Osmi film Quentina Tarantina
Da li je osmi film Quentina Tarantina neka vrsta auto-rezimea dosadašnjeg rada? Filmski esej o sopstvenom stilu? Da li je svaki od osam junaka ovog filma predstavnik po jednog njegovog ostvarenja, koja je on potom sukobio, sa poprilično očekivanim rezultatom?
Nije nezanimljivo razmišljati na temu, ali iziskuje dosta vremena i posvećenosti, a ovo je, ipak, neplaćeni angažman za mene.
The Hateful Eight je, kako je već neko negde primetio, Tarantinov Dirty Dozen, Deset malih crnaca, Glengarry Glen Ross, Reservoir Dogs (ups!), Saw i koji god vam još film padne na pamet u kome se nekoliko nesimpatičnih junaka zatekne na jednom mestu i počnu da rade jedan drugom o glavi. Kao i mnogo puta do sada i ovaj put se pozorišni seting ispostavio kao idealan da još jednom demonstrira šta Tarantino (i dalje) radi najbolje- raspričava junake. Kreira tenziju nizanjem replika. Uspeva da junacima stavi u usta stvari koje bi na mnooogim drugim mestima izgledale preglupo. Sve to koristi kao fitilj za eksplozije nasilja. U svojoj najnemilosrdnijoj i najciničnijoj satiri do sada, rekao bih.
Film, u ovoj fazi svog bioskopskog života, nažalost traje samo dva sata i četrdeset minuta, što je nekih pola sata kraće u odnosu na premijerna izvođenja tokom "70 milimetarske turneje". To napominjem, zato što jednom kada film uđe u svoju drugu polovinu i krene da sapliće junake jedne o druge, nećete imati problema da traje još toliko.
Ne znam zašto je Tarantinu bio potreban velelepni 70mm format, s obzirom da je snežni pejzaž Vajominga koristio samo koliko je morao, a i u tim slučajevima nismo baš toliko ostajali bez daha. Barem ja ne. Možda na 70mm sve izgleda drugačije.
The Hateful Eight je najmanje zanimljiv u svojoj ekspoziciji, pre nego što kočija stigne u "Mininu kafanu". Dosta repeticije i dosta praznog hoda u dijalozima na okupu drži mahom naša ljubav prema Tarantinu i radoznalost šta će on sa tako, relativno sporom, pripremom da nam na kraju neočekivano servira. Upoznajemo glavne baunti hantere, upoznajemo "ulovljenu" i kroz lik šerifa Chrisa Mannixa, Tarantino otvara put jednom od centralnih mesta svog filma- ubitačnoj, rasističkoj klimi koja (i dalje) vlada nakon sveže završenih ratova Severa i Juga.
The Hateful Eight, još više nego Django Unchained, provocira američku istoriju, istinitost i stabilnost njenih temelja (najbolji primer za to je lažno pismo koje je Lincoln navodno poslao majoru Warrenu), dovodeći u pitanje stepen rasnih razlika koje danas vladaju Amerikom tj stepen njihovog prećutkivanja. Nivo Tarantinove netrpeljivosti prema rasistima često ima neočekivano gorke i mučne osvetničke trenutke. S pravom. I svakako veće nego što su u Spike Leeja.
Jednom, kada pukne prvi metak Tarantinov film nalazi svoj "gruv" i sigurno pliva u njemu sve do kraja. Za fanove i nefanove njegovih filmova ovde nema naročito novih postupaka, i Hateful Eight (da ne ponavljam sve iz prvog pasusa) zaista deluje kao neka vrsta auto-izazova i provere da li je autor u stanju da i dalje isporuči kompaktno isklesan materijal koji je, van svake sumnje, njegov, i samo njegov. I The Hateful Eight u tome uspeva. Osmi Tarantinov film, sa izuzetkom Reservoir Dogs možda, može biti samo Tarantinov film.
