Vidina mačka svako malo dolazi preko terase u naš stan.
Sinoć sam je primetio u ugliću oka dok sam gledao ovaj film i skoro doživeo srčani udar od tog susreta.
Frustira me što ne mogu da joj objasnim da ne dolazi kod nas (na stranu što rizikuje pad sa četvrtog sprata poput Cassiusa).
Ali u tom trenutku frustracije su se udvostručile jer sam već bio isfrustriran što se borim da razumem film Gan Bija sa čijim prvencem, Kaili Blues, sam takođe imao solidno naporno, ali na kraju, ipak, prijatno iskustvo.
Mislim šta reći o filmu čiji "snoliki" deo je daleko razumljiviji od onoga koji se bavi javom. Ako se bavi.
Long Day's Journey... kompoziciono ima dva dela, prvi, malo duži od polovine, koji se, kao što rekoh bavi javom, nakon čega se pojavi titl filma (da najavi ono što sledi), posle čega ide snoliki deo koji je snimljen u jednom kadru. (Čitam posle da je trenutak kada junak stavi 3D naočare trenutak kada i mi treba da stavimo iste, jer je drugi deo filma realizovan kao 3D...)
O čemu je film, nemam pojma.
U prvom delu, jedan čovek se vraća u "neku kuću" posle očeve smrti u grad Kaili i tamo u starom satu nalazi fotografiju žene koja je slikana u restoranu njegovih roditelja. Restoranu koji je ostao njegovom ocu, nakon što ga je majka napustila. Čovek se upušta u potragu za tom ženom, putem koji ga vodi do zatvora, u kome, od neke druge žene, saznaje da su njih dve, jednom davno, opljačkale tu kuću i da je ona u satu sakrila fotografiju koju je napravila na mestu gde je bila srećna. Ili nešto sasvim drugo. Paralelno sa tom njegovom potragom, pratimo u isečcima flešbekove (ili flešforvarde) koji nam govore o njegovoj romansi sa tom ženom. I to se sve krčka dok on ne zaspi u pomenutom porno bioskopu.
Nakon čega počne drugi deo filma, u kome on, kroz tipično snolike i Kustom inspirisane detalje, pokušva da izađe iz tunela, lavirinta, kafane, dvorišta, sa ženom koju je, izgleda, našao. Ono kako slične stvari postavlja Apichatpong Wblablablablablabla u svojim filmovima možda je poslužilo kao incijativa. Mada, zapravo, kao najdirektniju referencu naveo bih Tajvanca Tsai Ming Langa i njegov Stray Dogs koji se odvija u sličnom snolikom/mokrom i razrušenom svetu i plamti kroz neugašene kratere prošlosti. Podjednako frustrirajući i trnovit.
Tipično za moderne kineske indi-autore scenografija je tmurna, pohabna, štrokava, očerupana... Čak i najlepše uspomene su se odigrale na najružnijim mestima. Melodrama se opire tom oporom okruženju. Romansi se ne da da umre.
Na sve to, film insistira da bude jedan od onih koje najmanje volim- koji treba dekodirati za pun doživljaj. "Baka je pričala da jabuku glođu samo oni koji su jako tužni", vidi ko kada jede jabuku, da li kazaljka na satu u odrazu u vodi ide unazad ili unapred, priča o prijatelju iz detinjstva koji je poginuo i dečaku u snu koji dobija njegovo ime... I bez toga, oprostite mi na rasizmu, meni je teško da razlikujem i popamtim junake i imena. Naročito da samo-interpretiram da li su to neki drugi ljudi ili samo mlađe verzije ovih koje već pratimo.
Long Day's Journey Into Night je stvarno bio predugo putovanje u sve maračniju i nerazumljiviju noć. Nisam nešto naročito uživao u vojs-overima zatrpanim slikama koje pričaju "čitave priče" dok zumiraju na detalj bare, nisam bio dirnut likovima, čežnjom i emocijama (tako nečim ni kod Wong Kar-Waija nisam). Sve mi je izgledalo kao silovanje teve drame od strane štreberskog studenta koji zamišlja kako izgleda ljubavna patnja.
A možda je za sve kriva Vidina mačka.
San je teritorija koja se lako zloupotrebljava za amaterizme raznih vrsta. Obična tupavost može biti san. Jer, ko zna šta je san? Gan Bi brutalno kontrira san realnosti, ali njegova ponuda da je san lakše prihvatiti i razumeti od realnosti (života) ne opravdava dovoljno postupak koji u oba slučaja plasira junake i konverzacije nenaročito smislene i atraktivne, koji najviše od svega manjkaju strašću koja deluje kao da bi trebalo da bude pogonsko gorivo celog filma.
Najveća fora od svega je da su u Kini ovaj film pustili za Novu godinu, a trejlerima publiku zaveli da se radi o romkomu i da mladi kineski ljubavnici treba da pohrle u bioskope za novogodišnu noć i da se kao par na kraju filma poljube tačno u ponoć.
Zaradio je 38miliona dolara samo u prvoj nedelji prikazivanja.
I na formumima bio isečen kritikama nezadovoljnih gledalaca.
SELEKTAH: 5minus/10
No comments:
Post a Comment