj, Dakle, dio je propagande, naravno, što se moje glave tiče, mada i što se tiče kompletne kritičke teorije i npr Hajdegera, koji su tehnologiju povezivali s fašizmom.
Ne kažem da je to jedini pravac razvoja tehnologije, ali ako neko, kao Holivud, konstantno ponavlja da je moguće nešto što nije moguće, ne znam kako ''kako'' to može da opravda. Hajde onda svi da gledamo Trijumf volje. Jer i koncentracioni logori su bili tehnološki napredne fabrike.
To što današnja tehnologija uništava gomile poslova, povećava nezaposlenost, drastično restrukturira globalni kapitalizam da neki misle da je time izazvana kriza (budući da je i 1929. bila slična tehnološka situacija), o kulturi idiota da ne pričamo, sve to treba da zabašuri navodna vještačka inteligencija tako estetski ugodnog oblika i fascinantnih sposobnosti. Iako je nemoguća.
Pa to je neki novi komunizam, kao ona čuvena obećanja hercegovačkih partizana da će dovesti velike pegle i izravnati hercegovačke planine, kako bi seljaci imali više obradive površine.
Prosto, na neke čiste laži treba reagovati.
Under the skin da mi ne diras. To je remek delo ravno Kjubriku.
ReplyDeleteDobar film, ali više mi se dopao "Under the Skin", prosto imao je atmosferu koja me je držala danima. I dalje mislimo tvojom glavom.
ReplyDeletepopkitchen
Iako me odusevljava sto reziser/ pisac ovde napokon daje odgovore na pitanja gledalaca, jer situacije uobicajeno nisu lepo resene po filmovima zbog cega se gledalac oseca glupim ili nasamarenim dok gleda razne (a (ne zna zasto) dobro se oseca dok gleda npr Borgmana), i makar me samo odusevljenje drzalo u resenoj logici zapleta raspleta, nekako ne mogu da poverujem u jednostavnost da muskarac pada na ispitu testosterona. U principu dopadao mi se film dok sam ga gledala, bilo mi je potaman sto ima slovensku antitezu. a onda se desilo nesto sto nisam ocekivala- na odjavnoj spici krenula je genijalna Husbands od Savages, i ja sam pocela da umirem od smeha i zato bih mu dala 9. - Avionka
ReplyDelete