Najgora rok tezga
Bojim se da Ricki and The Flash nije trebao nijednom od svojih tvoraca, uključujući i nesrećnog Ricky Springfielda koji igra jednu od epizodnih uloga.
Sve mi deluje da je Jonathan Demme, kome poslednjih godina baš i ne ide (ili barem od remek-dela Rachel Getting Married iz 2008), uspeo da namoli Meryl Streep da odigra glavnu ulogu i da na brzaka okrene neko milionče do sledeće prilike.
A možda Meryl i nije trebalo moliti. Jer Demme, ipak, jeste Oskarom nagrađeni autor jednog od najboljih filmova svih vremena (kako kog?!!), dok je scenario za ovaj film radila također Oskarovka, Diablo Cody, koja bi nezvanično tetkastom profilu Streepove mogla da da neophodni edžines i osveženje.
Plus uloga ostarele rokerke mogla je da zainteresuje Streepovu svojim potencijalnim (opet ja!) oskarovskim potencijalom.
Nažalost, Ricki and The Flash, sasvim sigurno spada među najgora ostvarenja u karijerama svih pobrojanih. Uključujući verovatno i onu Ricka Springfielda.
Meryl igra kasirku koja noću nastupa, već sedamnaest godina!, u lokalnom pabu, gde sa svojim bendom svira obrade klasika, ali i novih pesama (etoti Bad Romance i Get the Party Started!). Njen monotoni rokerski život preseca poziv bivšeg muža (jedvasamgaprepoznao Kevin Kline) koji joj saopštava da njihova ćerka prolazi kroz težak period nakon što ju je muž, godinu dana nakon venčanja, ostavio. Meryl tj Linda tj Ricki odlazi kod muža, i to je prilka za neku vrstu Rachel Getting Married riuniona ne samo sa ćerkom, već i sa dva sina i muževljevom novom ženom.
Slede banalne situacije, nepotrebno natopljene komikom koja Streepovoj u ovakvoj priči prija koliko i kisele kiše. Ricki shvata da su neki konci sa decom nepovratno pokidani, ali uspeva da unese malo optimizma u život svoje ćerke. Na kraju filma, Ricki biva pozvana na venčanje svog mlađeg sina, gde se svi, iako je jebeni dvadesetiprvi vek, nešto snebivaju njenim (80s rock) "lookom", ali Ricki nalazi snage u sebi da izvede Bruceovu My Love Will Not Let You Down i u duhu komedija osamdesetih učini da svi sve zaboravimo i zavolimo se kao da za nama nije decenija i po neprijatnosti i tišine. Demme je toliko bio nezainteresovan za čitavu stvar da čak nije implicirao ni nekakvu nostalgiju za osamdesetim ili (nekim drugim) vremenima kada je rok muzika imala značajniju ulogu u našim životima (da ne kažem bila ozbiljan kršitelj društvenih normi).
Ricki and The Flash deluje kao da barem tri decenije kasni za vremenom u kome je mogla da bude relevantna, kao i da ja za ovo naše vreme i tip uloge koji je Streepova mogla da iznese totalno promašio žanr i ton naginjući ka porodičnoj komediji. Ovo je trebalo da bude rok verzija poslednjeg Streepinog hita August: Osage County, sve sa okrutnom slikom naličija rok gerijatrije i kitričardsovske večite mladosti. Ali, od Diablo Cody ostalo je samo ovo Cody.
SELEKTAH: 2/ 10 (samo zbog Sprinsteenovog hita)
Bojim se da Ricki and The Flash nije trebao nijednom od svojih tvoraca, uključujući i nesrećnog Ricky Springfielda koji igra jednu od epizodnih uloga.
Sve mi deluje da je Jonathan Demme, kome poslednjih godina baš i ne ide (ili barem od remek-dela Rachel Getting Married iz 2008), uspeo da namoli Meryl Streep da odigra glavnu ulogu i da na brzaka okrene neko milionče do sledeće prilike.
A možda Meryl i nije trebalo moliti. Jer Demme, ipak, jeste Oskarom nagrađeni autor jednog od najboljih filmova svih vremena (kako kog?!!), dok je scenario za ovaj film radila također Oskarovka, Diablo Cody, koja bi nezvanično tetkastom profilu Streepove mogla da da neophodni edžines i osveženje.
Plus uloga ostarele rokerke mogla je da zainteresuje Streepovu svojim potencijalnim (opet ja!) oskarovskim potencijalom.
Nažalost, Ricki and The Flash, sasvim sigurno spada među najgora ostvarenja u karijerama svih pobrojanih. Uključujući verovatno i onu Ricka Springfielda.
Meryl igra kasirku koja noću nastupa, već sedamnaest godina!, u lokalnom pabu, gde sa svojim bendom svira obrade klasika, ali i novih pesama (etoti Bad Romance i Get the Party Started!). Njen monotoni rokerski život preseca poziv bivšeg muža (jedvasamgaprepoznao Kevin Kline) koji joj saopštava da njihova ćerka prolazi kroz težak period nakon što ju je muž, godinu dana nakon venčanja, ostavio. Meryl tj Linda tj Ricki odlazi kod muža, i to je prilka za neku vrstu Rachel Getting Married riuniona ne samo sa ćerkom, već i sa dva sina i muževljevom novom ženom.
Slede banalne situacije, nepotrebno natopljene komikom koja Streepovoj u ovakvoj priči prija koliko i kisele kiše. Ricki shvata da su neki konci sa decom nepovratno pokidani, ali uspeva da unese malo optimizma u život svoje ćerke. Na kraju filma, Ricki biva pozvana na venčanje svog mlađeg sina, gde se svi, iako je jebeni dvadesetiprvi vek, nešto snebivaju njenim (80s rock) "lookom", ali Ricki nalazi snage u sebi da izvede Bruceovu My Love Will Not Let You Down i u duhu komedija osamdesetih učini da svi sve zaboravimo i zavolimo se kao da za nama nije decenija i po neprijatnosti i tišine. Demme je toliko bio nezainteresovan za čitavu stvar da čak nije implicirao ni nekakvu nostalgiju za osamdesetim ili (nekim drugim) vremenima kada je rok muzika imala značajniju ulogu u našim životima (da ne kažem bila ozbiljan kršitelj društvenih normi).
Ricki and The Flash deluje kao da barem tri decenije kasni za vremenom u kome je mogla da bude relevantna, kao i da ja za ovo naše vreme i tip uloge koji je Streepova mogla da iznese totalno promašio žanr i ton naginjući ka porodičnoj komediji. Ovo je trebalo da bude rok verzija poslednjeg Streepinog hita August: Osage County, sve sa okrutnom slikom naličija rok gerijatrije i kitričardsovske večite mladosti. Ali, od Diablo Cody ostalo je samo ovo Cody.
SELEKTAH: 2/ 10 (samo zbog Sprinsteenovog hita)
Ono kad su čak i "Ministarke" pojam edžinesa i subverzije za Merilku i Diablo Cody.
ReplyDelete