Možda, ipak, postoje nepremostive kulturne razlike
Moram da priznam da mi je ova igrana (pošto postoji i animirana) adaptacija popularnog manga serijala bila na ivici da je diskreditujem kao totalnu budalaštinu apsolutnu nevrednu gledanja. Jer previše izgleda kao nečiji narko-trip koji funkcioniše jedino ako ste na istim drogama kao autor ili ako ste bili deo inicijalnog narko-tripa.
Jasno mi je da (novi, arty) japanski filmovi, skoro po difoltu, donose sadržaje za koje je potrebno dosta... ehm... privikavanja, ali Assassination Classroom mi ne deluje kao nešto što će gledaocu (van Japana?) doneti ikakvu satisfakciju.
Film počinje komičnom akcionom sekvencom koja prikazuje pokušaje japanske vojske da se izbore sa nadmoćnim i razarajućim neprijateljem. Nakon toga, narator nas upoznaje sa time da je neprijatelj koji je došao da uništi Zemlju odlučio da joj da drugu šansu. Naime, on će kao učitelj (!) da drži nastavu specijalnom odeljenju treniranih tinejdž ubica (!) koji će svaki trenutak nastave koristiti da pokušaju da ga ubiju (!) specijalnim oružjem koje je bezopasno za ljude, ali pogubno po njega (!). A onda nam predstave učitelja koji izgleda kao dvometarska žuta hobotnica sa licem psihopatskog esid smajlija kakav je krasio rejv žurke krajem osamdesetih. Pa sve ti jebem!!!
Ceo film je zatim o pokušajima učenika da učitelju dođu glave. A kao da ovaj set-ap nije bio dovoljan da nam zakrči moždane puteve, nego su u priču ubačene i specijalno kreirana robot-devojka koja živi u nekoj vrsti vending-mašine, zatim specijalni dečak kome pipci izlaze iz glave... A za slučaj da će nam stvari biti previše fantastične, a premalo "realistične" imamo i učitelja fizičkog koji na sav pobrojani kurcšlus odlučuje da se osveti "odeljenju ubica" za tretman koji su mu priredili.
Zvuči kao da na raspolaganju imamo gomilu genijalnih stvari, ali u realizaciji to je ponavljanje sličnih, jalovih pucačina, sa pompeznim najavama likova koji se ubrzo nakon toga gube u masi. A totalno je neobjašnjeno i "učiteljevo" ponašanje, druga šansa koju daje planeti, kao i odluka da se sudbina iste prepusti gomili tinejdžera.
Deluje nešto kao što bi Tarantinova ili Rodriguezova deca mogla da vole. Ili skapiraju.
SELEKTAH: 3plus/ 10
Moram da priznam da mi je ova igrana (pošto postoji i animirana) adaptacija popularnog manga serijala bila na ivici da je diskreditujem kao totalnu budalaštinu apsolutnu nevrednu gledanja. Jer previše izgleda kao nečiji narko-trip koji funkcioniše jedino ako ste na istim drogama kao autor ili ako ste bili deo inicijalnog narko-tripa.
Jasno mi je da (novi, arty) japanski filmovi, skoro po difoltu, donose sadržaje za koje je potrebno dosta... ehm... privikavanja, ali Assassination Classroom mi ne deluje kao nešto što će gledaocu (van Japana?) doneti ikakvu satisfakciju.
Film počinje komičnom akcionom sekvencom koja prikazuje pokušaje japanske vojske da se izbore sa nadmoćnim i razarajućim neprijateljem. Nakon toga, narator nas upoznaje sa time da je neprijatelj koji je došao da uništi Zemlju odlučio da joj da drugu šansu. Naime, on će kao učitelj (!) da drži nastavu specijalnom odeljenju treniranih tinejdž ubica (!) koji će svaki trenutak nastave koristiti da pokušaju da ga ubiju (!) specijalnim oružjem koje je bezopasno za ljude, ali pogubno po njega (!). A onda nam predstave učitelja koji izgleda kao dvometarska žuta hobotnica sa licem psihopatskog esid smajlija kakav je krasio rejv žurke krajem osamdesetih. Pa sve ti jebem!!!
Ceo film je zatim o pokušajima učenika da učitelju dođu glave. A kao da ovaj set-ap nije bio dovoljan da nam zakrči moždane puteve, nego su u priču ubačene i specijalno kreirana robot-devojka koja živi u nekoj vrsti vending-mašine, zatim specijalni dečak kome pipci izlaze iz glave... A za slučaj da će nam stvari biti previše fantastične, a premalo "realistične" imamo i učitelja fizičkog koji na sav pobrojani kurcšlus odlučuje da se osveti "odeljenju ubica" za tretman koji su mu priredili.
Zvuči kao da na raspolaganju imamo gomilu genijalnih stvari, ali u realizaciji to je ponavljanje sličnih, jalovih pucačina, sa pompeznim najavama likova koji se ubrzo nakon toga gube u masi. A totalno je neobjašnjeno i "učiteljevo" ponašanje, druga šansa koju daje planeti, kao i odluka da se sudbina iste prepusti gomili tinejdžera.
Deluje nešto kao što bi Tarantinova ili Rodriguezova deca mogla da vole. Ili skapiraju.
SELEKTAH: 3plus/ 10
No comments:
Post a Comment