Outrage Coda je treći, a sudeći po sudbini jednog od glavnih likova (koga igra sam Beat Takeshi), deluje i poslednji deo Takeshi Kitanove Outrage trilogije, koja je počela sa Outrage (2010) i nastavila se dve godine kasnije sa Beyond Outrage. Nije me sramota da kažem da se radnje prethodnih filmova jedva sećam, kao i da mi je opšti utisak opravdan i da se tu, ipak, radi o Kitanovim rutinskim i nepreterano inspirisanim ostvarenjima.
Ovaj put, "japanci" i "koreanci" kreću u rat kada član korejskog klana svoje nepoštovanje prema "japancima" na Jeju ostrvu kruniše ubistvom jednog od japanskih jakuza. Nakon toga, kroz tipično kitanovsku satiru razvija se i borba na korejskom prestolu, i svi pokušavaju da sukob sa "japancima" iskoriste u svoju korist. Taj deo priče odvija se prilično organski sa neočekivanim i duhovitim tvistovima, ali besni bosovi, histerija, šamaranja i povremeno tabačenje ovde čak ne uspeva da bude ni parodija postavljenih templejta u prethodnim nastavcima. Kitano je sebe i kao junaka (on igra jakuzu Otomoa) i kao reditelja skrajnuo van priče, i pojavljuje se tek na kraju kada se radnja dosta neuverljivo sliva u njegovo krilo, a Kitano očajnički pokušava da iz nepripremljene situacije "nepričljivih i ledenih" jakuza izvuče neku od onih tihih emocija koje krase muške sadržaje.
Na sve to, Outrage Coda se odvija kao pozorišna predstava, najvećim delom svoje minutaže zarobljen u nekakve konferencijske prostore jakuza u kojima se debatuju dalji planovi ili tretira novonastala kriza, što ga ne čini posebno zanimljivim ni na vizuelnom nivou.
Sve deluje kao da je Kitano neinspirisano pristao da "za šaku dolara" doda i treći nastavak na franšizu koju su iovako, verovatno i više, simpatisali njegovi manje hardkor fanovi i obična publika, neraspoložena za njegove poetske i komedijaške "ispade".
SELEKTAH: 3-4-5-svejedno/10
No comments:
Post a Comment