Nominovan za čak tri "Zlatna globusa"!?!
Ne treba mnogo vremena da shvatite da je Knives Out Rian Johnsonov omaž ili varijacija na standardnu "ko je ubica?"-Agatha Christie postavku u kojoj Daniel Craig, kao Benoit Blanc varira čuvenog belgijskog detektiva.
Ali ne treba ni mnogo više da shvatite da Knives Out koristi omiljeni i pohabani (oprosti me Kennethe Branagho!) žanr trule (kolonijalne i postkolonijalne) buržoazije da napravi film koji je toliko jednostrano i pamfletno levičarski, pro-imigrantski i anti-trampovski da svaki pristojni gledalac strpljivo čeka kraj filma i poslednji tvist koji će tu nameru izvitoperiti u nešto intelektualno ambicioznije i zanimljivije. Što se ne desi. Naprotiv, Johnson nas ostavlja sa junakinjom paragvajskog porekla koja ispija kafu iz šolje na kojoj piše "My house, my rules, my coffee" kao da je to neki prosvetljujući trenutak ironije da će vam biti teško da poverujete da je u pitanju autor par solidnih filmova i verovatno najboljeg nastavka Star Wars još od Impire Strikes Back.
Ono što pratimo pre toga je samozaljubljena varijacija na pomenuti "Poirot žanr" njuškanja i sabiranja izjava i činjenica osumnjičenih unutar koje Daniel Craig daje sve od sebe da nas ubedi da je "više od Bonda", dok ostatak kasta, sastavljenog od impresivne armije "ozbiljnih" glumaca (Michael Shannon, Toni Collette, Christopher Plummer) i nekih neočekivanih, ali sa istim apetitom (Don Johnson, Chris Evans, Jamie Lee Curtis) i poprilično... "funkcionalnom"?! Anom de Armas, koja igra glavnu junakinju Martu Cabrera, mahom biva utrošen da film oživi pukim prisustvom kad već nije zanimljivom radnjom.
Knives Out, u kompletnoj kreativnoj izvedbi Riana Johnsona, raspoređuje sve elemente kako treba da sebi obezbedi i bioskopski i kritičarski kredibilitet. I preko pomenutog kasta, koji palp uvezuje s prestižom bez većih problema, i preko potencijalne meta-filmske diskusije koja se proteže od činjenice da je žrtva filma autor sličnih krimi-palp romana (čiju filmsku adaptaciju nije dozvoljavao!), do očigledne diskusije sa samim detektivskim žanrom i prozivanja lika i dela Herculea Poirota. Međutim, njegova postmoderna (kvazi-Bryan Singerovska) reinterpretacija nije ni previše pseudo, niti previše inovativna. Drugim rečima, sve vreme se možda kao i ja pitate koliko bi Wes Anderson pokidao ovaj materijal verovatno i zaboravljajući da nam razreši misteriju, dok s druge strane usled dramskog šmiranja, potpomognutog glumačkim, ni jednog trenutka ne uspevate da se dublje vežete za rešavanje ubistva i imate tremu pred problematičnim i neočekivanim skretanjima na "putu do pravde".
U isto vreme, Knives Out ne uspeva da bude ništa više od "malecnog", simpatičnog filma, idealnog za projekcije na višesatnim letovima, dok s druge strane želi da diskutuje o tako ozbiljnim temama kakva je američka (anti-)imigrantska politika, kao i puko ismevanje one stare da "oni nisu došli samo da vam otmu vaš posao, već i vašu kuću", jer ste "vi" apsurdno komično isportretisani kao zbirka nesposobnih, alavih, beskrupoloznih debila koji sem prava "na pravo" nemaju ništa drugo od argumenata na svojoj strani.
Jednostrano, površno, ne preterano zabavno i meta-filmski neuzbudljivo.
SELEKTAH: 2/10
Ne treba mnogo vremena da shvatite da je Knives Out Rian Johnsonov omaž ili varijacija na standardnu "ko je ubica?"-Agatha Christie postavku u kojoj Daniel Craig, kao Benoit Blanc varira čuvenog belgijskog detektiva.
