Nakon čitanja recenzija filma Cats, to je jedini film koji trenutno želim da pogledam
Judy Garland. Majka Lize Minnelli. Supruga Vincentova (njen drugi od pet muževa). Dorothy iz Wizard of Oz. Gej ikona (možda i prva od). Glumica i pevačica. Diva. Umrla u 47-oj. Overdouz.
Uzmite pikado bacite ga prema prethodnom pasusu i sigurno ćete pogoditi parčence njenog života koje je potencijalno zanimljivije od onoga što je ovaj film izabrao.
Judy je toooliko booolno "oskarovski" na starinski i prevaziđeni način da ćete u zonosumračnoj panici gledati na sat da vidite koja je godina, a ne koliko još ima do kraja.
Ostvarenje Ruperta Goolda bazirano je na pozorišnom komadu Petera Quiltera End of the Rainbow, što samo donekle objašnjava i opravdava "lučno" (od luka) postavljene scene u koje se radnja dovlači i potom tamo statično odigrava zarobljena u lokaciji, a ne u situaciji. Adaptacija je toliko bedno sprovedena, da se maltene drvenom olovkom može povući granica između činova, dok je staromodno pozorišno naizmenično smenjivanje radnje (nasuprot multiparalelizma koje film dopušta) otužno ublaženo flešbekovima na dane-bez-kraja tokom Judy-nog snimanja Wizard of Oz.
Ne znam zbog čega bi filmskom gledaocu bila zanimljiva ova faza Judy-nog života. Judy je zbog svog alkoholizma i loših profesionalnih navika praktično postala persona non grata u Holivudu. Samohrana, sa dvoje dece (iz braka sa Sidney-em Luftom) i bez kuće, Judy je prinuđena da decu ostavi Sidney-u i da prihvati jedini posao koji joj se nudi- seriju kabaretskih nastupa u Londonu. Rastavljena od dece i konstantno na ivici mentalnog raspada, Judy, poput Amy (Winehouse, sa kojom Goold nemilosrdno povlači paralele), ona nastavlja da kuburi sa insomnijom i alkoholom, što neminovno dovodi do kraha u angažmanu. Šest meseci kasnije Judy je bila mrtva.
Bez nekog realnog i zanimljivog insajta u te londonske dane, Goold poseže za opštim mestima, fundirajući njenu romansu sa gejevima kroz dirljiv i simpatičan odnos sa dva gej fana, koji, iako predstavlja jedini neizbrušen ljudski trenutak ovog filma, biva upropašten dosta traljivo iskorištenom prilikom za agitovanjem za prava homoseksualaca. Ostatak priče potrošen je na banalne prikaze profesionalnog hendlovanja Judy od strane ljudi iz kabarea u kome nastupa i rutinskim dramskim tretmanima aktuelnog bračnog sloma sa Markom Herronom.
Ko se nije kroz sve to uverio da je Judy vredna "oskarovskog žalopojanja", Goold mu je poslužio pomenute flešbekove jezivog maltretmana male Judy koja je tokom snimanja Wizarda kljukana lekovima koji su trebalo da je održe budnom i sitom, dok je je ostatak vremena producent Meyer kinjio na sve moguće načine (ima čak aluzija i na seksualno zlostavljanje). Biće teško poreći da je Judy tokom života bila bilo šta sem žrtve. A junak uhvaćen u tu krletku nema previše izbora. Niti tu ima naročitog filma.
S obzirom na moje nepoznavanje lika i dela Judy Garland, ne mogu da sudim koliko je Rene Zellweger "pogodila" istu. Utisak koji je na mene ostavila jeste da je Judy Garland bila žmirkajući android koji se blago samostilizovao u nekakvom ključu junaka animiranih filmova za decu. Recimo, kao C3PO koji nije do kraja trans-ferovao u ženu. Pri tome, od tri vokalne izvedbe u filmu, lako je pogoditi koju je otpevala Rene.
Neinspirativno, rutinski i bez trunke poštovanja za nijanse nečijeg karaktera.
