Prvo ovde pročitajte maaretovu recenziju prvog albuma SMATB!
Da li su Straight Mickey and The Boyz trenutno najbolji srpski RAWK!!! bend?
Ne znam.
Ali ja ne znam za bolji.
Možda nisam dovoljno informisan. Možda nisam dovoljno mlad. Ali me sasvim sigurno dovoljno boli k. da tako nešto mogu da tvrdim.
Njihov debi, koji sam preslušao sa četiri neoprostive godine zakašnjenja...
(pauza. ja sve vreme očekujem da me neko probudi iz kome i saopšti mi da ja, zapravo, iz tog razloga već godinama nisam participirao u društveno-kulturnom životu ove zemlje, jer drugog objašnjenja za neke stvari nema. kraj pauze)
... mi radi sve što mi poslednji albumi Repetitora (i/ili bilo kog drugog srpskog rok benda) ne rade- tera me da verujem da rokenrol u Srbiji može nekoga da zapali. Kao i da će neko zbog toga i da izgori.
Straight Mickey and the Boyz, slušajući i prvi i ovaj, novi album, ostavljaju neporeciv utisak da poniču sa naših prostora. Ne samo zbog toga što je njihov kompletan zvuk izrastao tj predstavlja sledeću fazu u (organskom) razvoju Darkwood Dub, već i zato što bez problema možete da namirišite prkosni prdež Partibrejkersa, ego-tripovanje Kazne za uši, nešto od seksipila ranih Plejboj, pa čak i nešto od uznemiravajuće furioznosti Điletovih Supernaut u njihovoj muzici. U ime svega rečenog, i nas iz sedamdesetineke, proglasio bih pesmu Crv, koja otvara njihov debi, najboljom rok pesmom u poslednjih deset godina. Činjenicu da u tom periodu nije izbila nikakva revolucija u Srbiji objašnjavam time da mlade generacije nemaju ništa protiv toga da puze, jer i tako mogu da guze. Dok se mi, stariji, i dalje nećemo saginjati, mahom zbog problema sa kičmom.
Rekao bih da je prozivajuće naslovljeni Čovek koji ima obaveze manje rezak i oštar nego debi album, da je bend više dao oduška svojoj melodičnijoj, nego energičnoj strani, da je više vremena, a možda i para utrošeno na aranžmane, kao i da sva poenta nije bila sravniti sve pred sobom, već i podići nešto iz pepela.
Mickey and the Boyz i dalje kidaju kao White Stripes, britko, uvežbano i unutrašnjim organima, ali u pristupu ima nešto od auto-erotičnosti Franz Ferdinand, kao jednog od poslednjih proto-glem bendova, osećaja da i parfem i odelo čine čoveka, da publiku treba šarmirati, a ne samo šamarati. U ime svega rečenog, i nas iz sedamdesetineke, proglasio bih pesmu Ponovo se budim najboljom rok pesmom u poslednjih deset godina, pesmom koja je toliko jebozovna da joj bukvalno fali samo Ohljica da ovo bude emotivna erotika na koju nas je navikao Autopark (ima li informacija o tome da je ova pesmica ukradena iz Berčekovog zadnjeg džepa?).
Za razliku od dobrog dela srpskih bendova, SMATB su posvetili posebnu pažnju vokalnoj artikulaciji, tj razigravanju pevanja, što među samim članovima benda, što harmonizovanjem i multiplikovanjem otpevanih delova (lep primer u Samo ti).
Zatim poseban kompliment moram da dam i produkciji koja je uspela da (uslovno rečeno) "garažni" materijal izbaci kao pitku, ali efektnu i energičnu masu, unutar koje i instrumenti, i zvuci i vokali, u zavisnosti od potrebe dobijaju svoj prvi i drugi plan, i sve je veoma pregledno i lepo se čuje i lepo kida. Moje srce puno je zbog pesama kao Moje srce prazno je.
