Odlučio sam da pogledam i propišem o nekim svežim filmovima koji imaju hvalospevnije kritike.
Već nakon desetak minuta filma nije teško zaključiti o čemu će biti novi film Lasla Nemesa, autora fenomenalnog Son Of Saul. Ime filma je dovoljno indikativno za to kako se materijal može interpretirati. Kratki tekst na početku filma skicira okolnosti u kojima se radnja dešava, a sama činjenica da je u pitanju 1913, svakom pametnom sugeriše koja noć dolazi nakon ovog sutona. Laslo je, baš kao i Saulu, i junakinji ovog filma, Mađarici (verovatno) jevrejskog porekla, Irisz Leiter, "za petama i na ramenima" od samog početka, i tu će ostati u stilu svojih prepoznatljivih dugih kadrova sve do samog kraja, kada će se ona, konačno okrenuti ka njemu/kameri i prostreliti nas svojim pogledom. Valjda, konačno spremna da se sukobi.
Nažalost, do tog trenutka prolaze dva i po sata filma koji je u pokušaju da ne bude banalan otišao u sasvim drugu krajnost i overdozirao eliptičnošću i nejasnoćama, sve u nameri da zadrži misterioznu atmosferu svoje sumračne postavke.
Narečana Leiter Irisz, nakon mnogo godina, vraća se u Budimpeštu iz Trsta, gde je radila kao krojačica/modna radnica. Tamo je poslata iz internata za siročad, nakon što su njeni roditelji i njihov modni biznis izgoreli u plamenu kada je imala dve godine. Preduzetnik Brill, koji je obnovio zgradu njenih roditelja, zadržao je cenjeno ime Leiterovih, kao i njihovu modnu delatnost. Irisz želi da u istom salonu nađe posao, ali ljubazno biva zamoljena da se vrati tamo odakle je došla.
Sticajem bizarnih okolnosti i upornošću ona saznaje da je pravi razlog iskazanog neprijateljstva zapravo činjenica da je njen brat, Kollman, za koga nije ni znala, nedavno ubio grofičinog muža na jeziv način, o čemu elite Budimpešte i dalje bruje. Ali i strepe, jer još uvek nije uhvaćen. Irisz sada pokušava da nađe svog brata.
I tu negde ruše se kulise realnosti i mi treba da poverujemo da Irisz koja nije bila u Budimpešti najmanje deceniju, ako ne i više, perfektno lako nalazi i stiže do svakog mesta i osobe koju traži. Da svi s kojima stupa u kontakt imaju vanserijsko strpljenje i poštovanje za nju, iako njene roditelje, kao i njihov uticaj, praktično nisu ni osetili za života. Irisz svuda stiže i svuda, simbolično, sa sobom donosi probleme, haos, stradanje ili, možda je "objektivnije" reći- postaje slučajni svedok takvih situacija.
O čemu je Sunset nije lako reći. Na tome da je Leiterova Jevrejka i da to ima neku posebniju simboliku Nemes ne insistira. Ako je njegova sestra žrtva okolnosti, njen brat definitivno nije, naročito u kontekstu toga da je lider svoje bande anarhista koja ubija i šikanira aristokrate zarad svojih ciljeva. Paralelno s tim, nije naročito jasno ni kome, ni zašto smeta Irisz, tj kome ili čemu bi njen ostanak u Budimpešti smetao.
S obzirom da se radnja filma odvija u neprekidnom nizu (tako izgleda) jednog ili dva dana, što doprinosi tenziji, ali ne i indentifikovanju s Irisz i razvijanju empatije prema svemu što joj se dešava. Sunset funkcioniše kao nekakav Eyes Wide Shut u funkciji društveno-istorijskog komentara koji još više od Kubrickovog ostvarenja odbija da se objasni.
Nasilje nesumnjivo divlja budimpeštanskim ulicama, oseća se da neki ljudi ključaju, a neki drugi strepe. Miris ubistva je u vazduhu. Nastranost i zastranjenost elita ekspliciraa je kroz možda nepotrebno klišeizirana seksualna iživljavanja. Iz naše vizure jasno je šta se sprema.
Na kraju filma ja sam mislio da je Irisz personifikacija demona smrti i uništenja, koja svuda gde se pojavi donosi haos, koji na kraju filma završava u nekom od rovova (gde je ona sada bolničarka). Ali posle sam u recenzijama čitao da je ona žrtva i feministička heroina koja uspeva da postane aktivna učesnica svog života.
Bojim se da Laslo ovaj put nije imao jasnu priču i da je potom i to malo "konkretnih stvari" ugušio efektnim, ali dramski slabo relevantnim scenama, u pokušaju da svom filmu, makar, ponudi kompaktnu atmosferu. Što nije stvar koju uvek radije preferiram.
SELEKTAH: 5plus/10
No comments:
Post a Comment