Neka digne ruku ko misli da je Keanu Reeves veliki glumac...
Okej...
Sad neka digne ruku svako ko misli da je Keanu bio esencijalan izbor u svojim najvećim (filmskim) hitovima... poput Bill and Ted's Excellent Adventures, Speed (mhm... svi volite više drugi deo...), The Matrix i, očigledno, John Wick.
Okeeeej...
John Wick nije baziran ni na kakavom stripovskom (iako strip John Wick sada postoji!) ili knjiškom predlogu koji se već bestselerski iznaprodavavao da bi sad od njega bio napravljen i hit film.
A ovo je treći deo.
I biće i četvrtog!
Režirao ga je tip koji je bio Reevesova kaskaderska zamena u The Matrix. Kao i prethodna dva dela.
John Wick je sve što Holivudu i nama treba- nešto drugačije. Ne mnogo. Ali u suštini.
Ono što mi nakon gledanja trećeg dela, koji je slabiji od maestralnog drugog, ali znatno sigurniji od prvog, jeste u kojoj meri je Chad Staheleski, sa svoja četiri scenarista, ovladao (trenutno vladajućom) televizijskom dramaturgijom. John Wick 3 praktično nastavlja gde je John Wick 2 stao, tj kao i ovaj pre njega. Kontinuitet je televizijski, vremenski razmak kraći, otuda i tip hemijskih rekacija koje u nama podsvesno izaziva kreira bolje raspoloženje (ili vi znate nekoga ko ovih dana radije gleda filmove nego serije). Međutim, televizijska dramaturgija ne iscrpljuje se samo u tretiranju filmskog nastavka kao televizijskog, već i u neposrednosti dešavanja.
Film je oduvek gospodario vremenima i prostorima i zahvaljujući CGI-u granice su sve više pomerane tj dok ih Marvel nije zakucao u isti dosadni seting. Za razliku od njih, John Wick i vreme i prostor okupira daleko skromnije, televizijski. Njegov junak pred našim očima minutama pokušava da pobegne, samo da bi potom, kao u serijama a la Marco Polo, "osvanuo" na drugom kraju sveta, gde se ista vrsta sporog odvijanja radnje nastavlja pred našim očima. U isto vreme, Stahelski zahvaljujući svom insistiranju na telesnoj igri tj scenama u kojima je uobičajeni haos CGI-a zamenjen ko-ordinisanom igrom kaskadera i samog Reevsa (koji radi većinu poverenih mu stvari), gleda da maksimalno iscrpi svaki prostor koji zaposedne, a ne da ga u nedogled efektima proširuje u jalovim pokušajima da fascinira gledaoca. Ovde sam Reeves "sa svojim saradnicima" mora da se potrudi da zadrži našu pažnju, što je, opet, zadatak nezahvalnije poveren TV akterima, nego filmskim (bez potcenjivanja onoga što i jedni i drugi rade).
John Wick 3: Parabellum je treća epizoda (a ne nastavak) serijala o Johnu Wicku. U ovom delu njega i dalje tera maler zbog osvete smrti svoga psa. Sve ubice sveta su mu za vratom i put ga odvodi u Kazablanku, pa u pustinju- iz ugla filma u jednu od najidiotskijih epizoda ikada, iz ugla televizije i ne toliko- pustinja je već bila tu, zašto da se ne nametne kao sledeća destinacija? Nakon toga Wick se vraća u Ameriku da bi još jednom bio izdan i ovaj nastavak završio živ (čak i za standarde Johna Wicka pod nadrealnim okolnostima) i žešće nadrkan!
John Wick 3 kao i televizijska epizoda nema bogatu radnju. Junak ima 2 ili 3 geografska pokretanja, pre nego bujne dramske mene, sve ostalo su, paradoksalno, filmski elaborirane sekvence šibanja i jurenja, niz neprekidnih duela koji sve više ranjavaju njegovo neprobojno telo- ali neprobojno na način teve junaka koji treba da poživi par sezona i desetine epizoda. Ne na način Thora, Smora ili Ethana Hunta.
Na postojeći kast autori su dodali i Anjelicu Houston i Asiu Kate Dillon (Taylor iz Billions), okej i Halle Berry, koji uz Iana McShanea i Lancea Reddicka, i Reevsa, naravno, prave vrlo unikatan i upečatljiv kast, koji baš kao u slučaju najboljih TV junaka, briše granicu između onoga što glumac već jeste i što u lik donosi. Sve su ovo markantne pojave kojima ne treba mnogo da njihov lik zaigra. I u tom kontekstu Berry je "holivudski kamio" u ovom filmu- ono što iskače iz inače brižljivo satkanog kasta.
John Wick je, lako moguće, najbolja stvar koja se desila Holivudu poslednjih deceniju-dve.
SELEKTAH: 8plusplus/10
No comments:
Post a Comment