Snažna volja je snažan i ubitačan omaž ra-ta-ta stilu Kebre i njegovog Obojenog Programa, iako biste ovu pesmu mogli da opišete i kao nojz varijaciju na post-pank The Fall. Nadam se da u živoj izvedbi na scenu izađe još pet gitara i još jedan bubanj i onda zajedno kolju. Prvo snažnu volju. Pa publiku.
A kad smo kod The Fall, naslovna tema je verovatno najbolja markismitovska stvar na srpskom jeziku koju sam čuo od kada bi me tako nešto zanimalo. Možda je i pomenuti Kebra imao neke, ali to mi tada nije bilo bitno. A možda ćete vi reći da umesto "markismitovska" treba reći "šarloakrobatska", i možda niko od nas neće biti u krivu.
Ako su Straight Mickey and The Boyz bend ekipe iz Jutro će promeniti sve (recimo...), onda ekipa prikazana u toj seriji zaslužuje da bude gurnuta kroz prozor sa najvišeg sprata Genexa i zamenjena novom, koja nije vatrena samo u seksu, a izjebana u svim ostalim situacijama. Nije mi problem da budem bezobrazan pa da kažem ("... dela jesu važna, ali ja više volim reči..." pevaju SMATB u Haos radi) da ovaj bend i ova muzika još nisu dobili publiku koju zaslužuju. Publiku koja neće preko dana da ga prima, da bi uveče uz SMATB dala malo oduška telu i duši (sve s jednim prstom na ekranu svoga smartfona). Mislim da njihova publika tek treba da ustane iz groba svakodnevice i kolotečine. I počne da nas ujeda. Dok nas sve ne zarazi.
SELEKTAH: 9/ 10
Da li su Straight Mickey and The Boyz trenutno najbolji srpski RAWK!!! bend?
Ne znam.
Ali ja ne znam za bolji.
Možda nisam dovoljno informisan. Možda nisam dovoljno mlad. Ali me sasvim sigurno dovoljno boli k. da tako nešto mogu da tvrdim.
Njihov debi, koji sam preslušao sa četiri neoprostive godine zakašnjenja...
(pauza. ja sve vreme očekujem da me neko probudi iz kome i saopšti mi da ja, zapravo, iz tog razloga već godinama nisam participirao u društveno-kulturnom životu ove zemlje, jer drugog objašnjenja za neke stvari nema. kraj pauze)
... mi radi sve što mi poslednji albumi Repetitora (i/ili bilo kog drugog srpskog rok benda) ne rade- tera me da verujem da rokenrol u Srbiji može nekoga da zapali. Kao i da će neko zbog toga i da izgori.
Straight Mickey and the Boyz, slušajući i prvi i ovaj, novi album, ostavljaju neporeciv utisak da poniču sa naših prostora. Ne samo zbog toga što je njihov kompletan zvuk izrastao tj predstavlja sledeću fazu u (organskom) razvoju Darkwood Dub, već i zato što bez problema možete da namirišite prkosni prdež Partibrejkersa, ego-tripovanje Kazne za uši, nešto od seksipila ranih Plejboj, pa čak i nešto od uznemiravajuće furioznosti Điletovih Supernaut u njihovoj muzici. U ime svega rečenog, i nas iz sedamdesetineke, proglasio bih pesmu Crv, koja otvara njihov debi, najboljom rok pesmom u poslednjih deset godina. Činjenicu da u tom periodu nije izbila nikakva revolucija u Srbiji objašnjavam time da mlade generacije nemaju ništa protiv toga da puze, jer i tako mogu da guze. Dok se mi, stariji, i dalje nećemo saginjati, mahom zbog problema sa kičmom.
Rekao bih da je prozivajuće naslovljeni Čovek koji ima obaveze manje rezak i oštar nego debi album, da je bend više dao oduška svojoj melodičnijoj, nego energičnoj strani, da je više vremena, a možda i para utrošeno na aranžmane, kao i da sva poenta nije bila sravniti sve pred sobom, već i podići nešto iz pepela.
