Mogu da zamislim da imam 17 godina i da nakon projekcije ovog filma na Festivalu autorskog doživim intelektualni orgazam pred njegovom kemp estetikom, škakljivom i angažovanom porukom i nekolicinom "VAU!" scena u kojima ili sevaju kurčevi ili dildoi iz kojih iskače ubojita oštrica... I prijatno oduševljen saundtrakom (koji je radio brat reditelja, Anthony Gonzalez, poznatiji kao M83).
Ali nemam 17 godina.
I ne mogu da zanemarim da sam sa 27 godina, kao da sam imao 17!, proživeo sličan orgazam gledajući, istotakođe francuski film, Irreversible, Gaspara Noe. Koji je, složićete se kad odgledate oba filma, daaaleko i nepovratno bolji.
A odgledao sam i par Jarmanovih filmova. A i poneki Warholov.
A onda i poneki iz ovog neo-gej rivajvala od kojih sam vam sigurno pominjao, slično trilerozne, i slično franucuske, L'inconnu du lac i Sauvage. Koji su oba bolji od ovog ostvarenja.
Yann Gonzalez pravi kemp triler o autorki porno filmova (koju od svih ljudi na ovom svetu igra Vanessa Paradis) čiji glumci jedan po jedan stradaju od ruke misterioznog ubice dok ona pokušava da završi svoj novi film koji treba da je vrati na scenu. Najveći problem Gonzalezovog filma je što ne uspeva da izgleda manje kemp i manje treš od filma koji Paradisova snima u gerilskim uslovima. Triler i melodrama patetični su i komični koliko i njen, očigledno pamfletni i parodični, krimi film u kome pokušavaju da glume ograničeno talentovani porno glumci (kako rekoh Žozefini, sve izgleda kao gej porno komedija koju Almodovar nikada nije snimio, a ne znamo zašto). Pojedine scene stilizovane su u duhu S&M-indastrijal spotova osamdesetih, što naročito podcrtava agresivni i prožimajući M83 saundtrak.
Gonzalez evidentno snima alegoriju o pošasti Side, s obzirom da je film situiran potkraj osamdesetih u Pariz, i da misteriozni ubica dolazi kao zaboravljeni elemenat prošlosti, koji nemilosrdno i brutalno uzima svoje žrtve. Nemoguće ga je zaustaviti tj trenutak kada se to dešava deluje kao moralna pravda ostvarena u, recimo, Inglourious Basterds, kada je uspešno izvršen atentat na Hitlera. Poslednja scena, sa nekakvim orgijastičnim gej rajem, koja se iz filma pretače u realnost naznaka je oprezno boljih vremena.
Ali ovako uzvišen cilj popločan je brojnim nepotrebnim scenama, simuliranim ili iskrenim amaterizmom, nedostatkom šarma, nekakvom samozadovoljavajućom distancom i relativno nemuštim baratanjem gej pornografijom koja prečesto poseže za nekakvom šokantnošću ("Mouth") koja implicira da su s druge strane ekrana moralno blazirane tetke koje bi trebalo da urliknu svaki put.
Vanessa Paradis je nepodnošljiva. Ili je njen netalenat ravnopravan svemu ostalom u ovom filmu ili je njen "method" preterao u prilagođavanju estetici ovog filma.
SELEKTAH: 3/10
No comments:
Post a Comment