U odnosu na ovo ostvarenje del Torov prethodni film, Pacific Rim, deluje kao Blade Runner, a njegovo aktuelno i isprozivano TV ko-autorstvo, The Strain, kao rad samog H.P. Lovecrafta
Ako je Pacific Rim bio ostvarenje del Torovih dečačkih snova, onda Crimson Peak treba da posmatramo kao pokušaj da se oživi onaj tip priča u kojima smo uživali kao tinejdžeri, tek polno osvešteni i usmereni u sadržaje koji malo više liče na priče za odrasle.
Crimson Peak je bajka, smeštena u Ameriku i Englesku krajem XIX veka, kada industrija hvata pun zamah. Glavna junakinja je Edith, mlada spisateljica i ćerka uspešnog američkog preduzetnika, koja se zaljubljuje u "baroneta" Thomasa, koji zajedno sa sestrom Lucille, dolazi u Ameriku u potrazi za finansijerima za mašinu koja bi na njegovom imanju trebalo da posluži za iskopavanje crvene gline. Thomas je potomak propale aristokratske porodice koji uspeva da imponuje malograđanskim porivima američkog "nuvo riša", ali Edithin otac nema simpatija za njega i vrlo brzo (mu) predočava razloge zbog kojih bi trebalo da se izgubi iz života njegove ćerke. Međutim, očeva brutalna smrt sprečiće ostvarenje te namere i Edith će, ipak, završiti u braku sa Thomasom i početi da živi na njegovom propalom imanju podno "Crimson Peaka" na severu Engleske.
O, da ne zaboravim- Edith je kao malu, odmah posle smrti, posetio jezoliki duh njene majke i upozorio je na opasnost koja će uslediti kada joj se desi "Crimson Peak"...
Del Torov film ima sto i jedan problem, od kojih su dva sata izazivanja dosade i predvidljivi i presimplifikovani scenario meni bili najveći.
Pre svega, nije jasno kome je namenjen ovaj film. Za decu nije, jer neke scene (poput one u kojoj otac strada) su preteške čak i za one navikle na Joe Pescijeve angažmane u Scorseseovim ostvarenjima. Za tinejdžere nije, jer ni Mia Wasikowska (Edith), a ni Tom Hiddleston (Thomas) nemaju ništa od neophodnog seksipila kojim junaci sličnih filmova, da ne kažem "saga", treba da zrače. Pretpostavljam da bi neki najzgodniji reper bio Coppolin Dracula, ali u poređenju sa njim del Torov film manjka velelepnim negativcem i velelepnom tragedijom koja ga je učinila takvim. A i uprkos standardnom deltorovskom scenografskom overdozu ovaj film i vizuelno kaska za Coppolinim.
Thomas i njegova sestra Lucille, uprkos odjavnom Lucilleinom monologu, ne uspevaju da se podignu na nivo tragičnih junaka koji su od žrtvi postali zlikovci. Pre svega, jer je Thomas sve svalio na Lucille kojoj, opet, del Toro, nije dao dovoljno prostora da zaživi kao stvarno tragična, a ne "stvarno zla" junakinja. Pored toga, del Toro je senzualizovani duh viktorijanskog krimića nepotrebno prekrio nadrealnim stvorenjima i time sebi zatvorio put da ovu priču odvede ka "hičkokovskom hororu" kakav je Rebecca, recimo, bila. Što bi u mojim najdivljim maštanjima bio najveći mogući domet ovog filma. Na stranu što CGI upotrebljen da duhove dočara deluje kao da je dosta nesrećno pomirio del Torova "monstrumolika" stremljenja sa jeftinim softverom preuzetim iz nekog niskobudžetnog horora.
Crimson Peak, dakle, ne pije vodu ni kao horor, ni kao triler, ni kao moderna (horor) bajka, a ni kao ljubavni film, a sve to bi želeo da bude skoro u podjednakoj meri. Najgore od svega biće ako je del Toro zadovoljan šta je ostvario njime.
SELEKTAH: 3minus/ 10
Ako je Pacific Rim bio ostvarenje del Torovih dečačkih snova, onda Crimson Peak treba da posmatramo kao pokušaj da se oživi onaj tip priča u kojima smo uživali kao tinejdžeri, tek polno osvešteni i usmereni u sadržaje koji malo više liče na priče za odrasle.
