JT LEROY

O, ne. Samo tri godine nakon hvaljenog, ali meni prosečnog, dokumentarca Author: The JT LeRoy Story, stiže nam, uslovno rečeno, i druga strana priče, a na istu temu, ovaj put bazirana na memoarima Savannahe Knoop, koja je u čuvenoj knjižvenoj aferi "igrala" JT LeRoy-a.

Ako je prvo filmsko ostvarenje bilo pregledno, ali, nekako, neentuzijastično, ovo, iz drugog, Savannahinog, ugla ne nudi ništa novo ili drugačije. Sem što pri kraju pravi dosta hrabar i bezobrazan pokušaj da priču o JT LeRoy-u aktuelizuje kao hrabar primer džender-ajdentiti borbe tj da istu obrne u jedan intrigantan primer razdvajanja "ličnosti" od "tela" slučajno spojenih u jedno, što je kreiralo traumatične probleme za glavnu akterku.

Šta u ovako tankom materijalu, meni nepoznatog reditelja Justina Kelly-ja, traže Laura Dern i Kristen Stewart, sem da budu prevarene da će ih isti uvući u trku za Oskare, nije mi jasno. Elem, i jedna i druga trude se da ožive svoje likova, Laura "pravu" autorku Lauru Albert, a Kristen Savannahu. I dok Dernova sada već maniristički vašarizuje svoj lik, vazda u naporu da ovog napravi većim od života koji mu je dodeljen, Kristen se, kako jedino i ume, "nemušto" prepustila Savannahi, biseksualnoj devojci, kojoj "bivanje" JT LeRoy-om samo dodatno komplikuje ličnu neopredeljenost u seksualnoj orijentaciji. U njenom slučaju, poseban akcenat je stavljen, i to nekako čini dramsku okosnicu filma, na saradnju i aferu sa Asiom Argento. Koja se u filmu zove Eva (i igra je Nemica Diane Kruger), jer Asia nije baš ponela najlepša sećanja na druženje sa JT-ijem.

Film počinje Savannahinim uključivanjem u priču i završava njenim izlaskom iz iste. Unutar toga prilično rutinski prolazimo kroz inicijaciju JT-ija, njegovo "progovaranje" u javnosti, dosta neuverljivo dočarano obitavanje u istoj (mislim, Kristen je, ipak, curica, koliko god dečkasta bila), gde krunu predstavlja obostrano interesno postavljena afera sa Asijom, koja je, čini se, poraznije delovala na Savannahu, i kumovala njenom razlazu sa JT-ijem. Od svih superstarova koji su naseli na JT-ija, jedino se Courtney Love šali na svoj račun, glumeći holivudsku producenticu zainteresovanu da ekranizuje JT-ijev roman "Sarah".

Međutim, sprdanje sa "Holivudom" i "andergraund džet setom" na stranu, JT LeRoy, po drugi put, sa jednom vrlo intrigantnom i za-naša-vremena-simboličnom postavkom, ne uspeva da pronađe zanimljiv i autentičan ugao gledanja na ono što se desilo. Zašto je "avatar" bitniji od "sadržaja"? Zašto "sadržaj" mora da ima "avatar"? Zašto su ljudi naseli na "avatar", ako ih je prvobitno kupio "sadržaj"? Zašto smo površni? Šta smo videli, tražili i našli u onom što nas je prevarilo? Jer JT tj Savannah kaže da JT jeste šta god mi želimo da on bude tj on sam može da bude šta god on želi. Sem ono što je. Da li je uopšte bilo prevare? Jer roman je napisan i nije bitno koga je napisao za one kojima je sam tekst nešto značio. Da li delo treba da traži lice pisca? I zašto?

JT LeRoy je ispod-prosečno dramsko bavljenje "oskarovskim materijalom", bez ikakvog ugla gledanja ili harizme u interpretaciji, čak ni dovoljno intimističko ili ispovedno. Kada Savannah, samo-promicije radi, na kraju filma potvrdi da će da se bavi pisanjem (a ona ko-autoruje i ovom scenariju), to deluje kao ironičan komentar na ono što možemo da očekujemo tj na činjenicu da je bila bolji pisac dok je samo glumila istog.

SELEKTAH: 1/10