LE JEUNE AHMED

Le jeune Ahmed je prošlogodišnje, "Kanom" neovenčano ostvarenje braće Dardenne, koje nastavlja njihov društveno-korisni autorski pristup dramatizacije problema koji tište belgijsko (šire- evropsko) društvo i čije rešavanje pokazuje neke univerzalne humane kvalitete ili mane. Filmski socijalizam? O, da.

Ovaj put, tema je Islam u Evropi i njegova nezgrapnost i neprilagođenost liberalnim "evropskim propozicijama", a demonstrirana je kroz lik mladog Ahmeda, koji odrasta u porodici u kojoj je otac Musliman, a majka nije, i otac je kapitulirao i napustio ih, a majka nije- u razloge za to Dardennovi ne ulaze. Kao najmlađi od troje dece, Ahmed je jedini posvećen Islamu i redovno i predano se moli i pohađa časove kod lokalnog imama, pod čiju indoktrinaciju ubrzo potpada. Što rezultira time da Ahmed napada svoju profesorku arapskog ("koja časove drži više u modernom duhu jezika, nego oslanjajući se na arhaičnost govora i, naročito, ideologije Kurana), a kao deo neophodne borbe protiv nevernika. Jedino što Ahmed napad realizuje na svoju ruku i pre nego što je "rat protiv nevernika" i zvanično počeo...

Film prati smotanost Ahmedovog napada i potonji proces njegove re-edukacije kroz boravak u vaspitno-popravnom domu čiji korektivni metodi obuhvataju i rad na lokalnoj farmi, gde nas čeka scena u kojoj se "zalutalo tele uhodanim metodom prebacuje iz jednog obora u drugi".

Ono gde Dardennovi čačkaju mečku i to čine opreznije nego što je pristojno, jeste u kojoj meri indoktriniranost u mladog Ahmeda ne jenjava, tj koliko on uporno i tvrdoglavo ostaje posvećen svom zadatku- eliminaciji učiteljice arapskog. Dardennovi taj neprirodni poriv kontrastiraju sa neprirodnim suprostavljanjem stvarima koje su očekivanije viđene da ispunjavaju život jednog tinejdžera- a to je zaljubljivanje (u ćerku framera na čijem imanju Ahmed radi). Ahmed na silu u sebi gasi takva interesovanja, a njegov rat ide do svog očekivanog i tragikomičnog ishoda.

Ukoliko volite filmove belgijske braće, ni ovaj vam neće posebnije smetati, ali ostaje utisak da je interesantna postavka mogla malo dublje da pronikne u karakter(e) junaka i da ponudi možda još neki čin u ovoj drami, a ne da je, na neki način, svede na format "basne sa ljudima". Recimo.

SELEKTAH: 6minus/10