Koronavirus uterao nam je ovu zajedničku, porodičnu projekciju u stan.
Leon je odustao posle pola sata.
Eli se uključivala i isključivala, ne naročito zainteresovana.
Žozefina i ja smo izdržali do kraja.
Priča kojoj su kumovala četvorica autora nije loša i poseduje nešto od iščašenosti koju vezujem za inicijalni Star Wars serijal- to da dvoje ljubavnika, povezanih skoro incestuoznim mestom začeća, igraju ljubavnu igru kroz borbu dobra i zla, pokušavajući da jedno drugo prevuku na svoju stranu sve do tragičnog finala. I dok je i dalje iznenađujuće da je "njega" igrao Adam Driver (prema kome delim skoro džonoliverovsku fascinaciju), nju je, nažalost, igrala tvrdobrada Daisy Ridley koja ima dosta skroman glumački aparat na raspolaganju.
Ali, taj kostur priče je ono što u ovom nastavku vredi i što treba da cenimo kao vredan i dovoljno težak predložak za finale toliko i samo idolizovane franšize.
Međutim, onda su na scenu nastupili prepadnuti izvršioci dužnosti Disney studija, na čelu sa fatalnom Kathleen Kennedy i prepadnuti reakcijama fanova (moronske grupacije koju nikada ništa, a u slučaju Star Wars, apsolutno n.i.k.a.d.a, ne treba pitati) angažman je opet poveren lukrativnom J.J.Abramsu, koji pored toga što nit' smrdi, nit' miriše, već jeste studiju zaradio 2.5 milijardi dolara sa prvim filmom ove poslednje trilogije. Drugim rečima, svi mi koji smo izgubili dah pred neočekivanim briljiranjem Riana Johnsona u prethodnom nastavku, The Last Jedi, znali smo da ovde nemamo šta da tražimo.
J.J. Abrams koji je, nesporno, autor brojnih zanimljivih stvari nije naročito maštovit reditelj. U The Rise Of Skywalker nema niti jedne ikonične scene ili situacije, nečega što ćete pamtiti, čak i kao fan. Na stranu što je scenografski i CGI deo filma (kad dođu na obalu onog okeana) preuzet od Scottovog Prometheus. Poznoapokaliptične nijanse sive i indiga dominiraju filmom, tu i tamo glavom proviri neko zanimljivo stvorenje, sve borbe su jalove, one svemirskim brodovima još i više, dok scena u kojoj Driver i Daisey lome telepatska koplja oko svemirskog broda koji visi u vazduhu deluje kao omaž idejama i CGI-aju iz 1977. Jurenje arhetipskog sveta koji je Star Wars kreirao sa prva tri nastavka ovde je svedeno na bezidejno kopiranje koje je pre odraz Abramsove kreativne tankoće i to je u velikoj meri rezultiralo filmom koji protiče srednje ili nimalo zanimljivim scenama, u kojima je čak i oproštaj od babe Carrie ispao ponižavajuće realizovana stvar.
Ako snime ponovo osmu sezonu Game Of Thrones, mislim da bi i ovaj nastavak trebalo da snime ponovo. Sa Rianom na kormilu.
SELEKTAH: 4minus/10
No comments:
Post a Comment