ФРИДУМЕ, НЕ БУДИ ПИЧКА: ПИКОЛОМИНИ - Дева ЕП и ДИМИТРА - Живот во живо ЕП (оба Шарла)

Нешто размишљам- да ли ће за коју годину ово моје повезивање региона у ову звучно названу гето рубрику бити третирано као неки вид надменог националног узнемиравања, баш као и било какав покушај да се екс-југословенски регион третира као регион-који-и-сада-нешто-повезује? Да ли ја већ сада партиципирам у нечему што је добрано конзервативно и заостало? И ако је све то тако, да ли је и моја одлука да увек прво понудим своју пажњу издањима из тог ”региона” (сад већ морам и знаке навода) неки облик негативне селекције која омаловажава учеснике?

Овај хоби је некада пријао...

Пре него што се осврнем на нови Пиколоминијев ЕП, морам да кажем две ствари, једну њему, једну вама. Пиколомини, извини што сам те у претходном тексту о твојој музици звао Пикломини (у међувремену исправљено, и чуди ме да онај дрипац Крстев то није приметио!). Друго, Пиколомини је био аустријски генерал који је крајем седамнаестог века опустошио Скопље. Овај наш Пиколомини, срећом, није толико разоран.

Пиколомини је вероватно Давид Ангелевски, који стоји и иза пројекта Tribute To Dead Gentleman, који такође издаје за Шарла Рекордс. И он, као и Васко Атанасоски, и вероватно сваки други млади македонски музичар, вреди за најмање двојицу. И тако и толико вредно ради.

Дева ЕП није толико добро издање као оно што је урадио са Телемамом. И упркос чудима који се дешавају на скопској музичкој (инди) сцени, било би и чудо да јесте! Можда га је најбоље третирати као неки шоукејс онога што Пиколомини може да уради или чиме би желео да се бави. Ствари почињу саундтракичном композицијом Der Tot Der Geliebten на клавиру са духовитим фићуком који као да допире из неког вестерна, баш као и ритам клопарања који се чује испод. На ово се надовезује насловна тема, која би могла да буде нешто што је урађено заједно са Телемамом. Француски и македонски заносно се мешају у овој леонардкоеновској реге шансони, која је по мом мишљењу и врхунац овог издања.  Кабаре Скопље је психоделична електро-рок вожња која током скоро десет минута звучи као ремикс Хаустора, и меље њихову трејдмарк меланхолију. Завршна тема, Rise Above, која нажалост није обрада Блек Флег, представља нам Пиколоминија у мени најмање атрактивном издању електро-гот-попа који је македонска сцена рабила кад је требало и израбила довољно да пређе на нешто друго.

СЕЛЕКТАХ: 7/10

Димитра је Димитра Цилевска из Битоле. Ето, то је све што сам успео да (вам) сазнам.

Рећи да је Димитра македонска Фивер Реј било би нефер, али рећи да би Димитра могла да буде представница Фивер Реј за Македонију је нешто што јој свакако желим. Љубав према синт-попу и његова дуитјорселф експлоатација су ту, али битније од свега је да је Димитра духовита и то уме да убаци као сатиру у своју музику. И то ћете све разумети чак и са скромним познавањем македонског.

Прва ствар зове се Мотивационен постер. Димитра лагано репује преко хладног ритма док не дође рефрен у коме јој се глас попне за скалу више и подсети ме на Риту Митсуко. Као и у случају Телемаме и овде је утицај Видеосекс присутан кроз вешт спој поп форме, спокен врд деоница и целокупног црногхуморног угођаја. Насловна тема је још сировија и ретро, подсећа на Пичиз, па малчице и на нашу Сајси. Звук звонцета који се провлачи између ритма својим дечијим призвуком сасвим је у нескладу са тмурнијом тематиком песме. Дакле, баш како треба. Самовилска прашина има монтонији хаус ритам, док је певање сетније и та плесно-поп комбинација својевремено је палила код Лејдитрон. Међутим, кад улети саксофон, да парафразирам Димитру- не знам да ли да се држим за срце или за јајца. Много је интригантније што у срцу ове песме лежи некакав Габи Новак џез који би у неком другом аранжману могао да буде још моћнији.

Димитра, држим уво на теби. Немој да ме изневериш.

СЕЛЕКТАХ: 8/10