Na zahtev moje drage Žozefine pogledali smo ovaj film u 4D tehnologiji pretpostavljajući da verovatno (skoro) neće biti boljeg uzorka da se ista testira.
Ako nikada niste probali, istu bih mogao da vam dočaram na sledeći način: zamislite da vas je neko privezao za magarca, pustio istoga da klacka niz kamenjar kilometrima dugačak, da magarac povremeno prdi, i šora, pa kapljice urina lete i u vaše lice, da je ekran ispred vas, i da se sa strane povremeno upali neki strob u kompeticiji s magarcem šta će pre da vam izazove napad epilepsije.
Ako vam sve to deluje kao idealan način da van-2D-ovski osetite film i sva tumbanja Osvetnika, onda požurite. Karata po ceni od 1283784748 dinara nema još mnogo.
Ali, dobro, zato je tu film!
Najebenužalost.
Avengers: Endgame je zahvaljujući advertajzing mašineriji javnosti predstavljen kao "last coming of Christ", mega-oproštaj od seta superheroja u čijim smo avanturama uživali, kao film nad filmovima, kao Star War nad Star Warsima, kao nepropustivo iskustvo...
Nakon tri sata skoro apojamnog smaranja dočekamo i smrt Downey-a Jr-a (puno mi je srce ako vas je ovaj spojler sačekao!...), nakon čega shvatam(o) da nas njegovim izlaskom iz priče zapravo tek čekaju božespasinas smaranja u Marvelovom svetu. Jer Downey je bio, ako mene pitate (a na pravoj ste adresi za to), srce i auto-ironija ovog serijala. Dokaz da je on potekao od čoveka, a ne od mašine ili radioaktivnog pauka.
U ovom nastavku, ekipa treba da se ponovo pošiba sa Than(at)osom (ubedljivo najinteresantnijim junakom ovde, čiji nihilistički i duboko depresivni pogled na svet/univerzum autori ne čačkaju koliko bi bilo zanimljivo) i spreči ga u uništavanju Zemlje. Kad ono- Zemlja je već uništena- pola ljudske populacije već je senzitivizovano "nestalo". Gde je Thanos da ga kaznimo? Na to pitanje da odgovor njegova kiborg ćerka, ekipa ode tamo, Thor popizdi i Thanosu odseče glavu. I to vam je prvih 10-15 minuta filma.
Nakon toga njegovi autori. braća Anthony i Joe Russo (koji su karijeru započeli između ostalog režirajući i Community, što u kontekstu mora biti ironija nad ironijama!), žele da nas restartuju kroz "vremeplovni koncept" koji uopšte nije bitan, ne samo da u narednih dva i po sata odgledamo ono što smo videli u prvih petnaest minuta (pogibiju Thanosa), već i ono što smo satima gledali u prethodnom nastavku Avengers- a to je šibanje sa Thanosom, u pokušaju da se on eliminiše. Kroz ceo taj proces, pošten gledalac mora da se samodebilizuje da bi preživeo 99 nijansi depresije sjebanih superheroja koje može (mora!) i petogodišnjak da razume, sve sa autosumnjama, nostalgičnim obilascima posećenih lokacija, pardon, prethodnih nastavaka, prihvatanjem Thorovog pivskog stomaka kao najradikalnijeg momenta Marvelovog serijala, par pojedinačnih i jedne supermeganepodnošljive bitke u kojima se svi, ali svi! Marvelovi superheroji šibaju sa svim Thanosovim anonimusima (uključujući i one mapetovske White Walkere)...
Na kraju, Iron Man stavi rukavicu, PUCNE PRSTIMA i završi sve!!!!! Ej, PUCNE PRISTIMA I ZAVRŠI SVE!
Magarac se stropošta, vi padnete sa njega, i ako imate sreće polomite vrat da ne biste, sve na Žozefinin predlog, sačekali kraj odjavne špice koja možda donosi privju novog talasa, a ne donosi!...
I sad je sva briga sveta da li će ovo sranje prestići ono Cameronovo plavo sranje na vrhu liste sa najvećom zaradom ikada. Kinezi odlepili...
Endgejmujte ovo na početku, drugari. A ne kao ja.
SELEKTAH: 1/10
Bravo Fridume, apsolutno suglasan. I sa se zahvalim za Gibsona i Vince Vaughn-a..
ReplyDelete