Negde između Studia 54 i 24 Hour Party People, u Belgiji.
Da sam kojim slučajem pre gledanja ovog filma znao da isti reditelj, nadobudni Felix van Groeningen, stoji iza njega i jednog od najsatanističkijih filmova svih vremena, ja u životu ne bih pristao da ga gledam. Čak ni ako je to bila želja moje verne Žozi.
Srećom, po mene i po vas, ovde se radi o manjem zlu.
Belgica, koji je bio omanji Sundance hit ove godine, bavi se kafe-klubom "Belgica" koji su u nekom flamanskom gradu otvorila dva brata (film nam na početku napominje da ima neke veze sa istinitim događajima), a koji je prošao kroz iste faze svih onih "kultnih" klubova u kojima su se provodili trenuci za pamćenje- prvo je bilo strava, a onda je sve otišlo u kurac.
Dok, čitava stvar funkcioniše kao neka vrsta metafore i za samu Belgiju, bilo mi je zabavno. Ali kad se mladi i nadobudni Felix uplašio da bi drugari mogli da ga nazovu desničarskim hipsterom, brže bolje je pobegao u porodičnu melodramu i skrljao svoj film u nešto za nepamćenje.
Dakle, mladi i jednooki brat Jo drži mali kafić koji u meri u kojoj može služi i za sitne svirke. Njegova polisa je da su svi dobro došli dok god doprinose dobroj zabavi. Opijanje do sitnih sati i povremena tuča koja se sanira izbacivanjem izgrednika su redovna događanja. A onda mu, njegov brat Frank predloži da se prošire na magacin koji je do bara i naprave veći klub. Sa kojim očekivano dolaze i veći problemi. S jedne strane u problematičnijoj klijenteli, s druge u "korporativnim" prilepcima poput profesionalnih obezbeđenja, s treće u sve većem raspadu kome su braća izložena zahvaljujući ludačkom ritmu života.
I prva polovina filma, koja se bavi usponom, je dobra. Najviše zahvaljujući odličnom tempu koji je Felix nametnuo lepljenjem noći na noć na noć i efektnom mešanju nastupa bendova sa dešavanjima u publici. Dugo nisam video tako dobar miks energije saundtraka i onoga što nam reditelj "iz publike" vraća kao odgovor na nju. A kad smo kod muzike moram da pohvalim koncept- Soulwax su, naime, uradili ceo saundtrak tako što su izmislili sve nastupajuće bendove i onda napravili pesmu u skladu sa propisanim žanrom. Ima hitova od Guče do Exita.
Ali kada film ostane bez "saundtraka" i kada dosta prisan i odan odnos braće počne da se cepa, film postaje jedna od onih predvidljivih socijalnih drama, ne toliko dalekih od njihovih valonskih zemljaka- braće Dardenne (minus stil, ideja i koncept). Iskreno pola vremena od 127 minuta ovog filma nisam mario šta će kome da se desi, ako će se desiti što pre.
Kao što rekoh, dok se "Belgica" prikazuje kao vreli lonac u kome se kuvaju različiti muzički stilovi i različite socijalne i nacionalne grupe u publici i dok postoji jasna nit koja povezuje klub sa idejom "otvorene Evrope", pa čak i kada realni problemi kreću da osporavaju njeno postojanje, Belgica mi se činila zanimljivom. Naročito u segmentu kada profesionalno obezbeđenje kojim rukovodi izvesni Muhamed, kreće da vrši segregaciju na ulazu i u klub pušta samo podobne i belkaste Belgijance. Ono što mi nije prijalo jeste da nakon toga problemi kluba podjednako koreliraju sa promenom "klime" u njemu, ali, možda čak u većoj meri, i sa Frankovim ličnim posrnućem i razlazom dva brata. To skretanje sa društvenog na lični plan ne samo da je urađeno kukavički, već je i sva lepota i originalnost bavljenja temom nestala sa tim prelazom.
Neću da kažem "šteta", jer Felixu želim sve najgore na profesionalnom planu.
SELEKTAH: 5minus/ 10
No comments:
Post a Comment