Ali ne treba ni mnogo više da shvatite da Knives Out koristi omiljeni i pohabani (oprosti me Kennethe Branagho!) žanr trule (kolonijalne i postkolonijalne) buržoazije da napravi film koji je toliko jednostrano i pamfletno levičarski, pro-imigrantski i anti-trampovski da svaki pristojni gledalac strpljivo čeka kraj filma i poslednji tvist koji će tu nameru izvitoperiti u nešto intelektualno ambicioznije i zanimljivije. Što se ne desi. Naprotiv, Johnson nas ostavlja sa junakinjom paragvajskog porekla koja ispija kafu iz šolje na kojoj piše "My house, my rules, my coffee" kao da je to neki prosvetljujući trenutak ironije da će vam biti teško da poverujete da je u pitanju autor par solidnih filmova i verovatno najboljeg nastavka Star Wars još od Impire Strikes Back.
Ono što pratimo pre toga je samozaljubljena varijacija na pomenuti "Poirot žanr" njuškanja i sabiranja izjava i činjenica osumnjičenih unutar koje Daniel Craig daje sve od sebe da nas ubedi da je "više od Bonda", dok ostatak kasta, sastavljenog od impresivne armije "ozbiljnih" glumaca (Michael Shannon, Toni Collette, Christopher Plummer) i nekih neočekivanih, ali sa istim apetitom (Don Johnson, Chris Evans, Jamie Lee Curtis) i poprilično... "funkcionalnom"?! Anom de Armas, koja igra glavnu junakinju Martu Cabrera, mahom biva utrošen da film oživi pukim prisustvom kad već nije zanimljivom radnjom.
Knives Out, u kompletnoj kreativnoj izvedbi Riana Johnsona, raspoređuje sve elemente kako treba da sebi obezbedi i bioskopski i kritičarski kredibilitet. I preko pomenutog kasta, koji palp uvezuje s prestižom bez većih problema, i preko potencijalne meta-filmske diskusije koja se proteže od činjenice da je žrtva filma autor sličnih krimi-palp romana (čiju filmsku adaptaciju nije dozvoljavao!), do očigledne diskusije sa samim detektivskim žanrom i prozivanja lika i dela Herculea Poirota. Međutim, njegova postmoderna (kvazi-Bryan Singerovska) reinterpretacija nije ni previše pseudo, niti previše inovativna. Drugim rečima, sve vreme se možda kao i ja pitate koliko bi Wes Anderson pokidao ovaj materijal verovatno i zaboravljajući da nam razreši misteriju, dok s druge strane usled dramskog šmiranja, potpomognutog glumačkim, ni jednog trenutka ne uspevate da se dublje vežete za rešavanje ubistva i imate tremu pred problematičnim i neočekivanim skretanjima na "putu do pravde".
U isto vreme, Knives Out ne uspeva da bude ništa više od "malecnog", simpatičnog filma, idealnog za projekcije na višesatnim letovima, dok s druge strane želi da diskutuje o tako ozbiljnim temama kakva je američka (anti-)imigrantska politika, kao i puko ismevanje one stare da "oni nisu došli samo da vam otmu vaš posao, već i vašu kuću", jer ste "vi" apsurdno komično isportretisani kao zbirka nesposobnih, alavih, beskrupoloznih debila koji sem prava "na pravo" nemaju ništa drugo od argumenata na svojoj strani.
Jednostrano, površno, ne preterano zabavno i meta-filmski neuzbudljivo.
SELEKTAH: 2/10
"apsurdno komično isportretisani kao zbirka nesposobnih, alavih, beskrupoloznih debila koji sem prava "na pravo" nemaju ništa drugo od argumenata na svojoj strani"...Ti mislis da ima nesto dublje ili iznad i da ovo nije dobar prikaz "njih" u kojoj god zemlji da "oni " zive"? Sto se filma tice ne mislim da je pretenciozan, vise je kao omaz, ali je cinjenica da u poslednjoj trecini nema neki jak ili lukav obrt koji bi ga podigao za koju lestvicu. Ako nista, nema prazan hod, ne pametuje, ne ulazi u magiju psihodeliju metapripovedanje i ostale dosade. Krejgov akcenat je bolji od Braninog. A nema ni idiotske brkove.
ReplyDeleteagreed!
ReplyDeleteLast Jedi je abominacija
ReplyDeleteteško da ću ukrštati lasere oko toga sa fanom
Delete