Mislim da nikada nisam gledao nijedan film u kome Jason Statham igra glavnu ulogu. Čime su on i Steven Segal izjednačeni u mom gledalačkom iskustvu. Gledanju The Meg privukla nas je džinovska ajkula, i u tom smislu izgleda da i na svetskom nivou postoji konsenzus o nostalgiji za hladnim okeanskim oružjem, s obzirom da film budi neočekivan interes.
Sam po sebi The Meg je B-film koji je koštao kao holivudski blokbaster. On do u detalj prati žanrovske postulate i vešto ih obavija i savija oko novih potreba i trendova tržišta. U slučaju ovog prvog mislim na sam kasting Stathama, činjenicu (što Žozefina reče) da je svaka replika u filmu formulisana i izgovorena kao da ide u trejler, kao i da se njegova dramaturgija razvija baš kako očekujete, sve sa crnohumornim trebljenjem (ne)simaptičnih junaka. Činjenica da je film vrlo opravdano smešten "u Kinu" tj u zonu Marijanskog rova, u Pacifiku, gde je izmerena najveća dubina okeana na Zemlji, po prvi put smislenije otvara put "kineskom kastingu", kao i činjenici da se većina filma i dešava u priobalju Kine. Naravno, imamo i Amerikance indijsko/pakistanskog porekla, Azijate japanskog porekla, Afro-Amerikance, žene koje su na ivici "transdžender" orijentacije, ogavne kapitaliste, gojaznije junake, tako da je čitav socijalni "Benetton" podmiren bez mnogo bodenja očiju.
A svi smo ionako došli zbog ajkule.
Za moje naivno "verovanje u nauku", objašnjenje da je sloj "nekog gasa" štitio ekosistem samog dna od izbijanja na površinu, i to hiljadama godina, sasvim pije vodu. The Meg izložene činjenice koristi kao dramaturško gorivo i pedesetdvogodišnji John Turteltaub (koga pamtimo po Nicholas Cageovom krosoveru davinčija i indijane National Treasure) čvrsto i fokusirano razvija priču poštujući žanr, iako svestan da očekivanja nisu prevelika. A možda baš zato i uspeva da napravi bolji film.
Stateham ne iritira i sasvim uplovljava u povereni mu seting u kome je jedna ajkula svako veći badass od njega. Akcija je relativno zbijena u par dana, tokom kojih se izbegli Meg mora staviti pod kontrolu ili neutralisati, ali to ostavlja prostora za par impresivnih i zabavnih scena od kojih je ona na kineskoj plaži već sada mini-antologija za sebe, možda zbog samog broja involviranih statista.
Ajkula izgleda svirepo dobro, baš kao i scene tokom kojih "evolucija sama radi svoj posao" tj male i velike ajkule napadaju sveže ubijene kitove. Iako je, verovatno, skoro sve napravljeno u kompjuteru, svi prizori ajkule, njenog kretanja, napada, borbe na površini mora, kao i na njenom dnu deluju neočekivano dobro i autentično, a Tureltaub se Harlinovski potrudio da nam priušti sočne momente.
Moje jedino razočarenje potiče od ishoda filma koji je, inače, sasvim u skladu sa 1985. u kojoj je i njegova postavka i kreativna realizacija zaokružena (uz efekte iz novog milenijuma), tj činjenicom da bi The Meg bio mnogo bolji film da je megalodon pobedio ili, makar, pobegao ranjen, tj da ga čovek nije pobedio tj da je filmski doživljaj bio presečen "novom realnošću"- onom u kome je čovek zločinac koga priroda sve agresivnije pokušava da se otrese. Mislim da bi Statham pristao na tako nešto.
SELEKTA: 7/10
No comments:
Post a Comment