Koji je smisao smisla?
Novi film Takeshija Miikea. Jedan od dva iz prošle godine. Što je tek nešto sporiji tempo u odnosu na skor iz 2012. kada je imao tri nova filma. Ovaj tip produkcije obično ne sluti na naročitu kreativnu posvećenost, a ja moram da priznam da poslednjih godina, iako se radujem novom Takeshijevom filmu, pre očekujem neku ludačku brlju, nego ludačku kreaciju. Ali nikada ne očekujem samo brlju (er pratite vi ovaj kafanski žargon?).
Yakuza Apocalypse je ono što sam očekivao.
Sem u slučaju, a to sam već koristio kao odbrambeni mehanizam od nekih japanskih ostvarenja, da ovde ne postoji neki, meni nepoznati, skriveni kod i za njega de-kod koji objašnjava šta na jednom mestu rade jakuze, ekonomska kriza, vampiri, kauboji i žaboliki elijeni (ovo poslednje treba proveriti), spremite se za seriju dešavanja kojoj smisao nije najbolji prijatelj. Ali, spremite se i na zabavu uz koju sav subverzivni angažman Quentina Tarantina na žanrovskim filmovima izgleda kao već etablirano akademsko sredstvo.
Nisam siguran da želim da vam pričam o čemu se radi u filmu. Prvo, jer to niko ne zna, drugo, jer ne želim da vam kvarim zabavu. Ali, reći ću vam da na početku filma imamo jedan skoro samurajski-vestern seting u kome se lokalni jakuza bos sentimentalizuje kao eskobarovski "čovek iz naroda i za narod", a na kraju filma imamo džinovskog elijena (treba proveriti) koji u kostimu čoveka-žabe izranja iz zemlje i kreće poput godzile da ruši sve pred sobom (usput otvarajući put i za Yakuza Apocalypse 2).
Miikeov talenat nije samo u smelosti da se uputi tamo gde mnogi ne idu, već u tome da i do negde stigne, i to pretvori u neku vrstu provobitno "planirane misije". Iako film divlja kao gomila proizvoljnosti, na kraju stvari uspevaju da postignu neki nivo kohezivnosti, ako već ne i smisla. Još je uzbudljivije, ako čitav film čitate kao alegoriju o dolasku ekonomske krize (lansirane od strane Amerikanaca, kroz jedina dva lika koja govore engleski), koja ruši stari japanski poredak i dovodi do bratoubilačke apokalipse. Jer ekonomska kriza i nedaće koje ona donosi su najkonkretnija stvar koja se u filmu spominje.
Dovoljno ludački, dakle, da probate.
SELEKTAH: 7minus/ 10
Novi film Takeshija Miikea. Jedan od dva iz prošle godine. Što je tek nešto sporiji tempo u odnosu na skor iz 2012. kada je imao tri nova filma. Ovaj tip produkcije obično ne sluti na naročitu kreativnu posvećenost, a ja moram da priznam da poslednjih godina, iako se radujem novom Takeshijevom filmu, pre očekujem neku ludačku brlju, nego ludačku kreaciju. Ali nikada ne očekujem samo brlju (er pratite vi ovaj kafanski žargon?).
Yakuza Apocalypse je ono što sam očekivao.
Sem u slučaju, a to sam već koristio kao odbrambeni mehanizam od nekih japanskih ostvarenja, da ovde ne postoji neki, meni nepoznati, skriveni kod i za njega de-kod koji objašnjava šta na jednom mestu rade jakuze, ekonomska kriza, vampiri, kauboji i žaboliki elijeni (ovo poslednje treba proveriti), spremite se za seriju dešavanja kojoj smisao nije najbolji prijatelj. Ali, spremite se i na zabavu uz koju sav subverzivni angažman Quentina Tarantina na žanrovskim filmovima izgleda kao već etablirano akademsko sredstvo.
Nisam siguran da želim da vam pričam o čemu se radi u filmu. Prvo, jer to niko ne zna, drugo, jer ne želim da vam kvarim zabavu. Ali, reći ću vam da na početku filma imamo jedan skoro samurajski-vestern seting u kome se lokalni jakuza bos sentimentalizuje kao eskobarovski "čovek iz naroda i za narod", a na kraju filma imamo džinovskog elijena (treba proveriti) koji u kostimu čoveka-žabe izranja iz zemlje i kreće poput godzile da ruši sve pred sobom (usput otvarajući put i za Yakuza Apocalypse 2).
Miikeov talenat nije samo u smelosti da se uputi tamo gde mnogi ne idu, već u tome da i do negde stigne, i to pretvori u neku vrstu provobitno "planirane misije". Iako film divlja kao gomila proizvoljnosti, na kraju stvari uspevaju da postignu neki nivo kohezivnosti, ako već ne i smisla. Još je uzbudljivije, ako čitav film čitate kao alegoriju o dolasku ekonomske krize (lansirane od strane Amerikanaca, kroz jedina dva lika koja govore engleski), koja ruši stari japanski poredak i dovodi do bratoubilačke apokalipse. Jer ekonomska kriza i nedaće koje ona donosi su najkonkretnija stvar koja se u filmu spominje.
Dovoljno ludački, dakle, da probate.
SELEKTAH: 7minus/ 10
No comments:
Post a Comment