Kako je umro film na mom otoku
Wonderstruck je prikazan u takmičarskoj selekciji Kanskog festivala. Imao je trominutne ovacije nakon premijere.
Njegova trenutna sabirna ocena na Metacriticu je 71/100.
Po svom budžetu onspada u tzv "mid-budget" filmove koji koštaju plus/minus 20m$, o čijoj smrti industrija govori kao o najindikativnijoj za "smrt filma", "smrt bioskopa" i "smrt bioskopske publike". To su mali filmovi bazirani na originalnim (i provokativnim) pričama, koji pomeraju granice. U rasponu od In The Bedrrom do From Dusk Till Down, kada govorimo o njihovom žanrovskom profilu.
Film je režirao Todd Haynes, renomirani indi/artfilm reditelj, o čijem poslednjem ostvarenju, Carol, svako može da misli šta hoće, ali on u svom opusu svakako ima par filmova (Far From Heaven, I'm Not There, pa i Velvet Goldmine) kojima zavređuje da mu producenti povere "mid-budget" pare.
Wonderstruck, nažalost, pokazuje zašto je smrt "mid-budget" filma neminovna i zašto će svako normalan radije da (se) prebaci na Netflix i vreme svog života potroši na neko njihovo autohtono filmsko đubre ili, ako je pametan, na neki biser njihovog daleko kvalitetnijeg serijskog programa.
Wonderstruck je na svaki način promašaj i to toliki da bi Haynes trebalo da popije zabranu rada, jer je ovim ostvarenjem naudio ne samo svojoj karijeri, već i celoj zajednici filmskih autora koja bi da pravi slično-koštajuće filmove.
Inicijalno postavljen kao, ako ne neo-Spielbergovska, a onda svakako pro-Spielbergovska avantura (ma, koliko vi navijali da se, zapravo radi o anti-Spielbergovskom ostvarenju), Wonderstruck u dve paralelne priče prikazuje dvoje gluve dece koja u dva različita vremenska perioda (1927. i 1977) dolaze u Njujork u potrazi za svojim roditeljima. Naravno da ću vam odmah ispojlovati da je devojčica koja to radi u doba nemog filma baka dečaka koji dolazi u trulu jabuku u sumrak famoznog "Blekauta".
Haynes pokazuje kako gluva devojčica dolazi u veliki grad kod svoje mame, čuvene pozorišne i filmske glumice. Mama je iz nekog razloga kašira i krije, pa devojčica odlazi da luta gradom, svraća u muzej, sreće svog starijeg brata (ako joj je brat) i ostaje da spava kod njega. Njena avantura nam je prikazana kao simulacija crno-belog nemog filma, a opravdana je time što je ova gluva. I izgleda tragično. Dosadno. Međutim, pravi razlog egzistencije ovog paralelnog toka je što bez njega ne bi bilo 40-ak neophodnih minuta ovog filma. Ali ako oslepite tokom trajanja tih deonica bukvalno ništa nećete propustiti.
Ono gde Spielberg pokazuje svoju lažnu glavu je segment koji se tiče Bena, dečaka čija mama je nedavno poginula (u minut i 11 sekundi flešbekova u toj ulozi vidimo nesrećnu Michelle Williams), nakon čega njega udari grom i on ogluvi (!). Sve to inicira potragu za ocem, koga nikada nije upoznao. On odlazi u Njujork, noseći sa sobom maminu knjigu, uveren da je njegov otac knjižar. Po pristižanju sprijateljuje se sa crnim dečakom, čiji su roditelji srećom razvedeni, pa je dečak prepušten samo ocu koji ga očekivano pušta da bleji sa Benom čitava dva dana! Dečaci spavaju u muzeju, u kome crnčev otac radi, i mahom vreme provode gledajući postavke i pričajući o vukovima. Za jedan Spielbergovski film, koji kontrastira čak dve sentimentalne i nostalgične priče dvama relativno surovim periodima u životu dvadesetovekovnog Njujorka, u Wonderstruck bukvalno nema scene koju bi bilo koje dete želelo da odgleda. Tj njegov film "koji nije za decu", a još manje je za odrasle, je potpuno neinteresantan deci i ako su, praktično, samo ona akteri sve vreme. Odrasli će potražiti daljinski za teve već posle 10 minuta. Obeshrabreni odsustvom svake emocije u filmu koji se toliko trudi da samo to kreira.
Ne znam da li za Haynesov film treba kriviti studio ili njegovo apsolutno odsustvo ideje o čemu bi ovaj trebalo da bude, ali sem ako vas ne zanima kako u praksi izgleda konverzacija tri aktera od kojih je jedan gluvonem, drugi samo gluv i ne zna jezik gluvih, a treći je "normalan" i zna jezik gluvih, Wonderstruck je neoprostivo nagomilavanje kadrova nekog zanimljivijeg filma koji ne bi ni bili snimljeni ili bi automatski završili u risajklbinu u montaži.
