Woman in the mirror
Janet Jackson je bila moj privatni ajdaho (šta god to značilo, ali lepo zvuči). Mislim, voleo sam Michaela, ali kad sam zavoleo Janet, sa Love Will Never Do (Without You) koju je, čini mi se, Sloba Konjović uredno vrteo kao "singl" na Diskomeru iako je svuda naokolo Miss You Much krčila put albumu Rhythm Nation 1814 ka 28-milionskom tiražu. A onda se par meseci kasnije pojavio i singl (i video sve sa "crnim panterom"!) Black Cat i to je bilo. Moja fascinacija uniformisanim postrojenjem zvanim "Janet Jackson" koje u spotovima nastupa precizno kao mašina, sve sa neobjašnjivom proslavom Drugog srpskog ustanka (i dan-danas ne znam čemu ono "1814" i ne, Pero i Kvapil, ni ne želim da saznam!), sve to zajedno učinilo ju je dovoljno misterioznom za jednog tinejdžera, impresioniranog da se "sve to" dešava u senci jednog Michaela Jacksona!
Voleo sam i janet, a, uzgredbuduirečeno, to je bio i jedan od retkih, "tolerisanih" mejnstrimova na Radiju B92 koji je tih godina aktivno supervizovao moj muzički ukus. Čak je i Velvet Rope bio, i kod njih i kod mene, toplo primljen, a onda su nam se putevi razišli. Godine 2001. kada je Janet izdala svoj novi, uvek uredno "povratnički", album All For You, Destiny's Child su uveliko već žarile i palile, i Survivor mi je bio najbolji album te godine. Aaliyahu i njeno istoimeno krucijalno izdanje da i ne spominjem. Janet je (za)zvučala prevaziđeno, neinspirisano, monotono, bez ideje kako da svoj bračnokrevetni r'n'b uspali za nove generacije. Naredna tri albuma, Damita Jo, 20 Y.O. i Discipline sam u najboljem slučaju reda-radi preslušao. Kao i 27 miliona onih koji su svojevremeno bili deo "ritam nacije".
U međuvremenu, Paula Abdul je postala sudijka na American Idol, a Michael Jackson je umro. A ubrzo potom i Whitney Houston, kao i bilo kakva šansa za povratak Bobby-ja Browna. Od originalnih rivala više niko nije ostao. Umesto njih bilo je deset puta više superzvezda voljnih da se šiba za mesto na prestižnom podijumu. "Ritam nacija" na čijoj je uspostavi Janet radila najvećim delom osamdesetih i devedesetih postala je najdominatnija komercijalna i kreativna sila u svetu pop muzike.
Pitchfork piše da se Janet nakon raskida sa Jermaine Duprijem (u jednoj od najneobjašnjivijih ljubavnih romansi) udala za nekog biznismena iz Katara i da je primila islam. Srećom, ništa od toga nije zabradilo njen povratak na scenu. Skoro dvadeset godina od kada je svet poslednji put stvarno mario za nju to što će ona ponovo biti sa nama predstavljeno je kao nešto bitno. Naročito je interesantan kontekst u kome indi publikacije (pomenuti Pitchfork, Stereogum) od nje grade svog ličnog "Stevie Wondera" koji je svojim umetničkim doprinosom izneo scenu uz koju danas hipsterišemo. Što je možda i istina.
Unbreakable je još jedan "povratnički" album Janet Jackson. Koji je, bez većih muka, mogao biti objavljen i pre 14 godina, nakon Velvet Rope i nastaviti njenu karijeru vitalnim i relevantnim putem. Ovako, on sa istim tim pesmama i produkcijom (kao da je 2001. i koji dan u budućnosti) zuvči retro, ali na kul način, koji fino oponira radikalno futurističkom izrazu koji dominira scenom i, što nije da nije bitno- on je dovoljno neuključen u trend afrikanizacije crnog zvuka da i dalje može da bez uznemiravanja zabavlja belu publiku, kako su od Janet i navikli (Princeom natopljene i Kendricku najbliže, Gon' B Alright i Dream Maker/ Euphoria, gon' bi najbolje bilo zaboraviti). Jer njene teme su i dalje ljubavne, seksi, girlie (iako ima 49), bukvalno sve ono o čemu mašta svaka Sanja Marinković.
Kao što je već Anupa Mistry primetio/la u Pitchforkovoj recenziji album, ima tri pesmice više nego što treba, baš kao i svaki Janetin album. Jedino što ja mislim da smo ovde mogli i bez dvostruko više pesama.
