Dva-tri trilera u nijednom
Disorder (ili Maryland, kako mu je bio originalni naziv, a po imanju na kome se odigrava najveći deo filma) mogao bi da se protumči kao "holivudski debi u evropskim okvirima" za njegovu autorku Alice Winocour. Ona je nakon od kritike voljenog i solidnog Augustine, koji je "većinski" bio festivalski hit angažovala solidne evropske vedete, Dianu Kruger i Matthiasa Schoenaertsa, i upustila se u film koji je po skoro svim kriterijumima čist žanr. Što ne znači i da je dobar žanr.
Disorder je priča o bivšem vojniku NATO snaga koji onesposobljen za dalja ratovanja (ima neko zujanje u ušima i gubi ravnotežu (otuda novi naslov filma)) i sa solidnim PTSD-ijem postaje telohranitelj supruge i deteta bliskoistočnog bogataša sa značajnim vezama sa francuskim državnim vrhom. Jedino što film nije samo o tome i film nije naročito zanimljiv o tome.
Na početku filma dosta školski saznajemo ko je, šta je i šta mu je Vincent (Matthias) i film zapravo počinje njegovim angažmanom kao telohraniteljem na zabavi kod pomenutog bogataša. S obzirom da naš boravak na ovom partiju traje duže nego što bi očekivali obradovao sam se kao malo dete da će film biti o nekakvom terorističkom napadu na goste partija, situaciji sa taocima itd u kojoj će Matthias zasijati kao mladi Mel. Ali to se ne desi. Iako Winocour dosta solidno gradira tenziju u tom smeru.
Ali, avaj, izgleda je sva poenta tog komešanja sa gostima i Vincentovog zujanja u ušima da primeti otkrivena leđa Diane Kruger tj Jessie.
Njegovim ostankom u domu libanskog bogataša, na mestu ličnog telohranitelja (gde iz neobjašnjenih razloga pre nije bilo zaposlenog radnika) počinje drugi triler, onaj koji obećava da će Vincent da štiti porodicu i verovatno se smuva sa Jessie. Tu već razočarani pratimo kako Vincent voli da izCCTViuje Jessie i kad konačno dođe do "nečega" (inače, najefektniji deo filma) i mi se ponadamo da sad kreće akcija-iz-minuta-u-minut, Winocour ne uspeva da objasni zašto bogataš nije poslao dodatne snage da mu štite ženu i decu, kao ispomoć, nego on čak i ne uspeva da se uključi u priču ostajući "nedostupan".
Nakon toga počinje treći triler, opsade, u kome Vincent ima zadatak, da sa kolegom, odbrani dom bogataša i njegovo najveće bogatstvo. Iako tu ima najviše akcije, Winocour očigledno nije majstorica iste, pa sve izgledalo malo amaterski. Ali još i više, jer nema druge, čak ni festivalske potke, za koju bi se radnja držala.
Kraj filma, kada Jessie zagrli Vincenta i potvrdi njegovo herojstvo i izleči njegovo zujanje, ispostavlja se kao ishodište svega do tada viđenog, ali sumnjam da je to iko tako zamišljao, a još manje priželjkivao. Što se poštovanja žanra tiče, Winocour formalno jeste ispoštovala isti (tj više njih), ali im nije dala ništa zanimljivo. A još manje možemo govoriti o nekakvom evropskom trijumfu na američkom terenu.
Sporan ostaje i Winocourin politički angažman. Jer kad se podvuče crta u ovom filmu jedan francuski vojnik štiti porodicu jednog libanskog poslenika u Francuskoj. Nije jasno od koga. Ali ako u ovom prvom možemo da tvrdimo pazar da Winocourova poštuje vojničku čast, malo je bezobrazno skrajnuti Libanca iz priče informacijom da je on uhapšen u Švajcarskoj i na taj način mu zatvoriti svaku priliku da pomogne svojoj porodici. Malo je više tu rečeno od pristojnog, rekao bih.
