MAARE, CAARE.

Tugujte mojom glavom

Kažu da o onima kojih više nema treba lepo da govorimo i pišemo.
Meni to licemerno.
Niti sam imao utisak da bi Maare zagovarao tako nešto. Naročito ne za sebe.

Zato vi zamislite da vam pišem o njemu kao da sam, recimo, besan na njega. Jer ja ne mogu da zamislim da ga više nema.

Jebote, u ponedeljak, pre četiri dana smo se dopisivali, kao da je sve u redu i kao da nema nikakvog razloga da još dugo tako ne bude. Javio mi se da mi kaže da su ga neki moji paganski metalci, Draugnim, ostavili ravnodušnim. Kojom prilikom mi je rekao da je bolje da se pozabavim nekim njegovim "satanistima", Satyrasis.
I tražio mi nešto spiritualno, a la Jim James.
I obećao mi da će da čekira Moodymannov DJ Kicks.
I preporučio mi Zackey Force Funk.
I čačnuli smo Dveri & DSS.
I...
I...
I...
I onda ovo.
Dođe mi da napišem, i napisaću- jebote, Maare, ti ovo kao Bowie...
Zadaš mi da razmišljam šta "spiritualno" da ti šibnem za dva-tri dana. I odeš.

Kao što znate, Maare je ovaj moj MMG mnogo pomogao svojom glavom. Ne budite lenji, kliknite i opet pročitajte šta je sve pisao. 
Za mene. Za dž. Vama.
I on zna da ću mu ja na tome biti večno zahvalan.
Jer sam mu to i rekao kad je odlučio da više ne piše kod mene, već da se bavi svojim Slovopresom.

S tim u vezi, a inače, zanimljivo je da smo se on i ja retko slagali oko stvari koje su nas upoznale i spojile. Muzički ukusi su nam se neočekivano retko preklapali. Filmski još ređe. A u bavljenju i našom i svetskom politikom, ja sam njemu bio previše levo liberalan, a on meni desno konzervativan.

Ali ono zbog čega su mu MMG vrata uvek bila otvorena za šta god želi da kaže i napiše, bilo je to što je on zaista bio od retkih ljudi koji umeju da sa nekakvim starovremenskim dostojanstvom otrpe neslaganje sa drugim. Prilično sam siguran da je bilo trenutaka u našim prepiskama ili razgovorima kada bi me on rado klepio zbog onoga što mislim ili pišem, ili ja njega, ali on je kod sebe nesporno cenio tu spremnost i kapacitet da stojički uvaži drugoga. Naročito ako je ovaj u stanju da uvaži njega. Tad je Maare, čini mi se, čak bio voljan i da sebe podmetne da bi vas odbranio i da bi omogućio da se vaše mišljenje nesmetano čuje.
Bio je tvrdoglav. Ali je bio principijelan.
Za svakoga ko iole drži do sebe, to je činilo da druženje sa njim imponuje na poseban način.

Šokiran sam. I pretužan. I biću još dugo.

Nadam se da mi neće zameriti što sam ovaj tekst umesto njegovom slikom (to mi prekonvencionalno, braate) ukrasio omotom albuma o kome je pisao ovde i taj prikaz je i dan danas najčitaniji MMG tekst (to mu nikad nisam rekao).
Jer album u naslovu ima kredo sa kojim je Maare živeo.
Do samog kraja.

Hvala ti na svemu, caare.