16 February 2016

OSKAR/ FEST/ WHATEVER: GERMAN ANGST

Kao i pre nekih 75 godina naša reakcija na nemački bes biće zgražavanje i zauzimanje odbrambene pozicije


NAPOMENA: Ova recenzija se odnosi na prvih 58 minuta filma (tj 2 od 3 priče o omnibusu), jer sam samo toliko izdržao.

Ako je suditi po prve dve priče, German Angst je omnibus priča tri različita nemačka reditelja koje iz različitih uglova komentarišu aktuelni "nemački bes".
U prvoj priči slušamo kako je neki turski emigrant odsekao glavu svojoj supruzi pred njihovo šestoro dece, a za to vreme gledamo kako jedna tinejdžerka muči starijeg muškarca koji joj je možda otac, ili očuh ili "treće porodično lice". A sve deluje kao da je u pitanju osveta zbog seksualnog zlostavljanja. Gde se pravi nežna paralela između devojčice i morskog praseta koje je njen ljubimac.
U drugoj priči gledamo kako troje nemačkih neo-nacista, u društvu sa gostujućim prijateljem iz Engleske, bristatoniše par poljskih gluvonemih emigranata. Sve to prošarano je ciničnim flešbekom u naci prošlost u kome upoznajemo legendu o magičnom talismanu koji može da učini da dve ličnosti zamene tela. A koji je sad u posedu sirote gluvoneme Poljakinje.

Šokiran sam da je autor prve priče već više decenija u filmskom poslu, sa pozamašnim opusom iza sebe, s obzirom da i njegovo ostvarenje kao i ovo drugo izgleda kao nadrkani studentski film(ić) u kome opravdano naloženi i besni studenti pokušavaju da nam skrešu sve u lice, nebiranim filmskim jezikom. I mlohavim kurcem u krupnom planu.
Ne znam šta je gore, gluma, režija, montaža, stil, namera ili ideja autora. Sve je najbrutalnije u iznetom amaterizmu, dok do "kontroverznih" poruka ni ne želimo da stignemo. Stvari su odrađene na prvu loptu, sa labavim ili istrošenim pokušajima da se bude angažovan i provokativan, dok smo na nivou priče izloženi podjednako apstraktnim i klišeiziranim junacima koji nas tek ni na koji način ne vezuju.

Jezivo iz svih mogućih pogrešnih razloga.

SELEKTAH: Nisam ni stigao do 0/ 10

No comments:

Post a Comment