Nešto mi govori da je tako neka vrsta razmišljanja kumovala kastingu koji okuplja neke od likova koje je Tarantino bez sumnje učinio ikonografskim za svoje filmove i kultnim u istoriji američkog filma, poput Samuela L Jacksona, Tima Rotha, Michaela Madsena i (ovim filmom) Jennifer Jason Leigh. U izvesnoj meri, a naročito u slučaju Samuela L. Jacksona, poverene im uloge ovde kulminiraju senzibilitetom i temama koje su prožimale različite uloge koje su ovi glumci odigrali kod Tarantina. Ili je, barem, lepo verovati u tako nešto. Ali, čikam vas da zamislite ko bi bio smisleniji od Samuela u ulozi majora Warrena. Njegova pojava rezonuje metafilmski i komentariše čitav koncept "besnog crnog čoveka" u Tarantinovim filmovima. I rezultira adekvatnom kulminacijom gneva.
Očekujem da sledeći Tarantinov film bude nešto što do sada nije probao.
SELEKTAH: 8plus/ 10
Da li je osmi film Quentina Tarantina neka vrsta auto-rezimea dosadašnjeg rada? Filmski esej o sopstvenom stilu? Da li je svaki od osam junaka ovog filma predstavnik po jednog njegovog ostvarenja, koja je on potom sukobio, sa poprilično očekivanim rezultatom?
Nije nezanimljivo razmišljati na temu, ali iziskuje dosta vremena i posvećenosti, a ovo je, ipak, neplaćeni angažman za mene.
The Hateful Eight je, kako je već neko negde primetio, Tarantinov Dirty Dozen, Deset malih crnaca, Glengarry Glen Ross, Reservoir Dogs (ups!), Saw i koji god vam još film padne na pamet u kome se nekoliko nesimpatičnih junaka zatekne na jednom mestu i počnu da rade jedan drugom o glavi. Kao i mnogo puta do sada i ovaj put se pozorišni seting ispostavio kao idealan da još jednom demonstrira šta Tarantino (i dalje) radi najbolje- raspričava junake. Kreira tenziju nizanjem replika. Uspeva da junacima stavi u usta stvari koje bi na mnooogim drugim mestima izgledale preglupo. Sve to koristi kao fitilj za eksplozije nasilja. U svojoj najnemilosrdnijoj i najciničnijoj satiri do sada, rekao bih.
Film, u ovoj fazi svog bioskopskog života, nažalost traje samo dva sata i četrdeset minuta, što je nekih pola sata kraće u odnosu na premijerna izvođenja tokom "70 milimetarske turneje". To napominjem, zato što jednom kada film uđe u svoju drugu polovinu i krene da sapliće junake jedne o druge, nećete imati problema da traje još toliko.
Ne znam zašto je Tarantinu bio potreban velelepni 70mm format, s obzirom da je snežni pejzaž Vajominga koristio samo koliko je morao, a i u tim slučajevima nismo baš toliko ostajali bez daha. Barem ja ne. Možda na 70mm sve izgleda drugačije.
The Hateful Eight je najmanje zanimljiv u svojoj ekspoziciji, pre nego što kočija stigne u "Mininu kafanu". Dosta repeticije i dosta praznog hoda u dijalozima na okupu drži mahom naša ljubav prema Tarantinu i radoznalost šta će on sa tako, relativno sporom, pripremom da nam na kraju neočekivano servira. Upoznajemo glavne baunti hantere, upoznajemo "ulovljenu" i kroz lik šerifa Chrisa Mannixa, Tarantino otvara put jednom od centralnih mesta svog filma- ubitačnoj, rasističkoj klimi koja (i dalje) vlada nakon sveže završenih ratova Severa i Juga.
