08 March 2016

OSKAR/ FEST/ WHATEVER: THE DIARY OF A TEENAGE GIRL

Mogla je ovo biti anti-Lolita


U filmu glumice, i sada rediteljke, Marielle Heller dosta toga je postignuto što u drugim sličnim filmovima nije, ali najviše brine ono što nije- da sve to zajedno bude u funkciji neke zanimljive priče.

The Diary Of A Teenage Girl smešten je u San Francisko, pred kraj sedamdesetih (78, ispravite me ako grešim). Hipi era i slobodoumlje lagano se pripremaju za kokainske osamdesete u kojima nemanje posla neće biti izbor, već ishod. Glavna junakinja, petnaestogodišnjakinja Minnie (odlična engleska glumica Bel Powley) živi sa majkom, sestrom i majčinim (deluje mlađim) momkom. Majka radi u biblioteci, ali Hellerova je mahom prikazuje kako se radi čim stigne, trošeći vreme za vaspitavanje ćerki na kućne žurke sa momkom i prijateljima. Mlađa sestra je štreberčica sa đozlama, skoro statista u ovom filmu.

Sve se vrti oko Minnie, nešto krupnije tinejdžerke, koja frustrirana svojim izgledom i razmišljanjima da nikada neće naći nikoga ko bi nešto sa njom, uspeva da se smuva sa majčinim momkom. Preko njega zavoli seks, a onda i njega samoga. Sve posle toga samo je verzija "coming of age" priče u kojoj inicijalni zabranjeni raj postaje razlog za prerano sazrevanje i spoznaju sosptvenih grešnih momenata.

Ono gde je Hellerin film zanimljiv jeste smelost da se veza odraslog muškarca (True Blood bog Alexander Skarsgard) i maloletne devojčice prikaže kao nešto u čemu je ona uživala, što joj je prijalo, što je u njoj pobudilo seksualnu radoznalost, i što je u nekom trenutku učinilo gospodaricom situacije. Dakle, Hellerin feminizam ovde ne zauzima poziciju žrtve i ne brani se, već, naprotiv, u okvirima realističkog pokazuje da žena ima pravo i ume da drži kontrolu nad svojim telom i svojim seksualnim životom. OK, smiraj slobodoumnosti hipi ere daje zamah takvom stavu i ponašanju, baš kao i "popustljivo" kućno vaspitanje kome su cure izložene.

Heller relativno brzo prevazilazi to da su mamin momak i Minnie u nedozvoljenoj vezi, iako to nikada ne smeće s našeg uma, ali The Diary... je priča o jednoj ljubavnoj vezi.

Mane ovog filma su nepotrebnost "dnevnika" kao koncepta i sredstva za arhiviranje Minnienih misli i veze (ona sve snima na kasete koje posle mama pronađe), reference na strip crtačicu Aline Kominsky (koja se ovde pojavljuje kao Minniena posredna inspiracija za nesputani feminizam i istraživanje seksualnosti) ostaju više na nivou vizuelnog dekora, a ne dramaturške funkcije. Međutim, najslabije od svega je odsustvo priče, a potom i pozamašna tankost svih linkova sem Minnie (i možda njenog očuha opsednutog profesionalnom psihijatrizacijom svega oko sebe). Mama Charlotte (neiskorištena Kristen Wiig) samo pije, puši i pleše, i ponekad šmrče. Njen momak je lep i plav i mašta o tome da ima brod. Minnie grabi i zaslužuje svu našu pažnju, ali da bi priča koja poprilično linearno ide od smuvavanja do raskida zaživela nekom autentičnošću mama i momak su morali da imaju podjednako zanimljive i zabavne ličnosti kao Minnie.

American Beauty je tu, i to kroz samo jednu od priča, objasnio šta znači "imati likove".

SELEKTAH: 5/ 10

No comments:

Post a Comment