Treba porazmisliti o ovom filmu. A ja nemam vremena za to. Naročito što sam već! odgledao jedan mnooogo bolji...
Les Miserables, francuskog reditelja malijskog porekla, Ladj Ly-a, je iz dosta razloga impresivno debitantsko ostvarenje nastalo prema njegovom istoimenom kratkom filmu iz 2017. Iako se vrlo hrabro poziva (proziva?) na jedno od kapitalnih književnih dela francuske i svetske literature, mislim da sve ono što postiže daleko više duguje jednom drugom umetničkom ostvarenju.
Gledajući Les Miserables, čija radnja se dešava u jednom od sve zapuštenijih francuskih predgrađa, u kojima mini-gradonačelnici šuruju sa policijom i lokalnim krimi-religioznim frakcijama zarad očuvanja uzajamnog mira i "poslovanja", shvatio sam da savremeni francuski film poslednjih 20 godina, kada je najbolji i najsvežiji, zapravo, najviše duguje i potiče iz Mathieu Kassovitzevog La heine. Taj film postavio je estetiku, tematiku, problematiku i filozofiju savremenog francuskog filma i nju u manjoj ili većoj meri možete pronaći u svim najzanimljivijim franucuskim filmovima od Entre les murs, preko Polisse, Bande des filles, Un prophete... filmovima u kojima se naličje francuskog multikulturalizma koristi kao teren za žanr film, a juri nešto od "životne filozofije" koja rezonuje sa gledaocem udaljenim stotinama hiljada kilometara. "In your face" dokumentarizam, nebrušena slika, nebrušeni likovi, stvarna scenografija i jasna želja da se provocira, kao neumorna crta francuskih autora, matičnih ili (post-)kolonijalnih.
U romanu Victora Hugoa, seljak Jean Valjean živi sa posledicama romantično postavljene krađe po izlasku iz zatvora, dok mu za vratom diše policijski inspektor Javert, a sve to obavijeno je u klimu pred-revolucionarne Francuske, koja samo što se nije uspela na barikade. U svom filmu, Ladj Ly kreće iz obrnutog ugla- revolucija je zamenjena trijumfom francuske reprezentacije na fudbalskom šampionatu i ulice koje vode ka Trijumfalnoj kapiji slika su i prilika "ujedinjenosti". I tada prvi put uočavamo dečaka Issu, koji predstavlja neku vrstu refleksa svog "pretka" Valjeana.
Nakon toga, zajedno sa Issom stižemo u predgrađe, gde do izraza dolazi podeljenost na mikro-nivou, a novo ujedinjenje stićiće na kraju filma na novim barikadama i u borbi za novu pravdu.
S druge strane, Isse i njegovih prijatelja, nalaze se tri policajca, od kojih Stephane, koji je tek stigao u Pariz "sa sela", praktično prolazi kroz inicijaciju tokom prvog dana na poslu. Dok druga dvojica dele uloge good cop-a, bad cop-a.
U biti zapleta je Issina krađa malog lava iz cirkusa, koja potom pokreće niz turbulencija u kraju i kvari uhodane odnose, rezultira skoro tragedijom, kompromituje sve upletene, a mi uživamo u rasnom "južnom vetru". Jedna stvar može se pogrešno iščitati i potom dosta jednosmerno, ali opravdano tumačiti- jedan od "upletenih", lokalni religiozni islamski vođa Salah, bivši krimos, simboliku lava traži u Kuranu i kaže da takva životinja ne sme biti u kavezu, već na slobodi, što odgovara poziciji svih stanovnika predgrađa, ali može, zbog "specifičnosti" izvora, da se odnosi samo na islamsku populaciju. Tako onda čitav film postaje simbolični pokušaj oslobođenja ugnjetanog islamskog življa, koji prvo biva ugušen, ali zahvaljujući mladim snagama se vraća i traži pravdu. A poslednja scena, koju Ly završava vrlo kukavički, indikativna je za pravu poruku filma- ćeraćemo se još i, deluje, do istrebljenja.
Les Miserables povremeno deluje kao neka vrsta "sociološkog eksplojtejšna" koji priču i poruke koju je La heine trasirao samo pojačava, ali ne tretira ništa mnogo drugačije ili bolje, samo glasnije. Ovo je još jedan od filmova koji vanserijski dočarava problem (uprkos nekim nebulozama kao što je momenat u kome klinac iz siromašnog predgrađa ima dron vredan par stotina evra), ali se ili ne usuđuje ili ne zna da ponudi rešnje. Ili da, makar, pokuša da ga ponudi.