Mickey and the Boyz i dalje kidaju kao White Stripes, britko, uvežbano i unutrašnjim organima, ali u pristupu ima nešto od auto-erotičnosti Franz Ferdinand, kao jednog od poslednjih proto-glem bendova, osećaja da i parfem i odelo čine čoveka, da publiku treba šarmirati, a ne samo šamarati. U ime svega rečenog, i nas iz sedamdesetineke, proglasio bih pesmu Ponovo se budim najboljom rok pesmom u poslednjih deset godina, pesmom koja je toliko jebozovna da joj bukvalno fali samo Ohljica da ovo bude emotivna erotika na koju nas je navikao Autopark (ima li informacija o tome da je ova pesmica ukradena iz Berčekovog zadnjeg džepa?).
Za razliku od dobrog dela srpskih bendova, SMATB su posvetili posebnu pažnju vokalnoj artikulaciji, tj razigravanju pevanja, što među samim članovima benda, što harmonizovanjem i multiplikovanjem otpevanih delova (lep primer u Samo ti).
Zatim poseban kompliment moram da dam i produkciji koja je uspela da (uslovno rečeno) "garažni" materijal izbaci kao pitku, ali efektnu i energičnu masu, unutar koje i instrumenti, i zvuci i vokali, u zavisnosti od potrebe dobijaju svoj prvi i drugi plan, i sve je veoma pregledno i lepo se čuje i lepo kida. Moje srce puno je zbog pesama kao Moje srce prazno je.
Snažna volja je snažan i ubitačan omaž ra-ta-ta stilu Kebre i njegovog Obojenog Programa, iako biste ovu pesmu mogli da opišete i kao nojz varijaciju na post-pank The Fall. Nadam se da u živoj izvedbi na scenu izađe još pet gitara i još jedan bubanj i onda zajedno kolju. Prvo snažnu volju. Pa publiku.
A kad smo kod The Fall, naslovna tema je verovatno najbolja markismitovska stvar na srpskom jeziku koju sam čuo od kada bi me tako nešto zanimalo. Možda je i pomenuti Kebra imao neke, ali to mi tada nije bilo bitno. A možda ćete vi reći da umesto "markismitovska" treba reći "šarloakrobatska", i možda niko od nas neće biti u krivu.
Ako su Straight Mickey and The Boyz bend ekipe iz Jutro će promeniti sve (recimo...), onda ekipa prikazana u toj seriji zaslužuje da bude gurnuta kroz prozor sa najvišeg sprata Genexa i zamenjena novom, koja nije vatrena samo u seksu, a izjebana u svim ostalim situacijama. Nije mi problem da budem bezobrazan pa da kažem ("... dela jesu važna, ali ja više volim reči..." pevaju SMATB u Haos radi) da ovaj bend i ova muzika još nisu dobili publiku koju zaslužuju. Publiku koja neće preko dana da ga prima, da bi uveče uz SMATB dala malo oduška telu i duši (sve s jednim prstom na ekranu svoga smartfona). Mislim da njihova publika tek treba da ustane iz groba svakodnevice i kolotečine. I počne da nas ujeda. Dok nas sve ne zarazi.
SELEKTAH: 9/ 10
"Ne osećam se dobro" promenila je moje veče -- premda se uvek osećam dobro -- dok cenzorska ruka pravde nije ukinula i Jelen top 10; nisam imao partnera kad su prošlog decembra bili u Jagodini, a sam idem na cert samo kad Igi Pop nastupa u Stokholmu. maare pokidao, ti ne manje, bilo je zadovoljstvo dopisivati se s vama.
ReplyDeleteotkad ti, krstev moj, slušaš ove beogradske folirante? prava tama vreba iz valjeva, po običaju.
Deletehttps://www.youtube.com/watch?v=SMB8Z-Gnkj4
Zemlja mala od hevimetala, da citiram Bajagića, potisnuli su na 2. mesto moje dosad omiljene Valjevce: https://youtu.be/-DDucjc9zys; foliram se da slušam, Ne osećam se dobro je skoro jedini moj izlet u Dalek svet; a domaćinu Jarbolibrejkers: https://lakenote.tumblr.com/post/158066680262/škrtice-škrtice-lampshade-media-2016
Delete