Шта знам о св. Псета?
Наташа ”Медуза” (више није кафе-књижара, сад је само ”Медуза”) ми је кад сам последњи пут тамо диџејисао рекла ”синоћ сам гледала неке клинце, св. Псета, покидали су!...”.
Тражио сам јој линк за албум.
Из Београда су (а ко није?).
Дуо? Можда. Проверите.
Најдужа песма траје 3.16, а осам од једанаест песама траје краће од 2 минута.
Албум је мастерован лајв сешн с краја прошле године.
Своју музику на Бендкемп страници карактеришу као влажни сан Бед Мјузика Фор Бед Пипла: дуитјорселф, панк, рокабили, нојз, блуз, хардкор, инди, џез, постпанк.
То, или су штиклирали све што им се нуди, а може да се одсвира само гитаром и бубњем.
Сирово.
Инструментално.
Прошарано џингловима и рекламама наше стварности.
Актуелно.
Курцобољно.
На ћирилици.
Могу да наслутим да је уживо још боље, али не могу да наслутим да је (чак и уживо) боље него што замишљам Лајтинг Болт уживо.
Свирају како млади и треба да свирају.
(Али) није кланица.
Видим Репетитор у даљини.
И хвала курцу не видим Дарквуд Даб и Јарболе (сем у првој половини последње песме Како си? Добро сам за коју држим да је зајебанцијица).
Не могу да се лажем да мене ово ради. Слушали смо ми Казну за уши и Стомак у катакомбама код СИВ-а. И Мадхани и Нирванине бутлеге. И Џизус Лизард. Ове последње тек кад смо остарили и кад је бес постао неискоренив. Дакле, с разумевањем. Али инертност спрам прљавог и дивљег рокенрола неминовно је порасла.
Пријало би ми да су св. Псета још жешћи, још сировији, још безобразнији.
Што им и желим.
СЕЛЕКТА: 5/10
No comments:
Post a Comment