SELEKTAH: 1/10
Wonderstruck je prikazan u takmičarskoj selekciji Kanskog festivala. Imao je trominutne ovacije nakon premijere.
Njegova trenutna sabirna ocena na Metacriticu je 71/100.
Po svom budžetu onspada u tzv "mid-budget" filmove koji koštaju plus/minus 20m$, o čijoj smrti industrija govori kao o najindikativnijoj za "smrt filma", "smrt bioskopa" i "smrt bioskopske publike". To su mali filmovi bazirani na originalnim (i provokativnim) pričama, koji pomeraju granice. U rasponu od In The Bedrrom do From Dusk Till Down, kada govorimo o njihovom žanrovskom profilu.
Film je režirao Todd Haynes, renomirani indi/artfilm reditelj, o čijem poslednjem ostvarenju, Carol, svako može da misli šta hoće, ali on u svom opusu svakako ima par filmova (Far From Heaven, I'm Not There, pa i Velvet Goldmine) kojima zavređuje da mu producenti povere "mid-budget" pare.
Wonderstruck, nažalost, pokazuje zašto je smrt "mid-budget" filma neminovna i zašto će svako normalan radije da (se) prebaci na Netflix i vreme svog života potroši na neko njihovo autohtono filmsko đubre ili, ako je pametan, na neki biser njihovog daleko kvalitetnijeg serijskog programa.
Wonderstruck je na svaki način promašaj i to toliki da bi Haynes trebalo da popije zabranu rada, jer je ovim ostvarenjem naudio ne samo svojoj karijeri, već i celoj zajednici filmskih autora koja bi da pravi slično-koštajuće filmove.
Inicijalno postavljen kao, ako ne neo-Spielbergovska, a onda svakako pro-Spielbergovska avantura (ma, koliko vi navijali da se, zapravo radi o anti-Spielbergovskom ostvarenju), Wonderstruck u dve paralelne priče prikazuje dvoje gluve dece koja u dva različita vremenska perioda (1927. i 1977) dolaze u Njujork u potrazi za svojim roditeljima. Naravno da ću vam odmah ispojlovati da je devojčica koja to radi u doba nemog filma baka dečaka koji dolazi u trulu jabuku u sumrak famoznog "Blekauta".
Haynes pokazuje kako gluva devojčica dolazi u veliki grad kod svoje mame, čuvene pozorišne i filmske glumice. Mama je iz nekog razloga kašira i krije, pa devojčica odlazi da luta gradom, svraća u muzej, sreće svog starijeg brata (ako joj je brat) i ostaje da spava kod njega. Njena avantura nam je prikazana kao simulacija crno-belog nemog filma, a opravdana je time što je ova gluva. I izgleda tragično. Dosadno. Međutim, pravi razlog egzistencije ovog paralelnog toka je što bez njega ne bi bilo 40-ak neophodnih minuta ovog filma. Ali ako oslepite tokom trajanja tih deonica bukvalno ništa nećete propustiti.
Ono gde Spielberg pokazuje svoju lažnu glavu je segment koji se tiče Bena, dečaka čija mama je nedavno poginula (u minut i 11 sekundi flešbekova u toj ulozi vidimo nesrećnu Michelle Williams), nakon čega njega udari grom i on ogluvi (!). Sve to inicira potragu za ocem, koga nikada nije upoznao. On odlazi u Njujork, noseći sa sobom maminu knjigu, uveren da je njegov otac knjižar. Po pristižanju sprijateljuje se sa crnim dečakom, čiji su roditelji srećom razvedeni, pa je dečak prepušten samo ocu koji ga očekivano pušta da bleji sa Benom čitava dva dana! Dečaci spavaju u muzeju, u kome crnčev otac radi, i mahom vreme provode gledajući postavke i pričajući o vukovima. Za jedan Spielbergovski film, koji kontrastira čak dve sentimentalne i nostalgične priče dvama relativno surovim periodima u životu dvadesetovekovnog Njujorka, u Wonderstruck bukvalno nema scene koju bi bilo koje dete želelo da odgleda. Tj njegov film "koji nije za decu", a još manje je za odrasle, je potpuno neinteresantan deci i ako su, praktično, samo ona akteri sve vreme. Odrasli će potražiti daljinski za teve već posle 10 minuta. Obeshrabreni odsustvom svake emocije u filmu koji se toliko trudi da samo to kreira.
Ne znam da li za Haynesov film treba kriviti studio ili njegovo apsolutno odsustvo ideje o čemu bi ovaj trebalo da bude, ali sem ako vas ne zanima kako u praksi izgleda konverzacija tri aktera od kojih je jedan gluvonem, drugi samo gluv i ne zna jezik gluvih, a treći je "normalan" i zna jezik gluvih, Wonderstruck je neoprostivo nagomilavanje kadrova nekog zanimljivijeg filma koji ne bi ni bili snimljeni ili bi automatski završili u risajklbinu u montaži.
SELEKTAH: 1/10
No comments:
Post a Comment