Crimson Peak je bajka, smeštena u Ameriku i Englesku krajem XIX veka, kada industrija hvata pun zamah. Glavna junakinja je Edith, mlada spisateljica i ćerka uspešnog američkog preduzetnika, koja se zaljubljuje u "baroneta" Thomasa, koji zajedno sa sestrom Lucille, dolazi u Ameriku u potrazi za finansijerima za mašinu koja bi na njegovom imanju trebalo da posluži za iskopavanje crvene gline. Thomas je potomak propale aristokratske porodice koji uspeva da imponuje malograđanskim porivima američkog "nuvo riša", ali Edithin otac nema simpatija za njega i vrlo brzo (mu) predočava razloge zbog kojih bi trebalo da se izgubi iz života njegove ćerke. Međutim, očeva brutalna smrt sprečiće ostvarenje te namere i Edith će, ipak, završiti u braku sa Thomasom i početi da živi na njegovom propalom imanju podno "Crimson Peaka" na severu Engleske.
O, da ne zaboravim- Edith je kao malu, odmah posle smrti, posetio jezoliki duh njene majke i upozorio je na opasnost koja će uslediti kada joj se desi "Crimson Peak"...
Del Torov film ima sto i jedan problem, od kojih su dva sata izazivanja dosade i predvidljivi i presimplifikovani scenario meni bili najveći.
Pre svega, nije jasno kome je namenjen ovaj film. Za decu nije, jer neke scene (poput one u kojoj otac strada) su preteške čak i za one navikle na Joe Pescijeve angažmane u Scorseseovim ostvarenjima. Za tinejdžere nije, jer ni Mia Wasikowska (Edith), a ni Tom Hiddleston (Thomas) nemaju ništa od neophodnog seksipila kojim junaci sličnih filmova, da ne kažem "saga", treba da zrače. Pretpostavljam da bi neki najzgodniji reper bio Coppolin Dracula, ali u poređenju sa njim del Torov film manjka velelepnim negativcem i velelepnom tragedijom koja ga je učinila takvim. A i uprkos standardnom deltorovskom scenografskom overdozu ovaj film i vizuelno kaska za Coppolinim.
Thomas i njegova sestra Lucille, uprkos odjavnom Lucilleinom monologu, ne uspevaju da se podignu na nivo tragičnih junaka koji su od žrtvi postali zlikovci. Pre svega, jer je Thomas sve svalio na Lucille kojoj, opet, del Toro, nije dao dovoljno prostora da zaživi kao stvarno tragična, a ne "stvarno zla" junakinja. Pored toga, del Toro je senzualizovani duh viktorijanskog krimića nepotrebno prekrio nadrealnim stvorenjima i time sebi zatvorio put da ovu priču odvede ka "hičkokovskom hororu" kakav je Rebecca, recimo, bila. Što bi u mojim najdivljim maštanjima bio najveći mogući domet ovog filma. Na stranu što CGI upotrebljen da duhove dočara deluje kao da je dosta nesrećno pomirio del Torova "monstrumolika" stremljenja sa jeftinim softverom preuzetim iz nekog niskobudžetnog horora.
Crimson Peak, dakle, ne pije vodu ni kao horor, ni kao triler, ni kao moderna (horor) bajka, a ni kao ljubavni film, a sve to bi želeo da bude skoro u podjednakoj meri. Najgore od svega biće ako je del Toro zadovoljan šta je ostvario njime.
SELEKTAH: 3minus/ 10
Ok we'll skip this one
ReplyDeleteVašikovska je neviđeno seksepilna, njen magnetizam je toliki da se i u Jagodini oseća privlačno dejstvo; obaška što je za potrebe ovog filma PJ Kosovo priložila onakvu obradu Red Right Hand.
ReplyDeleteŠto još uvek ne znači da ću gledati.
Da kažem ovde da bih Filipu i Duraku zamenio ocene, jer svako ima pravo na višful prepoznavanje.
Ruski Blok aut: https://youtu.be/-PGP5vshfbQ - Coj zaspao za volanom 1990, imao samo 28 god.
ne secam se da sam se ovoliko nervirao gledajuci film jos od nesrecnog prometheus-a. anyhow, i za jedan i za drugi vazi premisa 'where no idiot has gone before', od mene 1/10
ReplyDelete