Janet ne bi da napusti osamdesete i prija joj što su one (i dalje/ večito) popularne, ali nije skroz spremna da se rastane ni sa "oruđima belog čoveka" u krosover kreiranju "pop" muzike. I zato je janet njen možda jedini r'n'b album i verovatno najbolji, i zato je Unbreakable, čak i ako sve pogoduje njegovom potonuću u crno, i dalje album sa belim flekama, poput J-Lo trans-popa Shoulda Known Better, imbecilkastog NRG-popa Take Me Away, koji kao da je sleteo sa nemačke top liste ili Heart-ovski hardrokerske Well Traveled. A pretpostavljam da bi svi samo dobili i da se latino uticaj svuda štrihovao (potpuno prevaziđen u Promise)
Ali, fenomenalnih stvari ima. BURNITUP! (sa na sličan način "povraćenom" Missy Elliott) je uz Weekndov Can't Feel My Face verovatno najbolji pop singl ove godine. Dobro, najbolji r'n'b singl ove godine. Ono što je mnogo bitnije jeste da je ova pesma otvorila polemiku u mojoj glavi o tome da li i koliko Janet peva na ovom albumu, a koliko su sve ovo zapravo (ukradene) matrice sa glasom Michaela Jacksona. Jer sličnost je neverovatna. I ta polemika je isprava bila toliko glasna u mojoj g/Glavi da nisam ni mogao da slušam ovaj album, jer sam se osećao kao da mi se neko ruga (uzmite sad odmah i poslušajte najninčnejlastu The Great Forever i kažite mi iskreno da li peva Michael ili Janet).
Dammn Baby sa ispravno prigušenim dubstep vajbom je možda najmodernija stvar ovde i da sam joj ja bio menadžer ovu stvar bih izdvojio kao repernu za ceo album. Pesma ima edži atmosferu, radikalan tok, ali uspeva da bude vedra i sa osmehom na koji smo od Janet navikli. Kanyeov favorit, nagađam. Broken Hearts Heal je druželjubivi pop koji može da izađe samo iz srca i studija pravog Jacksona. Baš kao i 2 B Loved. Singl No Sleeep počinje da ne uspavljuje posle tridesetak slušanja, ali se isplati. Lessons Learned zvuči najiskrenije i ima fin rif oko koga se zavodljivo vrti prepoznatljiv set Janetinih šapata.
Ostalo su balade. 4Play balade.
Ne verujem da će Unbreakable naročito povratiti Janetinu karijeru. U najboljem slučaju će podsetiti ljude u čemu je ona dobra tj u čemu i dalje može da bude dobra. Ali mislim da će mlađi od 20, možda i 25, godina biti zbunjeni nivoom čednosti i neprovokativnosti materijala. Čak i za jednu pedesetogodišnjakinju.
SELEKTAH: 7minus/ 10
Janet Jackson je bila moj privatni ajdaho (šta god to značilo, ali lepo zvuči). Mislim, voleo sam Michaela, ali kad sam zavoleo Janet, sa Love Will Never Do (Without You) koju je, čini mi se, Sloba Konjović uredno vrteo kao "singl" na Diskomeru iako je svuda naokolo Miss You Much krčila put albumu Rhythm Nation 1814 ka 28-milionskom tiražu. A onda se par meseci kasnije pojavio i singl (i video sve sa "crnim panterom"!) Black Cat i to je bilo. Moja fascinacija uniformisanim postrojenjem zvanim "Janet Jackson" koje u spotovima nastupa precizno kao mašina, sve sa neobjašnjivom proslavom Drugog srpskog ustanka (i dan-danas ne znam čemu ono "1814" i ne, Pero i Kvapil, ni ne želim da saznam!), sve to zajedno učinilo ju je dovoljno misterioznom za jednog tinejdžera, impresioniranog da se "sve to" dešava u senci jednog Michaela Jacksona!
Voleo sam i janet, a, uzgredbuduirečeno, to je bio i jedan od retkih, "tolerisanih" mejnstrimova na Radiju B92 koji je tih godina aktivno supervizovao moj muzički ukus. Čak je i Velvet Rope bio, i kod njih i kod mene, toplo primljen, a onda su nam se putevi razišli. Godine 2001. kada je Janet izdala svoj novi, uvek uredno "povratnički", album All For You, Destiny's Child su uveliko već žarile i palile, i Survivor mi je bio najbolji album te godine. Aaliyahu i njeno istoimeno krucijalno izdanje da i ne spominjem. Janet je (za)zvučala prevaziđeno, neinspirisano, monotono, bez ideje kako da svoj bračnokrevetni r'n'b uspali za nove generacije. Naredna tri albuma, Damita Jo, 20 Y.O. i Discipline sam u najboljem slučaju reda-radi preslušao. Kao i 27 miliona onih koji su svojevremeno bili deo "ritam nacije".
U međuvremenu, Paula Abdul je postala sudijka na American Idol, a Michael Jackson je umro. A ubrzo potom i Whitney Houston, kao i bilo kakva šansa za povratak Bobby-ja Browna. Od originalnih rivala više niko nije ostao. Umesto njih bilo je deset puta više superzvezda voljnih da se šiba za mesto na prestižnom podijumu. "Ritam nacija" na čijoj je uspostavi Janet radila najvećim delom osamdesetih i devedesetih postala je najdominatnija komercijalna i kreativna sila u svetu pop muzike.