SELEKTAH: 7minus/10
Les Miserables, francuskog reditelja malijskog porekla, Ladj Ly-a, je iz dosta razloga impresivno debitantsko ostvarenje nastalo prema njegovom istoimenom kratkom filmu iz 2017. Iako se vrlo hrabro poziva (proziva?) na jedno od kapitalnih književnih dela francuske i svetske literature, mislim da sve ono što postiže daleko više duguje jednom drugom umetničkom ostvarenju.
Gledajući Les Miserables, čija radnja se dešava u jednom od sve zapuštenijih francuskih predgrađa, u kojima mini-gradonačelnici šuruju sa policijom i lokalnim krimi-religioznim frakcijama zarad očuvanja uzajamnog mira i "poslovanja", shvatio sam da savremeni francuski film poslednjih 20 godina, kada je najbolji i najsvežiji, zapravo, najviše duguje i potiče iz Mathieu Kassovitzevog La heine. Taj film postavio je estetiku, tematiku, problematiku i filozofiju savremenog francuskog filma i nju u manjoj ili većoj meri možete pronaći u svim najzanimljivijim franucuskim filmovima od Entre les murs, preko Polisse, Bande des filles, Un prophete... filmovima u kojima se naličje francuskog multikulturalizma koristi kao teren za žanr film, a juri nešto od "životne filozofije" koja rezonuje sa gledaocem udaljenim stotinama hiljada kilometara. "In your face" dokumentarizam, nebrušena slika, nebrušeni likovi, stvarna scenografija i jasna želja da se provocira, kao neumorna crta francuskih autora, matičnih ili (post-)kolonijalnih.
U romanu Victora Hugoa, seljak Jean Valjean živi sa posledicama romantično postavljene krađe po izlasku iz zatvora, dok mu za vratom diše policijski inspektor Javert, a sve to obavijeno je u klimu pred-revolucionarne Francuske, koja samo što se nije uspela na barikade. U svom filmu, Ladj Ly kreće iz obrnutog ugla- revolucija je zamenjena trijumfom francuske reprezentacije na fudbalskom šampionatu i ulice koje vode ka Trijumfalnoj kapiji slika su i prilika "ujedinjenosti". I tada prvi put uočavamo dečaka Issu, koji predstavlja neku vrstu refleksa svog "pretka" Valjeana.
Nakon toga, zajedno sa Issom stižemo u predgrađe, gde do izraza dolazi podeljenost na mikro-nivou, a novo ujedinjenje stićiće na kraju filma na novim barikadama i u borbi za novu pravdu.
S druge strane, Isse i njegovih prijatelja, nalaze se tri policajca, od kojih Stephane, koji je tek stigao u Pariz "sa sela", praktično prolazi kroz inicijaciju tokom prvog dana na poslu. Dok druga dvojica dele uloge good cop-a, bad cop-a.
U biti zapleta je Issina krađa malog lava iz cirkusa, koja potom pokreće niz turbulencija u kraju i kvari uhodane odnose, rezultira skoro tragedijom, kompromituje sve upletene, a mi uživamo u rasnom "južnom vetru". Jedna stvar može se pogrešno iščitati i potom dosta jednosmerno, ali opravdano tumačiti- jedan od "upletenih", lokalni religiozni islamski vođa Salah, bivši krimos, simboliku lava traži u Kuranu i kaže da takva životinja ne sme biti u kavezu, već na slobodi, što odgovara poziciji svih stanovnika predgrađa, ali može, zbog "specifičnosti" izvora, da se odnosi samo na islamsku populaciju. Tako onda čitav film postaje simbolični pokušaj oslobođenja ugnjetanog islamskog življa, koji prvo biva ugušen, ali zahvaljujući mladim snagama se vraća i traži pravdu. A poslednja scena, koju Ly završava vrlo kukavički, indikativna je za pravu poruku filma- ćeraćemo se još i, deluje, do istrebljenja.
Les Miserables povremeno deluje kao neka vrsta "sociološkog eksplojtejšna" koji priču i poruke koju je La heine trasirao samo pojačava, ali ne tretira ništa mnogo drugačije ili bolje, samo glasnije. Ovo je još jedan od filmova koji vanserijski dočarava problem (uprkos nekim nebulozama kao što je momenat u kome klinac iz siromašnog predgrađa ima dron vredan par stotina evra), ali se ili ne usuđuje ili ne zna da ponudi rešnje. Ili da, makar, pokuša da ga ponudi.
SELEKTAH: 7minus/10
No comments:
Post a Comment