05 August 2019

U BIOSKOPIMA: KRALJ LAVOVA (LION KING)


(Moj izraz lica nakon odgledanog filma)

Iako sam film gledao sa celom svojom porodicom ("Lule, siđi sa stepenica, doći će čika iz bioskopa i sve će da nas otera!") i izdržao svih sat i 58 minuta, moram da priznam da nisam uspeo da maknem dalje od toga koliko je ovaj film na svaki način besmislen.

Ako je Jon Favreau sa Jungle Book imao nekakvo opravdanje u Mogliju i humanolikom Baluu da postavku preokrene u "live-action" animaciju i da sve približi ljudima koliko je to "ljudski" moguće (iako sam se i tamo pitao koja je poenta), praviti od animiranog Lion King neku vrstu nahovanog Opstanka nema nekog naročitog smisla. S jedne strane, na sva usta se hvali kvalitet Favreauove animacije i uverljivost životinja, a s druge cilj je upravo bio da se one nekako humanizuju i da se njihovim karakterima daju ljudske ekspresije, kako sve baš ne bi izgledalo bukvalno kao nahovani Opstanak. I životinje zaista izgledaju lepo, ali zarobljene u neodluci čemu ovaj film zapravo služi (sem da Disney i svi njegovi zaposleni još čvršće sebi osiguraju mesto u paklu).

S druge strane, Favreau nije objasnio ni zašto bi ova vrsta animacije trebalo da parira postojećoj tj zašto je režiranje ovog filma, pa skoro kadar po kadar prema originalu, na bilo koji način unapredilo dobro poznatu priču o stradanju jednog kralja lavova i stasavanju novog. Nova verzija apsolutno ni na koji način ne aktualizuje bavljenje ovom pričom. Dakle, u "klimi" (pun intended) predstojeće apokalipse, raspadanja prirode po svakom šavu mi i dalje gledamo kako životinje žive i ratuju u neznanju svega toga, a za sve svoje muke krive jednog šekspirovski najurenog prestolonaslednika i brdo okupljenih hijena. I jedan i drugi lav i dalje štite zemlju "dokle god svetlost dopire" od virtuelnih opasnosti i zapravo uopšte nije jasno čemu oni služe, s obzirom da se film isključivo bavi trvenjima na dvoru, a mi kralja u svom "narodnom" dejstvu nijednom ne vidimo.

Film, za koji vrlo brzo postaje jasno, da nije ništa drugo do foto-kopija na boljem printeru, još brže postaje zamoran neuzbudljivim likovima, nedostatkom humora (da ne bi divlje svinje pomrli bismo), arhaičnim i ispraznim dijalozima, formulaičnim zapletom i raspletom i nekakvom hroničnom nepovezanošću svih epizoda kojoj su "prepevi na srpski" samo još više odmogli.

Ako baš mrzite svoje dete ima i MX4D 3D verzija.

SELEKTAH: 1/10

No comments:

Post a Comment