SELEKTAH: 3plus/ 10
Disorder (ili Maryland, kako mu je bio originalni naziv, a po imanju na kome se odigrava najveći deo filma) mogao bi da se protumči kao "holivudski debi u evropskim okvirima" za njegovu autorku Alice Winocour. Ona je nakon od kritike voljenog i solidnog Augustine, koji je "većinski" bio festivalski hit angažovala solidne evropske vedete, Dianu Kruger i Matthiasa Schoenaertsa, i upustila se u film koji je po skoro svim kriterijumima čist žanr. Što ne znači i da je dobar žanr.
Disorder je priča o bivšem vojniku NATO snaga koji onesposobljen za dalja ratovanja (ima neko zujanje u ušima i gubi ravnotežu (otuda novi naslov filma)) i sa solidnim PTSD-ijem postaje telohranitelj supruge i deteta bliskoistočnog bogataša sa značajnim vezama sa francuskim državnim vrhom. Jedino što film nije samo o tome i film nije naročito zanimljiv o tome.
Na početku filma dosta školski saznajemo ko je, šta je i šta mu je Vincent (Matthias) i film zapravo počinje njegovim angažmanom kao telohraniteljem na zabavi kod pomenutog bogataša. S obzirom da naš boravak na ovom partiju traje duže nego što bi očekivali obradovao sam se kao malo dete da će film biti o nekakvom terorističkom napadu na goste partija, situaciji sa taocima itd u kojoj će Matthias zasijati kao mladi Mel. Ali to se ne desi. Iako Winocour dosta solidno gradira tenziju u tom smeru.
Ali, avaj, izgleda je sva poenta tog komešanja sa gostima i Vincentovog zujanja u ušima da primeti otkrivena leđa Diane Kruger tj Jessie.
Njegovim ostankom u domu libanskog bogataša, na mestu ličnog telohranitelja (gde iz neobjašnjenih razloga pre nije bilo zaposlenog radnika) počinje drugi triler, onaj koji obećava da će Vincent da štiti porodicu i verovatno se smuva sa Jessie. Tu već razočarani pratimo kako Vincent voli da izCCTViuje Jessie i kad konačno dođe do "nečega" (inače, najefektniji deo filma) i mi se ponadamo da sad kreće akcija-iz-minuta-u-minut, Winocour ne uspeva da objasni zašto bogataš nije poslao dodatne snage da mu štite ženu i decu, kao ispomoć, nego on čak i ne uspeva da se uključi u priču ostajući "nedostupan".
Nakon toga počinje treći triler, opsade, u kome Vincent ima zadatak, da sa kolegom, odbrani dom bogataša i njegovo najveće bogatstvo. Iako tu ima najviše akcije, Winocour očigledno nije majstorica iste, pa sve izgledalo malo amaterski. Ali još i više, jer nema druge, čak ni festivalske potke, za koju bi se radnja držala.
Kraj filma, kada Jessie zagrli Vincenta i potvrdi njegovo herojstvo i izleči njegovo zujanje, ispostavlja se kao ishodište svega do tada viđenog, ali sumnjam da je to iko tako zamišljao, a još manje priželjkivao. Što se poštovanja žanra tiče, Winocour formalno jeste ispoštovala isti (tj više njih), ali im nije dala ništa zanimljivo. A još manje možemo govoriti o nekakvom evropskom trijumfu na američkom terenu.
Sporan ostaje i Winocourin politički angažman. Jer kad se podvuče crta u ovom filmu jedan francuski vojnik štiti porodicu jednog libanskog poslenika u Francuskoj. Nije jasno od koga. Ali ako u ovom prvom možemo da tvrdimo pazar da Winocourova poštuje vojničku čast, malo je bezobrazno skrajnuti Libanca iz priče informacijom da je on uhapšen u Švajcarskoj i na taj način mu zatvoriti svaku priliku da pomogne svojoj porodici. Malo je više tu rečeno od pristojnog, rekao bih.
SELEKTAH: 3plus/ 10
No comments:
Post a Comment