The Hateful Eight, još više nego Django Unchained, provocira američku istoriju, istinitost i stabilnost njenih temelja (najbolji primer za to je lažno pismo koje je Lincoln navodno poslao majoru Warrenu), dovodeći u pitanje stepen rasnih razlika koje danas vladaju Amerikom tj stepen njihovog prećutkivanja. Nivo Tarantinove netrpeljivosti prema rasistima često ima neočekivano gorke i mučne osvetničke trenutke. S pravom. I svakako veće nego što su u Spike Leeja.
Jednom, kada pukne prvi metak Tarantinov film nalazi svoj "gruv" i sigurno pliva u njemu sve do kraja. Za fanove i nefanove njegovih filmova ovde nema naročito novih postupaka, i Hateful Eight (da ne ponavljam sve iz prvog pasusa) zaista deluje kao neka vrsta auto-izazova i provere da li je autor u stanju da i dalje isporuči kompaktno isklesan materijal koji je, van svake sumnje, njegov, i samo njegov. I The Hateful Eight u tome uspeva. Osmi Tarantinov film, sa izuzetkom Reservoir Dogs možda, može biti samo Tarantinov film.
Nešto mi govori da je tako neka vrsta razmišljanja kumovala kastingu koji okuplja neke od likova koje je Tarantino bez sumnje učinio ikonografskim za svoje filmove i kultnim u istoriji američkog filma, poput Samuela L Jacksona, Tima Rotha, Michaela Madsena i (ovim filmom) Jennifer Jason Leigh. U izvesnoj meri, a naročito u slučaju Samuela L. Jacksona, poverene im uloge ovde kulminiraju senzibilitetom i temama koje su prožimale različite uloge koje su ovi glumci odigrali kod Tarantina. Ili je, barem, lepo verovati u tako nešto. Ali, čikam vas da zamislite ko bi bio smisleniji od Samuela u ulozi majora Warrena. Njegova pojava rezonuje metafilmski i komentariše čitav koncept "besnog crnog čoveka" u Tarantinovim filmovima. I rezultira adekvatnom kulminacijom gneva.
Očekujem da sledeći Tarantinov film bude nešto što do sada nije probao.
SELEKTAH: 8plus/ 10
Izuzetan film, najbolje je sto ni 167 minuta ne izgleda predugo. Osim formata snimanja jos vise me zanima zasto je negde na 2/3 ubacio naratora? pretpostavljam da ima finih objasnjenja ali prosto moze mu se!? Dzenifer Dzejson Li je inace sjajna glumica ali mislim da je ovde greota nju nominovati za oskara a preskociti scenario? Ili braca Vajnstin znaju kako da izvuku najvise od Akademije.
ReplyDeleteDa me zajebesh s Kventin Tarantina
ReplyDeletene gledam ga od prvog Kill Bila
smorio i ja mu reko vozdra i rinejmovao ga u Tventin Karantino
ostavljam uskogrudim i slabovidima da "uzivaju" u "remek delima" kao shto ni ne secam se naslova
Bijo neki kao Drugi Svecki rat Qarantinov, kad je bilo moderno praviti te kao tresherice o tim tako eto tripovima kako je mali mujo amerikanac istripovao Drugi Svecki rat...
pa bilo nesto o crncima i robstvu kako je mali haso istripova sa digest chitankom o crncovima i njihovim nevoljama u mrachno i teshko vreme roBstva (pandan u nas Srba bi bili Turci OSmanlije i njiho zuli nada sirotima nama hriscanima (teske muke u picku materinu)
i evo sad sto cujem glasine sad je snimijo neki dramski mudroserski pozorishni western
Ali NE HVALA NI DZABA ni iscureli Screener pre novu godinu
Nek se loze pacosi i seljachine ja sam gledao onda u bioskopu Pulp Fiction i na VHS Reservoar Dogs i od novijih sam jedino probao trashericu sa Rodrigezom kako se jebeno zvashe GrindHouse a nije NApalm Death
Jebi se slobice gadno si neukusan, skini nesto gledaj s Islanda nesto Madjarsko idi na istok gledaj gej filmove gledaj domace serije Uzasn si
Marija ex Todic kaze da si ustvari oduvek bio smrdljiva seljachina
Haha tebi se Slobica aka Freedom nesto gadno zamerio.. Mislim zasto ostaviti komentar da nesto neces da gledas. Zabole sve ljude ovde sta se tebi ne gleda, aj da si se potpisao al ovako si Anonymous.
