MATTIEL - Mattiel (Heavenly 2018)

Nico
U.S. Girls
The Ronettes
Bongwater
Peaches
Moldy Peaches
Royal Trux
Karen Dalton
The Slits
Jefferson Airplane

... mi padaju na pamet dok slušam debi album ove američke dizajnerke, ilustratorke i scenografkinje. I njene grupe. Koju čine još dva tipa. Koji prave matrice. Ali i to je već previše o njima.

Zvezda ovog šoua je Mattiel, odrasla na farmi u Džordžiji, uz krave, njive, oblake i par maminih folk-pop ploča. Koja je tek po preseljenju u Atlantu dobila ideju kako da pravi muziku, i to tako što će svoje vokale da dizajnira po tuđoj matrici (tu opet prizivamo onu dvojicu). Ali, ne bojte se, ne čeka vas ovde neka hipsterka-kolažistkinja koja čak i odevni stil duguje Deliji Derbyshire.

Mattiel na matricu lepi svoje srce, žuč, bes, seksualno raspoloženje i vrh svoje, bez sumnje, polomljene štikle.

Mattiel je album čiju kičmu čini stav. Stav kakav nam svima manjka, od Barija do Tokija. Sirov, drzak, bezobziran. Nekad se to zvalo pank. Ali zašto biti konzervativan i nova osećanja nazivati starim imenima?
Na stranu i što nije pank.
Ovde ima pesama koje bi uz malo muke mogle i na Radio Nostalgie (izdanje za Srbiju). Odmah posle Amy Winehouse, a pre Dusty ili Ronettes.
Ali većina ovih pesmica bi danas bila (ili trebalo da bude) perjanica muzičkog dela programa neprežaljenog Radija B92 da je ovaj u svom oronulom sjaju nastavio da radi, i negde na pola puta bio izbavljen iz kandži korporativnog plejlistinga.

Ovo je muzika blesava kao B92 nekada. Topla i srdačna. Vesela. Blesava. Ide uz doručak, ručak, večeru, u sred noći i gluvo doba. Jesam rekao blesava? Puna srca.
Mattiel se predaje različitim žanrovima (pank, šansone, Motown pop, hibridi svega pobrojanog), ali njen glas i interpretacija drže stvar na okupu. U istoj lokvi raspoloženja.

Count Your Blessings, koja mi je trenutno najomiljenija, zvuči kao da su Lee Hazlewood i Serge Gainsbourg seli da naprave stvar za U.S.Girls.
A posebno sam slab i na Send It On Over koja preko nekih isilovanih orgulja poje kao da je pobeda u Vijetnamu tek pred nama.

Prija mi sirovost. Osećaj da je neko podigao majicu, pokazao male sise i veliko srce. I zabole ga.

Hteo sam da vam pišem o Mitski i tom neprijatnom osećaju što mi se njen aktuelni album toliko dopada. I verovatno hoću. Uskoro. Ali, Mattiel me je podsetila koliko godina stvarno imam. Kad se pogledam u ogledalo.
I osmehnem.

SELEKTAH: 8plusplus/10