DOUBLES VIES aka NON-FICTION

Mešam Oliviera Assayasa sa Aranudom Desplechinom pa onda gledam njegove filmove s većim očekivanjima. Iako ih on posebnije nije ispunio još od L'heure d'ete.

Mislim da je u našem, dužem i prijateljskom razgovoru povodom serija i filmova iz prve polovine 2019, Svetlanica pomenula ovaj film i pomenula Woody Allena. Što nije bilo u redu s njene strane, jer Allen, čak i kada je najgori, ima više šarma nego što ovde mogu da ga namaknu Assayas, Binoche i ekipa.

Doubles Vies je jedan od onih, "tipičnih", francuskih festivalskih filmova u kojima francuska intelektualna elita kroz nekakvu radnjicu (ili ne) promišlja ozbiljne probleme koji pretenduju da izmene njen, let's face it!, ipak, konzervativni život. U ovom slučaju to su pošasti digitalizacije i svih promena koje ona neminovno (već!) donosi.

U prvom planu priče su dva para- jedan koji čine knjiški izdavač Alain i njegova supruga Selena, pozorišna glumica koja je neplanirano slavu pronašla u "jeftinoj" hit TV seriji u kojoj igra "stručnjakinju za krizne situacije". Drugi par čine pisac Leonard i njegova devojka Valerie, koja radi u kampanji za jednog (deluje, progresivnog) političara.

Leonard vara Valerie sa Selenom, a Alain vara Selenu sa šeficom njegovog digitalnog odeljenja. Ako ovaj frikombinat u tražićima i obećava nešto od alenovskih bračnih peripetija, budite bez brige- ničega od svega toga nema. Assayas i njegova ekipa, uz čašu vinu, provode skoro ceo film (koji, srećom, nije duži od sat i četrdeset minuta) ćaskajući o tome šta će biti sa izdavaštvom i čitalačkim navikama, šta ako se sasvim pređe na "digitalni format", šta će biti sa starim čitaocima, i kakvi su to ovi novi. Assayas paralelno s tim debatama razvija tezu da skoro u svakom aspektu života ljudi imaju nekakav avatar koji je isturen prema javnosti, dok iza njega stojih neshvaćeni privatni život- Selena igra policajku čijim karakterom se niko ne bavi, bračni partneri kriju svoje afere, pisac ne ume da piše o životu ako ga blago ne zakamuflira drugim imenima i lokacijama, političar ima kompromitujući tajni seksualni život, malo ko insistira na razgolićivanju istine, pred svima.

Sve je grdno dosadno, ne zato što ljudi pričaju, već zato što, iako se dijalozi vode 2018, niko nema nikakvih svežih uvida u teme, polarizacije su staromodne i okoštale, koliko i stavovi koji ih zastupaju. Assayas deluje kao očajnik koji želi da se uključi u diskusiju za kojom kaska, barem, jednu dekadu, ali njegovi junaci, nažalost, ne deluju kao da je on toga svestan. Prilike da se "namerno" prikaže jedna elita koja je izgubila korak s vremenom, što nadoknađuje "besmrtnim" van-bračnim aktivnostima, pa da kroz to upoznajemo komične granice "ljudskog" nije bilo ni u najavi.

Čak je i poslednji Woody bolje gubljenje vremena.

SELEKTAH: 2/10