Snimljen Ajfonom. Nije najbitnija stvar
OK, jasno mi je da radnja ovog filma izgleda kao da je neko razvukao tri scene iz bilo kog od onih rijalitija Real Housewives of Ovoono na sat i po, bogatunice zamenio transdžender trešom i sve to iz bahatih vila preselio na najprljavije ulice Eleja. I sve snimio Ajfonom.
Ostaje pitanje šta onda pošten i talentovan srpski reditelj radi u redu ispred Filmskog centra?!!
Poslednji film Seana Bakera (ima ih još 4, koja planiram da gledam ponukan ovim) možda kalkulantski odabira svoje junakinje (jer danas nema ni reklame za hranu za bebe bez transdžender sise), ali deluje kao da mu je srce na pravom mestu. Možda ono ne lupa iz sve snage, ali sigurno mu nije u petama.
Radnja filma odvija se tokom par sati, na ulicama oko Bulevara sumraka, na Božićne veče, koje u Eleju izgleda kao bilo koje veče. Transdžender prostitutka Sin-Dee (eat that, Tijana Ajfon!) upravo je izašla iz zatvora, nakon mesec dana službe i traži svog momka i pimpa, Chestera. Usput, od svoje najbolje prijateljice, istotakođe transdženderice, Alexandre, saznaje da ju je Chester varao sa "pravom ženom". Zbog toga Sin-Dee u urnebesnoj ballroom histeriji kreće u potragu i za njom i za njim...
Spring Breakers je trebalo i mogao da bude ovakav film. Sad kad gledam "prirodnu" lakoću sa kojom se odvija Tangerine, Korineov film mi deluje još bleđe i nepotrebnije. Bakerov film tek jedva da ima nešto dramaturgije, a i emocionalna poenta na kraju filma više deluje kao "logična pauza" nego kao nekakav senzacionalan insajt kome nas je film izložio. Atraktivnost Tangerine dolazi od neposrednosti sa kojom učestvuje u "trans-kulturi" ili, bolje rečeno, trans-stilu života.
Sitni snovi (Alexandra mašta o pevačkoj karijeri), sitne ljubavi, sitne tuge, sitni prijatelji i tona glasno izgovorenih reči. To je život ovih žena. Ništa ih preterano ne razlikuje od života "običnih" prostitutki. A u tome je, valjda, nekako i poenta.
Još uvek nisam odlučio da li potrebno ili nepotrebno Sin-Deeinu potragu za Chesterom Baker kontrira pričom o armenijskom taksisti Razmiku, koji božićno druženje sa ženom, detetom i taštom menja za potragu za omiljenom Sin-Dee, čije usluge, u odnosu na sve transdžender prostitutke, preferira. Baker ne deluje kao da je na taj način želeo da se bavi lažnim moralom, ili ikakvim moralom. Taj nivo priče obezbediće neke komične scene, ali zapravo će biti najfunkcionalniji za naš doživljaj da u "čitavom tom svetu" premalo ljudi premalo veruje jedni drugima. I olako to malo poverenja prokockava zarad ranjene sebičnosti. Razmik, iako pošteno plaća i pošteno voli, biva najvećom žrtvom.
Naravno, ako ste pre mnoooogo, mnoooooogo godina gledali Žilnikov Marble Ass, onda će vam Tangerine delovati samo kao "američka verzija" iste, brutalne, i dalje uporne, marginalizacije "žena koje su od boga kažnjene penisom" (kako kaže Alexandra).
Nije veliki film, ali nije ni mali kolikim se čini.
SELEKTAH: 6/ 10
OK, jasno mi je da radnja ovog filma izgleda kao da je neko razvukao tri scene iz bilo kog od onih rijalitija Real Housewives of Ovoono na sat i po, bogatunice zamenio transdžender trešom i sve to iz bahatih vila preselio na najprljavije ulice Eleja. I sve snimio Ajfonom.
Ostaje pitanje šta onda pošten i talentovan srpski reditelj radi u redu ispred Filmskog centra?!!
Poslednji film Seana Bakera (ima ih još 4, koja planiram da gledam ponukan ovim) možda kalkulantski odabira svoje junakinje (jer danas nema ni reklame za hranu za bebe bez transdžender sise), ali deluje kao da mu je srce na pravom mestu. Možda ono ne lupa iz sve snage, ali sigurno mu nije u petama.
Radnja filma odvija se tokom par sati, na ulicama oko Bulevara sumraka, na Božićne veče, koje u Eleju izgleda kao bilo koje veče. Transdžender prostitutka Sin-Dee (eat that, Tijana Ajfon!) upravo je izašla iz zatvora, nakon mesec dana službe i traži svog momka i pimpa, Chestera. Usput, od svoje najbolje prijateljice, istotakođe transdženderice, Alexandre, saznaje da ju je Chester varao sa "pravom ženom". Zbog toga Sin-Dee u urnebesnoj ballroom histeriji kreće u potragu i za njom i za njim...
Spring Breakers je trebalo i mogao da bude ovakav film. Sad kad gledam "prirodnu" lakoću sa kojom se odvija Tangerine, Korineov film mi deluje još bleđe i nepotrebnije. Bakerov film tek jedva da ima nešto dramaturgije, a i emocionalna poenta na kraju filma više deluje kao "logična pauza" nego kao nekakav senzacionalan insajt kome nas je film izložio. Atraktivnost Tangerine dolazi od neposrednosti sa kojom učestvuje u "trans-kulturi" ili, bolje rečeno, trans-stilu života.
Sitni snovi (Alexandra mašta o pevačkoj karijeri), sitne ljubavi, sitne tuge, sitni prijatelji i tona glasno izgovorenih reči. To je život ovih žena. Ništa ih preterano ne razlikuje od života "običnih" prostitutki. A u tome je, valjda, nekako i poenta.
Još uvek nisam odlučio da li potrebno ili nepotrebno Sin-Deeinu potragu za Chesterom Baker kontrira pričom o armenijskom taksisti Razmiku, koji božićno druženje sa ženom, detetom i taštom menja za potragu za omiljenom Sin-Dee, čije usluge, u odnosu na sve transdžender prostitutke, preferira. Baker ne deluje kao da je na taj način želeo da se bavi lažnim moralom, ili ikakvim moralom. Taj nivo priče obezbediće neke komične scene, ali zapravo će biti najfunkcionalniji za naš doživljaj da u "čitavom tom svetu" premalo ljudi premalo veruje jedni drugima. I olako to malo poverenja prokockava zarad ranjene sebičnosti. Razmik, iako pošteno plaća i pošteno voli, biva najvećom žrtvom.
Naravno, ako ste pre mnoooogo, mnoooooogo godina gledali Žilnikov Marble Ass, onda će vam Tangerine delovati samo kao "američka verzija" iste, brutalne, i dalje uporne, marginalizacije "žena koje su od boga kažnjene penisom" (kako kaže Alexandra).
Nije veliki film, ali nije ni mali kolikim se čini.
SELEKTAH: 6/ 10
znam da te zanima arsenal fest, pa da pomenem da dolaze skank anensi, tojče dolsić i ejžan dab fandejšen.
ReplyDelete