1. Jedan od onih filmova koje morate da odgledate da biste razumeli sve ostale
2. Da sam na vreme zavirio u filmografiju Joela Potrykusa, znao bih šta me čeka. Jer ko je preživeo njegove Buzzard i Alchemist Cookbook, taj će preživeti i Relaxer i, konsekventno, razumeti sve ostale filmove koje će pogledati u životu.
Stvari koje će vas prestraviti (možete da ih računate i kao spojlere):
- ceo film se dešava u jednoj ružnoj sobi
- ovo je "mumblecore stoner komedija"
- glavni junak u petnaestom minutu film povrati mleko po sebi, oko sebe, ispred sebe i ostaje da sedi u svemu tome do kraja filma
- ima leševa mrtvih ptica
- ima jedna sumanuta aluzija na Chaplinovog Lutalicu
- da li ste uspeli da završite Computer Chess, Andrewa Bujalskog? Ja ne.
- mnogi autorski evropski klasici bi ovome verovatno aplaudirali
- ovaj film je trijumf volje, a ne talenta
Na početku filma upoznajemo dva brata, Abbnera i Cam-a. Da li je soba u kojoj se sve dešava Camova soba u kojoj privremeno beskućni Abbie boravi ili oni tu zajedno žive ili je to prostorija u nekoj nestambenoj zgradi... who cares? Cam misli da je njihov otac pedofil, jer je uhapšen nakon seksualnog ispada sa nekim dečakom, a Abbie misli da je sve to bio nesporazum i nada se da će se otac vratiti.
Da li sam rekao da Abbie sedi samo u gaćama na kožnom trosedu i igra segamegapekmen igrice?
Ono što shvatamo je da Cam neprekidno maltretira Abbieja nekim "izazovima", koje potom dokumentuje kamerom. Abbie nijedan nije izdržao do kraja. Izazovi su superidiotski i sasvim očekivani među braćom koja imaju 12 godina, a ne 30+. Abbie odlučuje da će ovaj izazov da izgura do kraja, tj da će ostati i neće se pomeriti sa troseda dok se god Cam ne vrati, a do tada će probati da savlada neku igricu, stigne do mitskog nivoa 257 i osvoji 100.000$.
Film je o tome kako Abbie sedi. Isprva minutama, pa satima, a na kraju deluje i mesecima, možda i godinama.
Usput mu se dešavaju najneprijatnije moguće stvari. U pokušaju da stigne do vode, ili hrane, ili vazduha. U nekom trenutku ulaze i zaprašivači buba, koji govore samo ruski ili neki tako jezik...
Relaxer je možda realizam, možda apsurd, možda metafora, možda egzistencijalni film kojim bi Beckett bio ponosan.
Možda je Potrykus nepotrebno ubio realizam poslednjim delom svoga filma, kada imamo skok u vremenu, i kada čitava stvar iz neverovatnog prelazi u nemoguće. Jer tada njegov film iz slike ludila prelazi u daleko slabiju metaforu ljudske gluposti ili ljudske volje (izgleda da ima razlike), ili postaje metafora jednog sloja (možda "Milenijalsa"?) ili postaje satira, umesto da ostane opora neo-beketovska drama (komedija).
Film je ovde stav.
Film ovde i vas "čelendžuje". I nisam baš načisto da li ste vi pobednik, ako ste izdržali ili odustali.
SELEKTAH: 6/10
2. Da sam na vreme zavirio u filmografiju Joela Potrykusa, znao bih šta me čeka. Jer ko je preživeo njegove Buzzard i Alchemist Cookbook, taj će preživeti i Relaxer i, konsekventno, razumeti sve ostale filmove koje će pogledati u životu.
Stvari koje će vas prestraviti (možete da ih računate i kao spojlere):
- ceo film se dešava u jednoj ružnoj sobi
- ovo je "mumblecore stoner komedija"
- glavni junak u petnaestom minutu film povrati mleko po sebi, oko sebe, ispred sebe i ostaje da sedi u svemu tome do kraja filma
- ima leševa mrtvih ptica
- ima jedna sumanuta aluzija na Chaplinovog Lutalicu
- da li ste uspeli da završite Computer Chess, Andrewa Bujalskog? Ja ne.
- mnogi autorski evropski klasici bi ovome verovatno aplaudirali
- ovaj film je trijumf volje, a ne talenta
Na početku filma upoznajemo dva brata, Abbnera i Cam-a. Da li je soba u kojoj se sve dešava Camova soba u kojoj privremeno beskućni Abbie boravi ili oni tu zajedno žive ili je to prostorija u nekoj nestambenoj zgradi... who cares? Cam misli da je njihov otac pedofil, jer je uhapšen nakon seksualnog ispada sa nekim dečakom, a Abbie misli da je sve to bio nesporazum i nada se da će se otac vratiti.
Da li sam rekao da Abbie sedi samo u gaćama na kožnom trosedu i igra segamegapekmen igrice?
Ono što shvatamo je da Cam neprekidno maltretira Abbieja nekim "izazovima", koje potom dokumentuje kamerom. Abbie nijedan nije izdržao do kraja. Izazovi su superidiotski i sasvim očekivani među braćom koja imaju 12 godina, a ne 30+. Abbie odlučuje da će ovaj izazov da izgura do kraja, tj da će ostati i neće se pomeriti sa troseda dok se god Cam ne vrati, a do tada će probati da savlada neku igricu, stigne do mitskog nivoa 257 i osvoji 100.000$.
Film je o tome kako Abbie sedi. Isprva minutama, pa satima, a na kraju deluje i mesecima, možda i godinama.
Usput mu se dešavaju najneprijatnije moguće stvari. U pokušaju da stigne do vode, ili hrane, ili vazduha. U nekom trenutku ulaze i zaprašivači buba, koji govore samo ruski ili neki tako jezik...
Relaxer je možda realizam, možda apsurd, možda metafora, možda egzistencijalni film kojim bi Beckett bio ponosan.
Možda je Potrykus nepotrebno ubio realizam poslednjim delom svoga filma, kada imamo skok u vremenu, i kada čitava stvar iz neverovatnog prelazi u nemoguće. Jer tada njegov film iz slike ludila prelazi u daleko slabiju metaforu ljudske gluposti ili ljudske volje (izgleda da ima razlike), ili postaje metafora jednog sloja (možda "Milenijalsa"?) ili postaje satira, umesto da ostane opora neo-beketovska drama (komedija).
Film je ovde stav.
Film ovde i vas "čelendžuje". I nisam baš načisto da li ste vi pobednik, ako ste izdržali ili odustali.
SELEKTAH: 6/10
No comments:
Post a Comment