Black Faust
Nisam odabrao ovaj film, jer sam prethodno znao da je isti čovek (Joel Potrykus) režirao Buzzard, jedan od bizarnijih filmova recenziranih na ovom blogu.
Odabrao sam ga, jer je na Tiny Mix Tapes dobio četiri od pet obojenih krugova. Što je nekad indikator interesantnih stvari.
Što ne znači da The Alchemist Cookbook nije interesantan film. On je nepodnošljivo interesantnan. Većma negledljiv. Zapravo, možda je bolje reći da nekih 80% ovog filma i ne morate da odgledate da biste razumeli, cenili i prihvatili preostalih 20.
U tih 80% filma pratimo kako jedan crnac, "na lekovima", u nekoj, kako sam kasnije pročitao, mičigenskoj zabiti, u raspadnutoj kamp-prikolici brejkingbedovski pokušava da stvori zlato. Noga mu je u gipsu, ne znamo zašto. Ima mačku Kaspera i rođaka Corteza, koji ga snabdeva namirnicama i sirovinama, dok se ne posvađaju. Potrykus ređa kadrove, u nepojamno ružnim enterijerima i ništa manje privlačnim eksterijerima, i prikazuje nam našeg alhemičara kako kuva, reže, slaže neke budalaštine, priča sam sa sobom. Možda i lud.
Naporno i bolno nezanimljivo.
A onda stignu demoni, podjednako blesavi i sumanuti, kao i sve što smo do tog trenutka gledali, nakon čega alhemičar odlepi i opasno zaliči na Ol' Dirty Bastarda iz najluđih dana. Najluđih "kristal met" dana.
I proba da prevari đavola.
Mamblkore estetika kao dominantan izraz.
Nije što ne razumem o čemu se zapravo radi, već što je reditelj dao sve od sebe da me to i ne zanima.
SELEKTAH: 1/ 10
Nisam odabrao ovaj film, jer sam prethodno znao da je isti čovek (Joel Potrykus) režirao Buzzard, jedan od bizarnijih filmova recenziranih na ovom blogu.
Odabrao sam ga, jer je na Tiny Mix Tapes dobio četiri od pet obojenih krugova. Što je nekad indikator interesantnih stvari.
Što ne znači da The Alchemist Cookbook nije interesantan film. On je nepodnošljivo interesantnan. Većma negledljiv. Zapravo, možda je bolje reći da nekih 80% ovog filma i ne morate da odgledate da biste razumeli, cenili i prihvatili preostalih 20.
U tih 80% filma pratimo kako jedan crnac, "na lekovima", u nekoj, kako sam kasnije pročitao, mičigenskoj zabiti, u raspadnutoj kamp-prikolici brejkingbedovski pokušava da stvori zlato. Noga mu je u gipsu, ne znamo zašto. Ima mačku Kaspera i rođaka Corteza, koji ga snabdeva namirnicama i sirovinama, dok se ne posvađaju. Potrykus ređa kadrove, u nepojamno ružnim enterijerima i ništa manje privlačnim eksterijerima, i prikazuje nam našeg alhemičara kako kuva, reže, slaže neke budalaštine, priča sam sa sobom. Možda i lud.
Naporno i bolno nezanimljivo.
A onda stignu demoni, podjednako blesavi i sumanuti, kao i sve što smo do tog trenutka gledali, nakon čega alhemičar odlepi i opasno zaliči na Ol' Dirty Bastarda iz najluđih dana. Najluđih "kristal met" dana.
I proba da prevari đavola.
Mamblkore estetika kao dominantan izraz.
Nije što ne razumem o čemu se zapravo radi, već što je reditelj dao sve od sebe da me to i ne zanima.
SELEKTAH: 1/ 10
Hoćeš reći: "ništa VIŠE privlačnim eksterijerima", tj. ništa privlačnijim, ili "ništa manje nepojamno privlačnim eksterijerima"? Jer od toga zavisi hoću li gledati.
ReplyDeleteŠalim se, svejedno neću; dosta mi je sopstvenog "dao sve od sebe da me to i ne zanima".