Odlučio sam da pogledam i propišem o nekim svežim filmovima koji imaju hvalospevnije kritike.
Metacritic: 67/100
The Guardian: ****/*****
Pretpostavljam da je samo bilo pitanje kada će Paul Feig, kao "novi Woody Allen" (kada su u pitanju filmovi o i sa ženama), svoje ljubavi prema pomenutima, komediji i lakom krimiću ukrstiti na jednom mestu. Da, nešto od toga postojalo je u simpatičnoj ženskoj veriziji "cop-buddy-ja" Heat, a još nešto u nešto manje simpatičnoj ženskoj verziji Bonda, Spy, ali nigde kao sa ambicijom iskazanoj u A Simple Favor. A ambicije je bilo, o da!
Feig ume da izbegava klišee, ume da savija i povija junake tako da se oni unutar postavljenog žanra više opiru, nego što pristaju na zadate im uloge i, na sve to, ume da raspriča dijaloge koji nisu dosadni, već u duhu screwball komedije po važnosti čine pola filma.
Od svih filmova kojih mogu da se setim, u kome se ono što se dešava neprekidno izvrće u nešto drugo, pa u nešto treće, pa u nešto četvrto, a zahvaljujući novim paktovima glavnih junaka i/ili demontiranju postojećih situacija kao lažnih, na pamet mi padaju (samo) Wild Things (kao overdoz primer rečenog) i Gone Girl (koji se odvijao na sličnom, bračnom terenu, a?).
Šta je super u ovom filmu? Pa, skoro sve što sam pomenuo u drugom pasusu tj sve što Feig radi i inače dobro. Prava je šteta što ovo nije bila (samo) komedija o običnim i neobičnim mamama, njihovoj interakciji, sa nekim idiotskim plotom, ili ozbiljnijim, kao što je "missing child" ili nešto. To bi sigurno bio super film. Koji A Simple Favor nije.
Šta je problem sa A Simple Favor? Pa... Skoro sve, ako mene pitate.
Nakon što nam se glavne junakinje predstave, u prvih 15ak minuta filma, na ekonomičan, uverljiv i intrigantan način, priča, a i film, se ubrzo stropoštavaju poneseni svojom ambicijom, pardon, neodlučnošću, o čemu bi da budu. A Simple Favor nije krimi komedija, nije ni crna (krimi) komedija, jer nije naročito crna, nije ni krimi rom-kom (a naročito ne na terenu koji priželjkujete, između Kendrickove i Blake), a još manje od svega toga je krimi film sa komičnim elementima, tj triler, tj "varijacija na Hičkoka" ili bilo šta ozbiljnije.
Događaja je previše, kao i komplikovane i neprekidno izviruće pred-istorije glavne junakinje. Samopouzdanje je kao grip koga čas neko ima, a čas ne. Priča se razvija potpuno neuverljivo, čak i za klimavije zahteve komedije, i jedino što drži pažnju, skoro kao na utakmici, jeste banalna neizvesnost - ko će pobediti, i kako.
Feig je umesto da pretera u nečemu odlučio da ne pretera ni u čemu, pa film nije ni previše interesantan kao krimi priča, niti smešan kao njena pametna parodija, i sve što ima može da zahvali svojim glavnim glumicama- Anni Kendrick koja skoro opsesivno-kompulsivno barata pažnjom dok je kamera na njoj, i Blake Lively, koja je izrasla u ozbiljnu i raskošnu glumicu koja suvereno vlada svim svojim talentima. Nešto kao Kim Basinger, s mozgom.
Nije bilo strašno iskustvo. Ali nije bilo ni ništa više od toga.
A ja sam uspeo da napišem recenziju i da vam apsolutno ništa ne ispojlujem!
SELEKTAH: 5minus/10
Metacritic: 67/100
The Guardian: ****/*****
Pretpostavljam da je samo bilo pitanje kada će Paul Feig, kao "novi Woody Allen" (kada su u pitanju filmovi o i sa ženama), svoje ljubavi prema pomenutima, komediji i lakom krimiću ukrstiti na jednom mestu. Da, nešto od toga postojalo je u simpatičnoj ženskoj veriziji "cop-buddy-ja" Heat, a još nešto u nešto manje simpatičnoj ženskoj verziji Bonda, Spy, ali nigde kao sa ambicijom iskazanoj u A Simple Favor. A ambicije je bilo, o da!
Feig ume da izbegava klišee, ume da savija i povija junake tako da se oni unutar postavljenog žanra više opiru, nego što pristaju na zadate im uloge i, na sve to, ume da raspriča dijaloge koji nisu dosadni, već u duhu screwball komedije po važnosti čine pola filma.
Od svih filmova kojih mogu da se setim, u kome se ono što se dešava neprekidno izvrće u nešto drugo, pa u nešto treće, pa u nešto četvrto, a zahvaljujući novim paktovima glavnih junaka i/ili demontiranju postojećih situacija kao lažnih, na pamet mi padaju (samo) Wild Things (kao overdoz primer rečenog) i Gone Girl (koji se odvijao na sličnom, bračnom terenu, a?).
Šta je super u ovom filmu? Pa, skoro sve što sam pomenuo u drugom pasusu tj sve što Feig radi i inače dobro. Prava je šteta što ovo nije bila (samo) komedija o običnim i neobičnim mamama, njihovoj interakciji, sa nekim idiotskim plotom, ili ozbiljnijim, kao što je "missing child" ili nešto. To bi sigurno bio super film. Koji A Simple Favor nije.
Šta je problem sa A Simple Favor? Pa... Skoro sve, ako mene pitate.
Nakon što nam se glavne junakinje predstave, u prvih 15ak minuta filma, na ekonomičan, uverljiv i intrigantan način, priča, a i film, se ubrzo stropoštavaju poneseni svojom ambicijom, pardon, neodlučnošću, o čemu bi da budu. A Simple Favor nije krimi komedija, nije ni crna (krimi) komedija, jer nije naročito crna, nije ni krimi rom-kom (a naročito ne na terenu koji priželjkujete, između Kendrickove i Blake), a još manje od svega toga je krimi film sa komičnim elementima, tj triler, tj "varijacija na Hičkoka" ili bilo šta ozbiljnije.
Događaja je previše, kao i komplikovane i neprekidno izviruće pred-istorije glavne junakinje. Samopouzdanje je kao grip koga čas neko ima, a čas ne. Priča se razvija potpuno neuverljivo, čak i za klimavije zahteve komedije, i jedino što drži pažnju, skoro kao na utakmici, jeste banalna neizvesnost - ko će pobediti, i kako.
Feig je umesto da pretera u nečemu odlučio da ne pretera ni u čemu, pa film nije ni previše interesantan kao krimi priča, niti smešan kao njena pametna parodija, i sve što ima može da zahvali svojim glavnim glumicama- Anni Kendrick koja skoro opsesivno-kompulsivno barata pažnjom dok je kamera na njoj, i Blake Lively, koja je izrasla u ozbiljnu i raskošnu glumicu koja suvereno vlada svim svojim talentima. Nešto kao Kim Basinger, s mozgom.
Nije bilo strašno iskustvo. Ali nije bilo ni ništa više od toga.
A ja sam uspeo da napišem recenziju i da vam apsolutno ništa ne ispojlujem!
SELEKTAH: 5minus/10
No comments:
Post a Comment