27 July 2016

IT'S HORROR TIME!: INSIDIOUS CHAPTER 3

Svega ovoga ne bi bilo da ne bi jedne babe...


Sa dve ozbiljne franšize iza sebe (Saw i Insidious), Leigh Whannell je ozbiljan horor igrač koliko i njegov partner James Wan. Otuda njegovom poslednjem ostvarenju, i prvom rediteljskom, treba suditi po kriterijumima koji su oni nama nametnuli.
I po tim kriterijumima ovo je jedan pristojan nastavak polumrtve franšize koji (evo moje omiljene fraze) najviše plaši svojom neambicioznošću.

Iako sjajno krene i postavi lika u poziciju koja nije samo efektan omaž Hitchcockovom Rear Window, već i izuzetno potentan za žanr kojim se bavi, treći nastavak Insidious se ubrzo pretvori u par reskih horor scenica koje su samo uvod još jednoj spiritualnoj seansi i kikboksingu s one strane svetla. I umesto da svim stvarima kumuje i druguje s demonima glavna curica, tu ulogu neplanirano od nje preuzima bakutanerka, koja nam je na samom filmu saopštila da se baš penzionisala kao medijum.

Iako s jedne strane imamo baš dobru postavku realnih horora: nedavno umrlu majku, oca sa grižom savesti, ćerku u invalidskim, ništa od toga ne biva iskorišteno, naročito ne za kreiranje emocionalnih situacija unutar kojih bi horor dobio na posebnoj jezi. Jok, ovde se sve svodi na štrecanja, iskakanja i prljave noge demona. Surovo rutinski.

SELEKTAH: 4minus/ 10

No comments:

Post a Comment