DeleteLosheMI - freedom je samo mali celavi gmaz
Deletekoji gleda i piskara
A ti si bash jak potpisani blogger u pichku materinu...
На Blogger-у од мај 2011.
Прикази профила - 144
ZAbole mene shto tebe boli i shto gledash i shto branish celavog smrada
E da i ako si gledao i uzivao u Tventinu Qarantinu, to je OK mlad si zelen i nemas razvijen ukus, i laskshe ti je tako - od takve si sorte, mali glupi smrad ko i celavi Slobica shto je oduvek bio mali ljigavi smradic, ne cudi me da si se ovde pojavio bash kod njega i josh gotivish Qarantina...
vozdra
Anonymous
This comment has been removed by the author.
ReplyDeleteprilachis paznju miki :)
ReplyDeleteal ipak gledaj sam filmove na telefonu sa slobicom
vozdra
Anonymous
Tako sam i mislio..
DeleteOstani anon do kraja..
"Mislio si" pa to je pomalo opasno za tebe, bolje dalje gledaj Tventin Qarantina i slicna smeca i ne-misli dalje...
DeleteZnas kako je malo je frka da postanem poznat i uticajan blogger kao ti :) Прикази профила - 144 za 5 godina bloggovanja!!!! HAHAHAHA(ili nedajboze celebrity kao celavi slobica)
Pa ti si anonimus for life, imas kao ime "Milos" al sta to znaci? O cemu ti misli pises??? Paljba majumune nisi anoniman ti si proziran, transparentan...
Al ajde potrazime na Instagramu @karaoMarijuTodic isto i na Twitteru
vozdra
Anonymous
Pomesao si nesto. Prvo ja nisam bloger, koristim taj nalog za ostavljanje komentara i to je moje ime. Ostavio sam ti i broj telefona za dodatne informacije. A ti? Nemas muda da pozoves? Ajde da ti cujem piskav glasic
ReplyDeleteIsto si svashta pomeshao - ja sam anonimus, komentator na blogovima, volim ostavljati komentare svugde Volim da ima informacija, volim da sukobim mishljenja, rado oteram u kurac u tri lepe picke materine, pomenen i ribu koju si teo da karash a nisi mog'o znao i smeo
Deletejebe mi se za tebe i tvoj telefon i tvoju zbrku i kashu u glavi - ovde sam prvenstveno da slavim slobicinu celavost i to ako nikad nije skratio Mariju Todic, a nije da nije zeleo (mada je on to racionalizovao u Petrijin Venac stilu - "sve sto sam zelela - to sam i imala"
pa ti onda budi Blogger pishi imaj mishljenje, onda ces da stknesh svog pljuvacha, mozda zavis kako pishesh - bajDvej ne delujs mnogo mudro pa nesmem da ti obecam da ces uopste steci svog privatnog pljuvacha, al ti probaj trudi se napnise
i jedan mali bloggerski savet:
ne nuudi svoj telefon na blogu, ljude u principu boli kurac ne samo za tebe nego i za tvoj telefon
i ajde sad paljba, dovoljno si mog vremena dobio - idi sad salji tvoj telefon na televizor pa nadji neku usamljenu dushu da caskate
vozdra
Anonimni Anonimus
Vidi mogao si lepo da prodjes sa par vaspitnih samara, al sad cu da ti jebem i kevu i sestru ;-)
DeleteOd sad ti shaljem samo SMS-ove
ReplyDelete"Pushi kurac rutavi - majmoone ljigavi"