Pitchfork piše da se Janet nakon raskida sa Jermaine Duprijem (u jednoj od najneobjašnjivijih ljubavnih romansi) udala za nekog biznismena iz Katara i da je primila islam. Srećom, ništa od toga nije zabradilo njen povratak na scenu. Skoro dvadeset godina od kada je svet poslednji put stvarno mario za nju to što će ona ponovo biti sa nama predstavljeno je kao nešto bitno. Naročito je interesantan kontekst u kome indi publikacije (pomenuti Pitchfork, Stereogum) od nje grade svog ličnog "Stevie Wondera" koji je svojim umetničkim doprinosom izneo scenu uz koju danas hipsterišemo. Što je možda i istina.
Unbreakable je još jedan "povratnički" album Janet Jackson. Koji je, bez većih muka, mogao biti objavljen i pre 14 godina, nakon Velvet Rope i nastaviti njenu karijeru vitalnim i relevantnim putem. Ovako, on sa istim tim pesmama i produkcijom (kao da je 2001. i koji dan u budućnosti) zuvči retro, ali na kul način, koji fino oponira radikalno futurističkom izrazu koji dominira scenom i, što nije da nije bitno- on je dovoljno neuključen u trend afrikanizacije crnog zvuka da i dalje može da bez uznemiravanja zabavlja belu publiku, kako su od Janet i navikli (Princeom natopljene i Kendricku najbliže, Gon' B Alright i Dream Maker/ Euphoria, gon' bi najbolje bilo zaboraviti). Jer njene teme su i dalje ljubavne, seksi, girlie (iako ima 49), bukvalno sve ono o čemu mašta svaka Sanja Marinković.
Kao što je već Anupa Mistry primetio/la u Pitchforkovoj recenziji album, ima tri pesmice više nego što treba, baš kao i svaki Janetin album. Jedino što ja mislim da smo ovde mogli i bez dvostruko više pesama.
Janet ne bi da napusti osamdesete i prija joj što su one (i dalje/ večito) popularne, ali nije skroz spremna da se rastane ni sa "oruđima belog čoveka" u krosover kreiranju "pop" muzike. I zato je janet njen možda jedini r'n'b album i verovatno najbolji, i zato je Unbreakable, čak i ako sve pogoduje njegovom potonuću u crno, i dalje album sa belim flekama, poput J-Lo trans-popa Shoulda Known Better, imbecilkastog NRG-popa Take Me Away, koji kao da je sleteo sa nemačke top liste ili Heart-ovski hardrokerske Well Traveled. A pretpostavljam da bi svi samo dobili i da se latino uticaj svuda štrihovao (potpuno prevaziđen u Promise)
Ali, fenomenalnih stvari ima. BURNITUP! (sa na sličan način "povraćenom" Missy Elliott) je uz Weekndov Can't Feel My Face verovatno najbolji pop singl ove godine. Dobro, najbolji r'n'b singl ove godine. Ono što je mnogo bitnije jeste da je ova pesma otvorila polemiku u mojoj glavi o tome da li i koliko Janet peva na ovom albumu, a koliko su sve ovo zapravo (ukradene) matrice sa glasom Michaela Jacksona. Jer sličnost je neverovatna. I ta polemika je isprava bila toliko glasna u mojoj g/Glavi da nisam ni mogao da slušam ovaj album, jer sam se osećao kao da mi se neko ruga (uzmite sad odmah i poslušajte najninčnejlastu The Great Forever i kažite mi iskreno da li peva Michael ili Janet).
Dammn Baby sa ispravno prigušenim dubstep vajbom je možda najmodernija stvar ovde i da sam joj ja bio menadžer ovu stvar bih izdvojio kao repernu za ceo album. Pesma ima edži atmosferu, radikalan tok, ali uspeva da bude vedra i sa osmehom na koji smo od Janet navikli. Kanyeov favorit, nagađam. Broken Hearts Heal je druželjubivi pop koji može da izađe samo iz srca i studija pravog Jacksona. Baš kao i 2 B Loved. Singl No Sleeep počinje da ne uspavljuje posle tridesetak slušanja, ali se isplati. Lessons Learned zvuči najiskrenije i ima fin rif oko koga se zavodljivo vrti prepoznatljiv set Janetinih šapata.
Ostalo su balade. 4Play balade.
Ne verujem da će Unbreakable naročito povratiti Janetinu karijeru. U najboljem slučaju će podsetiti ljude u čemu je ona dobra tj u čemu i dalje može da bude dobra. Ali mislim da će mlađi od 20, možda i 25, godina biti zbunjeni nivoom čednosti i neprovokativnosti materijala. Čak i za jednu pedesetogodišnjakinju.
SELEKTAH: 7minus/ 10
divno sabrane uspomene
ReplyDeletenego, kad smo kod janet i no sleeep... znaš li možda ko je na ženskom vokalu u refrenu ovog klupskog klasika? od 3:45 piči moguće najsexy deonica u istoriji popularne muzike.
Deletehttps://www.youtube.com/watch?v=Pp9ExZOBnrA
laskavče!...
ReplyDelete