SELEKTAH: 1/10
Judy Garland. Majka Lize Minnelli. Supruga Vincentova (njen drugi od pet muževa). Dorothy iz Wizard of Oz. Gej ikona (možda i prva od). Glumica i pevačica. Diva. Umrla u 47-oj. Overdouz.
Uzmite pikado bacite ga prema prethodnom pasusu i sigurno ćete pogoditi parčence njenog života koje je potencijalno zanimljivije od onoga što je ovaj film izabrao.
Judy je toooliko booolno "oskarovski" na starinski i prevaziđeni način da ćete u zonosumračnoj panici gledati na sat da vidite koja je godina, a ne koliko još ima do kraja.
Ostvarenje Ruperta Goolda bazirano je na pozorišnom komadu Petera Quiltera End of the Rainbow, što samo donekle objašnjava i opravdava "lučno" (od luka) postavljene scene u koje se radnja dovlači i potom tamo statično odigrava zarobljena u lokaciji, a ne u situaciji. Adaptacija je toliko bedno sprovedena, da se maltene drvenom olovkom može povući granica između činova, dok je staromodno pozorišno naizmenično smenjivanje radnje (nasuprot multiparalelizma koje film dopušta) otužno ublaženo flešbekovima na dane-bez-kraja tokom Judy-nog snimanja Wizard of Oz.
Ne znam zbog čega bi filmskom gledaocu bila zanimljiva ova faza Judy-nog života. Judy je zbog svog alkoholizma i loših profesionalnih navika praktično postala persona non grata u Holivudu. Samohrana, sa dvoje dece (iz braka sa Sidney-em Luftom) i bez kuće, Judy je prinuđena da decu ostavi Sidney-u i da prihvati jedini posao koji joj se nudi- seriju kabaretskih nastupa u Londonu. Rastavljena od dece i konstantno na ivici mentalnog raspada, Judy, poput Amy (Winehouse, sa kojom Goold nemilosrdno povlači paralele), ona nastavlja da kuburi sa insomnijom i alkoholom, što neminovno dovodi do kraha u angažmanu. Šest meseci kasnije Judy je bila mrtva.
Bez nekog realnog i zanimljivog insajta u te londonske dane, Goold poseže za opštim mestima, fundirajući njenu romansu sa gejevima kroz dirljiv i simpatičan odnos sa dva gej fana, koji, iako predstavlja jedini neizbrušen ljudski trenutak ovog filma, biva upropašten dosta traljivo iskorištenom prilikom za agitovanjem za prava homoseksualaca. Ostatak priče potrošen je na banalne prikaze profesionalnog hendlovanja Judy od strane ljudi iz kabarea u kome nastupa i rutinskim dramskim tretmanima aktuelnog bračnog sloma sa Markom Herronom.
Ko se nije kroz sve to uverio da je Judy vredna "oskarovskog žalopojanja", Goold mu je poslužio pomenute flešbekove jezivog maltretmana male Judy koja je tokom snimanja Wizarda kljukana lekovima koji su trebalo da je održe budnom i sitom, dok je je ostatak vremena producent Meyer kinjio na sve moguće načine (ima čak aluzija i na seksualno zlostavljanje). Biće teško poreći da je Judy tokom života bila bilo šta sem žrtve. A junak uhvaćen u tu krletku nema previše izbora. Niti tu ima naročitog filma.
S obzirom na moje nepoznavanje lika i dela Judy Garland, ne mogu da sudim koliko je Rene Zellweger "pogodila" istu. Utisak koji je na mene ostavila jeste da je Judy Garland bila žmirkajući android koji se blago samostilizovao u nekakvom ključu junaka animiranih filmova za decu. Recimo, kao C3PO koji nije do kraja trans-ferovao u ženu. Pri tome, od tri vokalne izvedbe u filmu, lako je pogoditi koju je otpevala Rene.
Neinspirativno, rutinski i bez trunke poštovanja za nijanse nečijeg karaktera.
SELEKTAH: 1/10
No comments:
Post a Comment